Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Питам се, питам...


ГДЕ СЕ ОДИГРАО ВЕЛИКИ ПРАСАК?
Често се пише о старости свемира, односно кад се десио фамозни биг бенг. Последњи прорачуни, чини ми се, кажу да се десио прије 13,7 милијарди година. Занима ме да ли је ико икада радио било каква истраживања о томе гдје се десио, узимајући у обзир смјер кретања галаксија или сличне параметре. Постоје ли било каква размишљања у том правцу?

Ваш верни читалац
АМАР ДУРАЧИЋ
Сарајево
БиХ




    Одговор на ваше питање, које је исто толико старо као и сама теорија Великог праска, може да се сажме у само једну реч: „свуда”! Разлог зашто се толико често поставља лежи у тешкоћи да се тај догађај из историје васионе правилно разуме. Заправо, лоше је схваћена и револуционарна замисао коју је 1927. године поставио белгијски католички свештеник и математичар Жорж Леметр, на основу које је ова теорија и настала.
    Све је почело 1917. године, теоријом опште гравитације, којом је Алберт Ајнштајн предложио и свој модел васионе. Укратко, време је постало четврта димензија, а гравитација последица закривљености четвородимензионалног простор–времена. Међутим, Ајнштајнова теорија наговестила је да васиона није непокретна, статична, што је тада било општеприхваћено мишљење. Пошто ширење васионе још није било откривено, Ајнштајн није имао смелости да чврсто стане иза своје теорије у њеном изворном облику. У њу је увео такозвану космолошку константу, чиме је наштимовао да васиона остане статична и по његовој теорији. Касније се због тога горко покајао и избацио је. Пропуштање прилике да предвиди ширење васионе назвао је највећом грешком у свом животу. (Ова константа данас је поново у жижи, али као „тамна” енергија која можда стоји иза све бржег ширења васионе.)
    Решавајући Ајнштајнове релативистичке једначине, тројица научника дошла су до решења која дају нестатичну васиону: холандски астроном Вилем де Ситер, руски математичар Александар Фридман и Жорж Леметр. Фридманово решење зависило је од густине материје у васиони и данас је општеприхваћено. Леметр је упоредио правасиону с „примитивним атомом”, врло густим и врелим, који је могао снажно да експлодира. Галаксије су делови тог атома избачени експлозијом, што је изазвало ширење васионе. Васиона је, дакле, променљива и имала је свој почетак. Зачела се из праатома. Црква се није успротивила теорији свог свештеника јер је остала могућност да је покретач свега божанска рука. Рађала се теорија Великог праска, а њен назив поспрдно је дао британски астроном Фред Хојл. Овај угледни астроном био је ватрени противник теорије по којој васиона има почетак. Хојл је имао властиту, супарничку теорију „постојаног стања”, по којој васиона одувек постоји у готово истом облику.
    Леметрову теорију усавршиo je 1948. године Џорџ Гамов. Избацио је „примитивни атом” из теорије и показао како би могла да се докаже огледом. Огромна експлозија, услед веома велике густине и високе температуре, морала је да остави траг своје топлоте. Због великог ширења васионе, данас би та температура требало да износи свега око 3 степена Келвина. Услед великог црвеног помака (такође због ширења васионе), јавила би се у виду микроталасног зрачења.
    Тешкоћа с којом се увек срећемо, а што се крије и у вашем питању, јесте што готово увек полазимо од „њутновског” погледа на свет, док је теорија Великог праска заснована на општој релативности. Наша интуиција говори нам о васиони као о празном и статичном простору, који се простире бесконачно у свим правцима. Затим, замишљамо како се родила у дивовској експлозији једног ултрагустог стања материје, пре отприлике 13,7 милијарди година, и да је од тада у непрестаном ширењу по вакууму... Ако је тако, не преостаје нам ништа друго него да узмемо један врло снажан телескоп, претражимо небо и нађемо место где се та експлозија одиграла. Међутим, грешимо. Јер, стварна васиона је релативистичка, а не њутновска.
    Према рецепту опште релативности, материја, енергија, простор и време тесно су повезани. Зато је и према савременом космолошком схватању васиона увек садржавала сав простор. Само, пре 13,7 милијарди година овај простор био је много мањи него данас, материја сабијена, много гушћа и топлија – и то је све. Није постојао никакав „примитивни атом”, било каква тачка у бесконачном празном простору као средиште експлозије, већ пламтећа плазма која је била – свуда.



    Значи, Велики прасак, тренутак кад је према теорији васиона спонтано почела да се шири из једног хипергустог и хипертоплог стања, одиграо се – свуда. Доказ? Откриће из 1965. године, којим су потврђена предвиђања Гамова. Тада су радио-телескопи први пут ухватили такозвано позадинско космолошко зрачење, непосредног сведока Великог праска.    Овај остатак топлоте правасионе, који одговара температури од 2,7 степена Келвина, долази нам из свих праваца неба. То значи да је једнако присутан свуда, у читавој васиони.

Аутор: 
Г. Војиновић
Илустровао: 
Растко Ћирић
број:
Romney2010 (not verified)
Слика корисника Romney2010's
meetdress
With a ideal clearance formal dresses from here you are sure to make an impression and turn heads at your special events.-Backless buy wedding dress : A backless dress design is another popular flirty dress because it reveals a lot of skin. homecoming dresses under $100 The difference between this type of dress and the others is that from the back buy a wedding dress , the dress is very sexy and from the front it is extremely classy online bridesmaid dress . buying a wedding dress This is the perfect balance of two ends of the spectrum and is a great choice for a wedding guest homecoming dress 2012 buy wedding .Halter Top: sexy lingerie Halter tops are another good choice. It is much less revealing than the dresses that show more skin, but it is more elegant and suited for the mature women who wants to dress flirty.