Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Филмске приче


ГРАФИТИМА ДО ЗВЕЗДА

Тридесетогодишњи Харисон Форд упорно се Џорџу Лукасу наметао као певач. Испоставило се да глумац заиста има слуха: његов баритон био је угодно изненађење за редитеља и продуценте „Америчких графита

   Рон Хауард, познати амерички филмски редитељ („Аполо 13”, „Блистави ум”, „Да Винчијев код”, „Анђели и демони”), те 1972. године тек је навршио осамнаесту. Будући редитељ пријавио се на аудицију. Џорџ Лукас (1944) тражио је младе глумце за свој нови филм. Рон је био убеђен да је реч о мјузиклу.
   Чим је ступио на позорницу, где је требало да изговори задати текст, Лукас га је за трен ока разуверио. Није, наиме било потребе да пева. Јер, филм који је намеравао да сними није био мјузикл. Упркос томе, Лукасово дело о коме је реч постигло је неочекиван успех, добрим
делом управо захваљујући – музици.

Дечачки дани у Модесту

   У ствари, филмом „Амерички графити” Лукас је поново оживео своју младост, пубертетске дане проведене у малом граду у Калифорнији. Редитељ је толико био обузет носталгијом за минулим данима, почетком шездесетих, да је најпре одлучио да филму да наслов „Another Slow Night In Modesto” („Још једна спора ноћ у Модесту”).  А Модесто је, као што се може претпоставити, био Лукасов родни град. Продуценти Френсис Форд Копола и Гери Курц уверили су га да то није добар избор и наслов је промењен у „Амерички графити”.
Кадар из филма ''Амерички графити''
    Овај врло озбиљно осмишљен филм о младости у Америци пре избијања рата у Вијетнаму није био скуп. Коштао је око седамсто хиљада долара.   За ту своту данас је у Холивуду тешко добити и епизодног глумца.
   Десетина тог новца, а много више него што су биле зараде младих глумаца (Харисон Форд, Ричард Драјфус, Рон Хауард, Синди Вилијамс...), отишла је на плаћање музичких ауторских права. Јер, Џорџ Лукас је сматрао да је у његовом детињству и младости кључну улогу одиграо класични рок – музика Бадија Холија, Плетерса, Чака Берија... То је редитеља и продуценте навело да сниме музички албум с музиком из филма. Чини се да је то била једна од првих веома успешних грамофонских плоча с музичким темама из филма.
   Још једна музичка занимљивост везана је за овај филм.   Тридесетогодишњи Харисон Форд упорно се наметао редитељу као певач. Наваљивао је да отпева славну песму „Some Enchanted Evening” дуа Роџерс и Хамерстајн. Испоставило се да Харисон заиста има слуха, његов баритон био је угодно изненађење.


Милионска зарада

   Међутим, монтажери често играју кључне улоге. Тако је и овога пута монтажер „Графита” само обавестио Џорџа Лукса да су одсекли Фордово певање. Занимљиво је да је то била Лукасова супруга Марсија Лукас. Редитељ се побунио. Испоставило се да то није био никакав монтажерски хир. Једноставно, нису била обезбеђена ауторска права за ново извођење познате песме чувеног дуа. Иначе, поред Марсије Лукас, „Америчке графите” монтирала је и Верна Филдс. Обе су биле номиноване за „Оскара”, али га те године нису освојиле. Касније, кад је филм постигао успех и новац био обезбеђен, на видео-касетама, односно ди-ви-дију, Харисон Форд је поново искрсао као певач.
   Упркос мерама штедње, Лукас је с „Америчким графитима” стекао право богатство. Са зарадом од око двеста милиона долара, овај филм заправо је поплочао пут до „Ратова звезда”, односно Лукасове потпуне независности.
   Али то није цела прича о трошковима снимања. Филм о младима из Модеста и поп култури коштао би још мање да није било једног непредвиђеног догађаја. Неки љутити и дрски власник бара у месту Сан Рафаел где је филм сниман (а који је био замена за Лукасов Модесто), запретио је да ће тужити редитеља суду јер због свакодневног снимања и опште пометње у месту губи свакодневне муштерије. Да би га ућуткали, продуценти су му дали петнаест хиљада долара, а онда се преселили двадесетак километара северно од Сан Рафаела, у Петелуму, где је снимање „Америчких графита” и окончано.



Аутор: 
М.Огњановић
број: