3320 25. 9. 2015.
С мобилним по свету
ХОДАМ КАО
Упркос упозорењима и закону који ограничава употребу телефона у вожњи, али и док неко пешачи улицом, то многи ипак раде, посебно млади, уверени да се несрећа увек догађа неком другом
право је на мобилном телефону укуцавао „Треба да прекинем са слањем порука да не бих погинуо, јер како би се ти осећао да...”. И, пре него што је довршио реченицу, изгубио је контролу над воланом и сјурио се у једанаест метара дубоку јаругу, поред пута.Догађај је забележен 24. јануара 2012. године. За воланом камионета седео је Чанс Бот, с колеџа се враћао кући у Гранадо, удаљен око четрдесет километара од Вортона, града у америчкој држави Тексас. Поруку је слао неком другу. Срећом да су возачи, који су пролазили баш у том тренутку друмом, сместа позвали спасилачке екипе. За овог двадесетједногодишњака била је то срећа у несрећи, ватрогасци су га извукли из камионета неколико секунди пре него што се возило претворило у велику буктињу.
Ко сам ја?
Чанс Бот одмах је колима хитне помоћи пребачен у Меморијалну болницу у Хјустону. Већ на пријемном, чим су га видели на носилима, дежурни лекари сумњичаво су одмахивали главом. Младићу је, како се брзо испоставило, малтене свака кост скелета била или поломљена или напрсла. Између осталог, Чансу су биле поломљене руке и ноге, на неколико места, лице, нос, лобања, грудна кост.
Осим ломова, лекари су морали да се боре и с пробушеним плућима и другим унутрашњим повредама. Чанс Бот је скоро четири недеље био у коми, на одељењу интензивне неге. Кад је његов отац Боби Бот, који је с посла сместа дојурио у болницу, чуо природу повреда свог сина, био је избезумљен. Ма колико се трудио да верује у чудесно оздрављење, Боби Бот био је свестан да су Чансови изгледи да преживи изузетно мали.
Ватрогасцима је требало доста времена док нису угасили ватру на камионету којим се Чанс Бот сурвао с друма у јаругу
Међутим, младић се ипак пробудио из бесвесног стања, али дуго времена није уопште знао ко је, шта му се догодило, ко су људи који му свакодневно долазе у посету. Требало је да прође седам месеци док се, мало по мало, није враћао међу живе. Чак ни данас, две године после несреће, Чанс Бот није онај стари, како објашњава његов отац. Али, уз велики труд и упорност Чанс Бот се нада да ће поново постати кормилар своје судбине.Црна статистика
Многи чак и у имену овог младог човека из Тексаса виде неки знак. Не зове се он случајно Чанс (Chance), на енглеском та реч има више, за Чанса, значајних значења: случај, удес, али и срећа, прилика, могућност. Да ли је он живи пример латинске изреке Nomen est omen – Име је (добар, лош) знак?
----------------------------ЈОШ СТАТИСТИКЕ
У САД 2011. године двадесет три одсто судара било је изазвано употребом мобилног, што је милион и триста хиљада незгода. Кад неко шаље поруку мобилним, најкраће време усредсређене пажње на тастатуру износу бар пет секунди. Ако се неко креће брзином од осамдесет осам километара на сат, то је време за које ће, не обраћајући пажњу на пут и оно што се око њега одвија, прећи раздаљину у дужини фудбалског игралишта.
Тринаест одсто младих Американаца, између осамнаест и двадесет година, накнадно потврђују да су, у тренутку незгоде, или телефонирали или писали поруку на мобилном. Иначе, осамдесет два одсто младих шеснаестогодишњака и седамнаестогодишњака у САД поседује мобилни. Њих тридесет четири одсто признаје да шаљу поруке у току вожње, а педесет два одсто да разговарају телефоном.
Невоља је што, како потврђују млади, лоше навике стичу од родитеља. Близу педесет одсто тинејџера каже да и њихове маме и тате, у четрдесет осам одсто случајева, телефонирају док возе, а њих петнаест одсто размењује поруке. Један од пет возача признаје да за воланом користи и сурфује интернетом на мобилном.
------------------------------------------
У сваком случају, Чанс Бот решио је да животу да сасвим нови смисао. На интернету, у оквиру друштвених мрежа, попут „Фејсбука”, и на многим електронским форумима, Чанс се залаже за освешћење људи, посебно младих, којима поручује да никако не телефонирају или шаљу поруке мобилним телефоном док возе, али ни кад ходају улицом. Одабрао је и крилатицу која гласи:
„Може да сачека!”, поручујући да ништа није толико хитно да не би могло саговорнику да се саопшти мало касније.
Чарлс Бот имао је среће да преживи несрећу, што није случај с мноштвом других младих људи у САД, како кажу педантни статистичари у овој земљи. Године 2010. коришћење мобилног телефона у аутомобилу, од пет хиљада четиристо смрти изазваних непажњом на друмовима Америке, однело је данак у хиљаду случајева и двадесет четири хиљаде од близу четиристо педесет хиљада повреда.
Застани, не жури!
Научници који су испитивали људе, углавном млађе генерације, који шаљу поруку док ходају улицом, закључују да су они, у најбољем случају, права напаст за остале који ходају тротоаром. Ако се занесу, што се углавном догађа, сударају се с пролазницима, а пошто не гледају куда ступају, дешава се и да се саплету и падну.
Чанс Бот, по сведочењу оца, тек је осамдесет одсто оног младића, какав је био пре несреће.
Особа која у руци држи мобилни и усредсређена је на куцање поруке, главу држи повијено, тело јој је стегнуто и некоме са стране чини се као неки робот који хода или, како се каже у песми из нашег филма „Црни бомбардер” (1992) – Ходам као зомби. Иако се чини да се таква радња лако обавља, само замолите некога из друштва да то пред вама уради и биће јасно колико та особа „није своја” док хода и куцка.
------------------------------А У НАШОЈ ЗЕМЉИ?
Из Бироа Министарства унутрашњих послова за сарадњу с медијима, добили смо следеће податке.
Одредбом члана 28. Закона о безбедности саобраћаја на путевима прописано је да се телефон не сме користити без одговарајуће опреме која ослобађа руке за време вожње. Другом одредбом такође је прописано да пешак приликом преласка коловоза не сме да употребљава мобилни телефон нити слушалице на ушима.
У току 2013. године, по извештају саобраћајне полиције, кажњено је 25.607 возача због непрописног коришћења мобилног телефона у току вожње, као и 152 пешака.
„Имајући у виду механизам настанка саобраћајне незгоде, веома је тешко утврдити да је коришћење мобилног телефона непосредан узрок настанка незгоде, јер се ова појава изражава се као непажња, односно расејаност возача, грешка у процени ситуације”. Због тога, наводи се даље у писму, не постоје статистички подаци о броју саобраћајних незгода изазваних употребом мобилног, а нема ни података о старости возача.
-----------------------------------------------------------------------
Наравно, научници су даље приметили, ко год хода и шаље поруке, тешко да може да држи праву линију на путу. Зато, уколико већ не може да се одвикне те лоше навике, нек човек бар води рачуна да није у близини неке прометне улице, железничке пруге. Још се препричава случај неког туристе у Мелбурну који је, заједно с мобилним телефоном, у пристаништу окончао у води.
Чанс Бот би саветовао да, а њему треба веровати, свако ко неизоставно мора да се с неким чује или му мобилним пошаље поруку, нек се заустави и то учини са стране, поред пута. Јер, никад се не зна где вреба несрећа.
Аутор:
Весна Софреновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
