3320 25. 9. 2015.
МАЛЕ ТАЈНЕ ВЕЛИКИХ МАЈСТОРА
КАДА ЈЕ БИЛА
Одговор је прост – 23. јуна 1389. године, али како је до тога дошло!?
''Бој на Косову'' Адама Стефановића, литографија у боји, 1870, Народни музеј у Београду
ада је била Косовска битка? - упита ме пријатељ.Погледао сам га у чуду. Какво је то питање? Није ваљда озбиљно помислио да то не знам?
„Хиљаду триста осамдесет девете”, испуцао сам као из топа.
„Да, да, али нисам то мислио, знам да знаш годину. Мислио сам ког датума у години је била Косовска битка?”
Насмејао сам се. Зашто ме пита тако једноставне ствари.
„На Видовдан”, рекао сам. „Двадесет осмог јуна.”
„Е ту сам те чекао. А по којем календару?”
„Па...”, мало сам се збунио, „данас Видовдан славимо 28. јуна, по световном календару, или грегоријанском, који је прихваћен у свету као званични календар, али по црквеном, православном, значи јулијанском, то би требало да буде тринаест дана раније. Дакле, 15. јуна. Исто као што је православни Божић 7. јануара, а то је по јулијанском календару 25. децембар, тринаест дана раније. Или Нова година, четрнаести јануар, или први јануар. ”
Мислио сам да сам се извукао.
Дан грешке
„Да”, рече пријатељ, „али види, Косовска битка била је у 14. веку, а грегоријански календар уведен је у 16. веку као исправка грешке у рачунању. И наравно, тада није била разлика тринаест дана. Толика разлика је данас, али није била у то доба. Питао сам те – којег је датума, астрономски тачно, била Косовска битка? Не по неком календару, него стварно којег датума?”
Ћутао сам. И ћутао. И онда признао, „Не знам.”
„Шта знаш о јулијанском календару?”
„Знам да га је увео Јулије Цезар, значи нешто мало пре наше ере, да се по њему зове јулијански и да има неку малу грешку. И да га православна црква користи и данас. ”
„И то је све?”
Хтео сам да га питам зар је потребно нешто више, али нисам. Мислим да би се наљутио, а и мене је стварно занимало. Само сам сачекао.
„Дакле, 45. године пре наше ере, Јулије Цезар увео је нови календар који је израдио, тада чувени, астроном Сосиген и рачунање времена подесио у склад са кретањем Сунца. Година је просечно имала 365 дана и још једну четвртину дана. Та четвртина надокнађивала се тако што је свака четврта година добијала још један дан. Назвали су је преступном годином.”
„Па то је исто као и данас”, рекао сам.
„Да, за твог живота. Не, у историјским мерама.”
Боље да ћутим и слушам, закључио сам.
„Види”, рекао је, „јулијанска година има грешку од 11 минута и 14,75 секунди. Тако се на сваких 128 година скупи један дан грешке. Можеш то лако да израчунаш. Дан има 24 пута 60 пута 60 секунди, што изађе 86.400 секунди. 11 минута и 15 секунди, да заокружимо, јесте 675 секунди грешке годишње. 86.400 подељено са 675 је тачно 128. Ова разлика примећена је на првом хришћанском сабору у Никеји 325. године и тада је одлучено да се избаце три дана, колико се до тог тренутка накупило грешке. И да се јулијански календар прихвати као званични, са исправком од та три дана.”
„У реду”, рекао сам, „то је јасно.”
Важан наговор
„И тако су пролазиле године. И векови. А нико више није исправљао календар. До шеснаестог века накупило се још десет дана грешке. Десет дана није мало, лако се примети на годишњим добима. Напуљски физичар и астроном Алојзије Лили смислио је како да исправи календар тако да се грешка више не накупља како године пролазе и наговорио је тадашњег Папу Гргура XIII да прихвати и објави реформу календара. Тако је крајем шеснаестог века, тачније 1582, после четвртка, 4. октобра, дошао петак, 15. октобар, чиме је исправљено тих 10 дана грешке. Али најважније у том новом календару било је то да није више свака четврта година преступна. Дакле, године дељиве са 100 нису више биле преступне, осим оних које су дељиве са 400. Шта то значи у ствари? У 400 година три пута нема преступне године и тако се исправи грешка од три дана која се накупи у том раздобљу. Испало је да је 1600. година била преступна пошто је дељива са 400. Али 1700, 1800. и 1900. нису биле преступне. А у јулијанском јесу. Ето, дошли смо до тих тринаест дана разлике. Оних десет до шеснаестог века и још три касније. А пошто је 2000. била преступна по оба календара, ти ниси ни приметио разлику.”
„То значи, ако сам добро схватио, да 2100. неће бити преступна по грегоријанском, а хоће по јулијанском календару. У двадесет и другом веку разлика ће бити 14 дана?”
„Тачно.”
„А у осамнаестом веку била је 12 дана?”
„Опет тачно. У 18. веку православни Божић био је 6. јануара, а у 22. биће 8. јануара.”
„Осим у оним православним земљама које су прихватиле јулијански календар”, одлучио сам и ја да покажем бар неко познавање разних врста мерења времена. Боље да нисам. Пријатељ ме само погледао и уздахнуо.
„То је тешка заблуда. Ниједна православна црква никада није прихватила грегоријански календар.”
„Али како”, побунио сам се. „Па ево, Грци, на пример, славе Божић 25. децембра.”
„Да, али не по грегоријанском календару. Видиш, када је папа Гргур увео тај календар ни православци ни протестанти нису га прихватили. Само римокатолици. Тако се десило да су Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир умрли наизглед истог дана, 23. априла 1616, али Сервантес по тада новом грегоријанском, а Шекспир по старом јулијанском. Ко је умро касније?”
„Ех”, мало сам се збунио. „Мислим, Шекспир.”
„Тачно. И то десет дана касније, пошто је 1600. била преступна по оба календара. Дакле, протестанти су касније прихватили грегоријанско мерење времена, али православци нису никада. Уосталом и тај нови календар имао је грешку. Мању од јулијанског, али ипак грешку. Сада је она износила 26,75 секунди годишње. И тако ће доћи до кашњења једном у 3226 година. Није страшно, али ипак је кашњење.”
Умешао се Миланковић
Заћутао је на тренутак, па наставио.
„На Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године, члан делегације Српске православне цркве, светски признати геофизичар, климатолог и астроном, познат по теорији циклуса ледених доба, српски научник Милутин Миланковић предложио је Ревидирани јулијански календар. Познатији је као Нови или Миланковићев календар. И тај календар има грешку, али овог пута само 2,75 секунди годишње, што значи да до кашњења за један дан долази тек за 31.418 година. А шта је Миланковић направио?
Као прво, избацио је тринаест дана из јулијанског календара за колико је каснио и тако га исправио и ускладио са грегоријанским, али увео је другачије правило за године дељиве са 100. Рекао је да ће године дељиве са 100 бити преступне само онда када број њихових векова подељен са 9 даје остатак од 2 или 6. На пример 2000. година. Има 20 векова. 20 подељено са 9 је 2 са 2 остатка и та је година била преступна, исто као и у грегоријанском. 2100. година је 21 век подељен са 9 и то је 2 са 3 остатка. Значи није преступна, опет исто као и грегоријанска. И тако све до 2800. године. Та ће по грегоријанском бити преступна, ако се сећаш, дељива је са 400. Али по Миланковићевом календару неће бити зато што је 28 подељено са 9 једнако 3 са 1 остатка. Тада ћемо имати три Божића и три Нове године. Ако гледамо данашње световно, грегоријанско време које користимо у свакодневном животу Божић ће бити 25. децембра за католике, 26. децембра за православце који су прихватили Миланковићев календар и 13. јануара за православце који још користе јулијански календар. А Нова година 1, 2. и 19. јануара. Примети да ће се јулијански померити за још шест дана.”
„Сада сам потпуно збуњен”, рекао сам и то сам искрено мислио.
„Све у свему, на Нови или Миланковићев календар прешле су Весељенска патријаршија, Александријска православна црква, Румунска, Бугарска, Грчка и Кипарска православна црква, а јулијански су још задржале Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Грузијска и Српска православна црква. Српска православна црква била је предлагач ове измене и начелно ју је прихватила, али је одложила примену на неодређено време. Али, као што рекох, ниједна православна црква није прихватила грегоријански календар што је иначе општа заблуда и то само због тренутног поклапања датума.”
Грешка + 8
Пријатељ ме је гледао и смешкао се.
„Ниси ми одговорио на питање”, рекао је.
„Какво питање?”
„Па, када је била Косовска битка?”
„Знаш”, рекао сам, „немам појма, да будем искрен.”
„Ево овако. Године 1389. био је само један календар, јулијански. Косовска битка била је на Видовдан, а то је тада био 15. јун, а данас је 28. јун. Од 325. године када је календар исправљен на Никејском сабору до Косовске битке прошле су 1064 године. Грешка је била један дан сваких 128 година. Ако 1064 поделиш са 128 добићеш 8 и нешто остатка. Значи, тадашња грешка била је 8 дана. Ако на 15. јун додаш осам дана, то је 23. јун.”
„Значи”, упитао сам опрезно, „Косовска битка је била 23. јуна 1389?”
„Рецимо овако. Двадесет трећи јун био би данашњи еквивалент датума Косовске битке, по грегоријанском и Миланковићевом календару. А да си пажљиво читао историју то си могао да знаш и без све ове рачунице.”
„Како то мислиш?”
„Па историја лепо каже да је Косовска битка била два дана после дугодневице. А дугодневица је обично 21. јуна. Значи двадесет и трећи савршено одговара.”
Замислио сам се.
„Имам и ја за тебе једно питање”, рекао сам.
„Које?”
„Који је данас датум, али стварно?”
Аутор:
Драган Кесић
Илустровао:
Драган Максимовић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
