Тајанствена здања
И ЛЕПОТА


Три различите грађевине чија се заједничка особина крије у симболима које носе


(Напуљ)

Иначе, Капела се налази у историјском делу Напуља, у непосредној близини дворца Сансеверо са којим је до 1888. године била повезана подземним пролазом. Војвода Ђовани Франческо ди Сангро 1590. године, после чудесног опоравка од неке тешке и подмукле болести, одлучио је да сагради капелу. И посвети је Богородици. Коначан облик Капели дао је управо Рајмондо од Сансевера, додајући бројне масонске симболе.

Унутрашњост капеле чија је градња започета 1590. године
Лобања са круном – моћни симбол на улазу у Капелу Сансеверо (доле десно)

Кућа чудовишта
(Сицилија)

Зашто би неко пожелео да живи у оваквој кући? А пре свега да је сагради! Није баш сасвим јасно, премда се нагађа да је први власник и наручилац радова Франческо Фердинандо Гравина Круилас, принц од Палагоније, био веома ружан човек. Прича каже да је на леђима имао грбу. Помисао на ружноћу тела наводно га је опседала. Окружујући се застрашујућим каменим фигурама покушавао је можда на известан начин и да се утеши.
На захтев принца, изградња је почела 1715. године. Раскошна кућа је рад архитекте, иначе доминиканског фратра, Томаза Марије Наполија и његовог помоћника, Агатина Даидонија. Ова вила страве и ужаса није одмах у потпуности завршена. Дограђивали су је и украшавали наследници. Радови су окончани 1749. године.

Балска сала са таваницом од огледала и једна од многобројних фигура које истовремено красе и плаше

„Ногаре столица су све криво исечене, тако да нико не може да седи без напора, а испред улаза, послуга обавештава посетиоце да у столице уопште не ваља имати поверења, будући да се испод меких сомотских јастука налазе оштре бодље.”
Било како било, принчеви од Палагоније ипак су одлучили да 1885. године продају свој дворац богатој породици Кастроново која је и даље власник Виле чудовишта. Захваљујући њима, и посетиоцима је дозвољен улаз. Путници намерници, баш као и Гете некада, у прилици су да разгледају већи део унутрашњости, као и парк око виле.
Новија истраживања показују да у основи архитектонског нацрта постоји одређена матрица која би могла да се оцени као алхемичарска. Распоред чудовишта (монструма) на бочним странама куће (музичари, с једне стране и изобличена бића с друге стране, Меркур, заштитник трговаца, али и учења, као и преображавања материје) означава тежњу ка складу: од музике... до материје!
Балска дворана у дворцу чудовишта такође је необична. Богато је украшена фрескама, мермером, али је таваница обложена – огледалима. У суседној дворани постоји капела иза које је сала за билијар. Одатле се ниже читав низ одаја... Око виле, у круг су постављене статуе различитих личности, човеколиких фигура, и то у друштву фантастичних животиња...
Дворац на брду
(Апулија)


Дворац на брду необичног облика који је потпирио и машту писца Умберта Ека те је радња романа „Име руже” смештена у здање сличног облика

Касније је Дворац на брду постао озлоглашени затвор да би потом, премда се наметао својом висином, пао у заборав... Као да га нико није примећивао. Италијанска влада га је откупила 1876. године и отприлике пола века касније започела је обнова. Заплет романа „Име руже” Умберта Ека догађа се у средњовековном утврђењу „Аедифицум” које неодољхиво подсећа управо на Castel del Monte .

Аутор:
Мирјана Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре