Которски фестивал позоришта за дјецу
КАД
аролија је била потпуна. У ноћи (3. јул) измреженој рефлекторима и безглаво радозналим свицима, на Пјаци од кина – наталоженој памћењима и мирисима старог которског града – Велико дрво као да је радознало намигивало посетиоцима, оним „од 7 до 107 година”.
Са њега, дрвета ( по причању мештана) старог дуже од столећа, висили су гроздови „Политикиног Забавника” које је бурин, топао ноћни ветар који с копна дува према мору, терао на свакојаке пируете. Као да је негде из прикрајка виркао господин Рипли, помно испуњавајући ону своју свешчицу с примерима за „Веровали или не”. Јер, ваљда се први пут негде у свету догађало да врба дарује плод, и то какав!
Наиме, Велико дрво на которској Пјаци од кина припада једној врсти тополе која је иначе, то знају готово сви „забавниковци”, припадник породице врба. Кад већ неће грожђе, ето наших новина.
Призор празника за очи (својеврсну инсталацију) осмислили су организатори Которског позоришта за дјецу, двадесет другог по реду, а све за рам Читаонице под Великим дрветом, забавно-књижевног програма за д(ј)ецу и одрасле. А на позорници, и пред децом и међу децом (великом и малом), причало се ( и певало и плесало уз помоћ Драмског студија которског Културног центра „Никола Ђурковић”, плесне групе „Мала сирена” и Арт групе Монтенегро, те Дјечјег хора „Звјездице”) о роману „Чарна и Несвет” Угљеше Шајтинца, последњег добитника (35. по реду) наше награде за најбољу књигу за младе, али и о самом „Политикином Забавнику”.
Уз уредника програма, сјајне и свеприсутне Јелене Крстић Ђоновић, те Петра Пејаковића, директора Фестивала који се бројним гостима обратио с нарамком укоричених „Забавника” и лепом (и поучном) причом о свом одрастању уз помоћ тог истог нарамка наслеђеног од оца, своја два минута рефлектора имали су и писац Угљеша Шајтинац и, у име нашег листа, Петар Милатовић.
------------------------
Оно што, средином 16. века, није успело Хајрудину Барбароси, морском разбојнику, већ двадесет и два лета у Котору чине деца, „пета страна свијета”, преузимајући на десетак дана кључеве града. Овог лета у 74 програма било их је 1320 из 17 земаља са три континента и на 20 места у граду који је 1979. године уписан у Листу светске природне и културне баштине Унеска.
-----------------------
Оно што, средином 16. века, није успело Хајрудину Барбароси, морском разбојнику, већ двадесет и два лета у Котору чине деца, „пета страна свијета”, преузимајући на десетак дана кључеве града. Овог лета у 74 програма било их је 1320 из 17 земаља са три континента и на 20 места у граду који је 1979. године уписан у Листу светске природне и културне баштине Унеска.
-----------------------
Важно је, чини се, још рећи да Читаоница под Великим дрветом од ове године, за векове пред нама, планира да сваког лета дочекује „Политикин Забавник”, односно добитника његове књижевне награде.
Аутор:
П. М. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре