3320 25. 9. 2015.
Народна метеорологија
И ЖЕНЕ ИМАЈУ ЛЕТО
ЖЕНСКО ЈЕ ЛЕТО
ПОСЛЕ ПЕТРОВА ДАНА
Петровдан се слави 12. јула и посвећен је апостолу Петру који доноси топло време да би жито сазрело. У народној песми „Свеци деле благо” опевано је шта је коме свецу дато као атрибут. Неки су добили да могу да управљају временским приликама. Свети Петар добио је врућине, вино, односно винову лозу, и пшеницу. Да његове претеране врућине не би оштетиле даровано му грожђе и жито, разменио је вериге са светим Савом.
Од њега је узео хладне, па зато дани око Петровдана могу да донесу свежину, а светом Сави дао је своје вруће вериге, те има и благих зимских дана. После Петровдана радови у пољу су лакши те је тај део лета назван „женско лето”. Средином јула беру се јабуке петроваче које, као дар пажње и романтике, понеко даје девојкама и женама.
ЧУДОТВОРНА ДЕВОЈКА
У Србији постоје удубљења у којима и преко лета може да се нађе очувани снег и лед. Оне су високо у планинама или пећинама.
Приповеда се да су на илинском (јулском) сунцу виле створиле „чудотворну девојку” од снега који су извадиле из јаме „бездана”, ветар ју је оживео, роса подојила, гора лишћем обукла а ливада цвећем закитила. Била је беља од зоре, руменија од руже, сјајнија од Сунца. Под пазухом је имала пар тајних крила.
ПАСЈЕ ВРУЋИНЕ
Ова изрека описује изузетно велике врућине. Летња је жега, сунце упекло, у хладу се опружили пси исплажених језика и тешко дахћући. Гледајући их по тој јари човек помисли „праве пасје врућине!” Зато се обично сматра да је изрека настала јер описује дане које због високих температура пси тешко подносе. То је једноставно и, рекло би се, очигледно, али у ствари потпуно погрешно тумачење. Корени изреке потичу још из старог Египта. У то време постојала је и била општеприхваћена теорија да појава Сиријуса, звезде из сазвежђа Великог пса, када се диже заједно са Сунцем, додаје топлоту летњој врућини. Дани за које се верује да доносе комбиновану топлоту „псеће звезде” и Сунца својствени су северној Земљиној хемисфери у раздобљу од почетка јула до средине августа, тачније од 3. јула до 11. августа. На митску звезду Сиријус бацала се кривица и за појаву суше, болести и других невоља везаних за врућине.
Приповеда се да су на илинском (јулском) сунцу виле створиле „чудотворну девојку” од снега који су извадиле из јаме „бездана”, ветар ју је оживео, роса подојила, гора лишћем обукла а ливада цвећем закитила. Била је беља од зоре, руменија од руже, сјајнија од Сунца. Под пазухом је имала пар тајних крила.
ПАСЈЕ ВРУЋИНЕ
Ова изрека описује изузетно велике врућине. Летња је жега, сунце упекло, у хладу се опружили пси исплажених језика и тешко дахћући. Гледајући их по тој јари човек помисли „праве пасје врућине!” Зато се обично сматра да је изрека настала јер описује дане које због високих температура пси тешко подносе. То је једноставно и, рекло би се, очигледно, али у ствари потпуно погрешно тумачење. Корени изреке потичу још из старог Египта. У то време постојала је и била општеприхваћена теорија да појава Сиријуса, звезде из сазвежђа Великог пса, када се диже заједно са Сунцем, додаје топлоту летњој врућини. Дани за које се верује да доносе комбиновану топлоту „псеће звезде” и Сунца својствени су северној Земљиној хемисфери у раздобљу од почетка јула до средине августа, тачније од 3. јула до 11. августа. На митску звезду Сиријус бацала се кривица и за појаву суше, болести и других невоља везаних за врућине.
У јулу и августу и у нашим крајевима су највеће врућине. Могу да настану дуготрајна раздобља високих температура. Она су последица азорског антициклона који се тешко нарушава и некада споро помера – такозвани блокинг ефекат – и може да траје чак 30 до 40 дана.
У време „пасјих врућина” народни је обичај да се празнују „горешњаци”, да усеви не би сагорели од сунца. Они падају у време када трају највеће летње жеге, од Светог Арханђела, 26. јула, до Светог Илије, 2. августа. Тада се не ради на пољима нити улази у винограде. У пиротским селима славе се и дан Светог Кирика, као и два дана после њега , 28, 29. и 30. јул. У селима јужног Поморавља горешњаци трају од 8. до 11. августа.
У време „пасјих врућина” народни је обичај да се празнују „горешњаци”, да усеви не би сагорели од сунца. Они падају у време када трају највеће летње жеге, од Светог Арханђела, 26. јула, до Светог Илије, 2. августа. Тада се не ради на пољима нити улази у винограде. У пиротским селима славе се и дан Светог Кирика, као и два дана после њега , 28, 29. и 30. јул. У селима јужног Поморавља горешњаци трају од 8. до 11. августа.
Аутор:
Наталија Јанц
Илустровао:
Андреј Војковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
