Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Круг живота и смрти великог морепловца


ГДЕ ЈЕ КОЛУМБОВ


                  

Док у Шпанији верују да је велики морепловац сахрањен у Севиљи, у Доминиканској републици тврде да је његов гроб у Санто Домингу

ваке године у ово доба обележава се Колумбов дан у знак сећања на прво путовање Кристифора Колумба и откриће Америка 1492. године. У САД, овај дан се слави у други понедељак месеца октобра, док га земље Јужне и Средње Америке, затим Италија и Шпанија, обележавају 12. октобра.
   Детаљи о открићу Новог света мање-више су познати. Верује се да је Колумбо рођен у Ђенови (1451. године) и да је одлучио да се бави трговином пловећи светским морима. Позната је и његова жеља да открије нови морски пут до Индије и настојање да за тај подухват добије новац од краљевских породица. Верујући да Земља има облик лопте, Колумбов наум могао би да се сажме у реченицу: „Тражити исток преко запада и идући на запад стићи у земље где се рађају зачини”. 
   Помоћ је најпре потражио у Португалији где је доживео бродолом, па се пливајући искрцао на њену обалу и ту остао. Када је није добио, продужио је за Шпанију. Краљица Изабела од Кастиље пристала је да му помогне и у августу 1942. године Колумбо је кренуо на своје прво путовање преко Атлантика.
    Обрисе Новог света Колумбо је угледао 12. октобра 1492. године, мислећи у први мах да је заиста стигао до Индије (тако се за становнике америчког континента у Европи одомаћио израз Индијанци). Измучени морепловци стали су на чврсто тло на острву Гванахани, које је Колумбо назвао Сан Салвадор (Свети Спаситељ).

                          
                                                    Гроб Кристифора Колумба у севиљској катедрали
                                (четири фигуре које носековчег означаваху стара шпанска краљевства)

раздобљу од 1492. до 1504. године Колумбо је четири пута путовао до Америке и назад. Две године после окончања четвртог путовања, у мају 1506. године, умро је у Ваљадолиду у Шпанији, у 54. години живота. Ту је и сахрањен. Боловао је од костобоље (или артритиса), мада нека савремена истраживања говоре да би узрок смрти могао да буде и такозвани Рајтеров синдром. Колумбова последња жеља била је да се његови посмртни остаци пренесу у Нови свет, да вечно почивају у „Хиспанији”.
    Међутим, испоставиће се да није само Колумбов живот био пун занимљивих и необичних догађаја, већ и дешавања после његове смрти – у вези с његовом сахраном или боље рећи сахранама. На неки начин, он је и после смрти кренуо на пут, који ће бити дужи од пута који већина људи пређе током целог живота.
   Из Ваљадолида његови остаци прво су 1509. године пренети у манастир крај Севиље. Тада није могла да се поштује његова последња жеља јер у Новом свету није постојала одговарајућа грађевина (црква). Када је 1526. године преминуо његов најстарији син Дијего (бивши гувернер Хиспаније) и он је сахрањен на истом месту. Дијегова удовица била је упорна и под њеним утицајем шпанске власти су 1537. године дозволиле да се кости оца и сина пренесу у катедралу у Санто Домингу (данашња Доминиканска Република). Тако је Колумбо пети пут кренуо преко Атлантика. По налогу Кристифорове снаје његови остаци закопани су испод десне стране олтара, где су остали недирнути наредна два века.


                     Велелепни маузолеј са другим Колумбовим гробом налази се у Санто Домингу

о промене његовог почивалишта морало је да дође 1795. године. Шпанија је изгубила рат с Француском и једна од последица мировног споразума био је прелазак управе над Доминиканском Републиком из шпанских у француске руке. Шпанци нису желели да том приликом и њихове драгоцености припадну другоме. То се тицало и посмртних остатака Кристифора Колумба. Одлучено је да се преместе на подручје које је остало под Шпанском управом. Пре него што је Санто Доминго напуштен, Колумбови остаци су ископани и у једном ковчегу пребачени на Кубу, у катедралу у Хавани.

еђутим, само век касније, Колумбо је поново морао на пут. Шпанија је опет изгубила рат, овај пут од САД, а Куба се 1898. године ослободила шпанске управе (и пала под утицај Американаца). Кости Кристифора Колумба кренуле су из Хаване преко Атлантика ка Шпанији – као што је велики морепловац урадио четири пута за живота. После више од 350 година враћене су поново у Севиљу, у њену највећу катедралу. Тако се окончало пето, последње Кристифорово путовање. Али, његови остаци ни ту неће наћи коначан мир.
   Основни разлог је један догађај који се одиграо у међувремену, 1877. године, а који је унео велику збрку. Приликом обнављања катедрале у Санто Домингу радници су подигли и подне плоче и открили гроб. Пошто се налазио на левој страни олтара, очекивало се да припада Кристифоровом сину Дијегу. На велико изненађење, на надгробној плочи је стајао јасан натпис да ту почива Кристифор Колумбо! У оловном ковчегу нађени су остаци 41. кости и метак, који је вероватно остао у некој рани задобијеној у младости.
   Чије су онда кости Шпанци пренели у Хавану? Да ли је могуће да су 1795. године Доминиканци потурили туђе кости уместо Кристифорових? Или су их можда поделили? Ипак, најочигледнији закључак био је – да су Дијегове. До замене остатака могло је да дође приликом есхумације, у случају да је погрешно процењено шта је десна страна од олтара (постоји разлика ако се гледа у његовом правцу или од њега). Од тада је Кристифор Колумбо имао два гроба – један у Шпанији, други у Доминиканској Републици! И тако је углавном остало до данашњих дана. Обе земље и даље тврде да се Кристифорови остаци налазе у њиховој земљи. Тиме је, макар симболично, Колумбо поново повезао Стари и Нови свет.

                     

    Почетком 21. века, захваљујући великом напретку генетике, међу неким шпанским стручњацима јавила се замисао да се помоћу ДНК утврди права истина. Налик правом детективском поступку узети су узорци из остатака три особе: из костију за које се сматра да су Кристифорове, од његовог ванбрачног сина Ернанда (који је такође сахрањен у истој катедрали) и од Колумбовог брата (који се такође звао Дијего). Сва тројица сахрањени су у Севиљи, али једино Ернандови остаци нису никада померани још од 1539. године када је сахрањен.  Вођа истраживања, професор Марсиал Кастро, узео је узорке и митохондријске ДНК двојице браће. Оваква ДНК преноси се само преко мајчине линије, па би код рођене браће морала да буде веома слична.  То се на крају и показало, што је Шпанцима дало за право да тврде да се прави гроб Кристифора Колумба налази у Севиљи. Ипак, Кастро је изјавио да би за добијања поузданих доказа било неопходно да се испитају и остаци из Доминиканске републике.

еђутим, власти у Санто Домингу нису прихватиле овакве резултате, нити су Шпанцима дозволиле да испитају остатке који се налазе код њих. У овој држави тврде да имају довољно доказа да они припадају Колумбу. То су натпис на погребној плочи (у чију веродостојност нико не сумња) и знаци поодмаклог артритиса на костима, болести за коју се зна да је од ње Колумбо патио. Такође, сматрају да ове остатке више не би требало узнемиравати. Ипак, стварни разлог за њихово одбијање могао би да буде и велелепни светионик (El Faro a Colón), односно маузолеј који су посветили Колумбу. Подигнут је у Санто Домингу пригодом обележавања пет векова од његовог открића Америке, а сваке године га посети мноштво туриста.


Аутор: 
Г. В.
број: