3320 25. 9. 2015.
Забавникова школа живота
ФИЛМ
Велики број филмова, посебно акционих, препун је сцена у којима глумци одолевају свакојаким перипетијама, од експлозија, рањавања, скока кроз стакло, до јурцања по возовима у пуној брзини или бега из аутомобила који је слетео у воду. Колика је вероватноћа да они све то заиста преживе?
ПРЕЖИВЕТИ ЕКСПЛОЗИЈУ, ИЗБЛИЗА
Сцена из филмаУ непосредној близини главног јунака експлодира бомба. Он успева да преживи, без икаквих последица.
Шта каже наука?Јака експлозија производе неку врсту куполе од гаса под притиском који се шири, брзином већом од брзине звука. Иако тај ватрени талас траје само неколико милисекунди, може да изазове озбиљне повреде које се некад не примете ни по неколико дана: оштећење мозга, на пример, или „експлодирана плућа”, односно фатално крварење овог органа.
Одмах после првог таласа, наилази следећи ураганске брзине. Он може да руши зграде, ломи стакло, одбацује крхотине на велику удаљеност. Те летеће крхотине, као опасни пројектили, могу да осакате, поломе кости, изазову дубоке ране, чак и да усмрте човека на месту. Јака врелина, која такође прати експлозију, изазива гадне опекотине. Уколико је бомба „нахрањена” неким оштрим предметима, ризик је још већи, јер се, на пример, ексери распрше, као летеће убице. Како објашњавају научници, све што се нађе на путу експлодираној бомби, наравно и човек, може да буде збрисано.
Осим ретких терориста, нико не жели да буде у непосредној близини екслодиране бомбе, тако да уколико неко и преживи тај удар, може да се сматра великим срећковићем. Да би неко избегао повреде, нађе ли се којим несрећним случајем надомак бомбаша самоубице, који на себи носи девет килограма експлозива, од њега (или ње) мора да буде удаљен најмање четиристо петнаест метара. Ради ли се о возилу с бомбом од преко тринаест хиљада килограма, сигурна раздаљина је најмање километар и по.
Могућност преживљавања?Не треба се заваравати. Ко год је сувише близу извора експлозије, тешко да ће проћи без последица. Осим ако се не ради о Супермену.
РАЊЕН, А ХОДА И ДАЉЕ 
Сцена из филмаНегативац је погођен неколико пута, али и даље наставља усправно да хода, у стилу Терминатора.
Шта каже наука?Метак лети брзином од двеста педесет метара у секунди с набојем кинетичке енергије која, подразумева се, оставља последице на погођеној особи. А последице зависе од величине и брзине метка. Онај великог калибра тренутно обара човека. Мање, спорије тане шиљатог врха може да прође кроз тело човека, а пошто су кожа и ткиво растегљиви, рупа која се створи може и да се затвори. Не мора одмах да дође до значајног губитка крви, тако да особа заиста може да настави да хода усправно, посебно због додатне навале адреналина.
А да ли ће се човек срушити или не, зависи и од тога где је погођен. Уколико је хитац окончао у кичми или глави, пада као покошен. Међутим, деси ли се да метак не оштети виталне органе, могуће је да рањена особа настави да корача, макар извесно време. Бележе се ретки случајеви да човек и с танетом које му је пробило главну артерију на нози не престаје да трчи. Док се не сручи на земљу.
Могућност преживљавања?Закључак је да, под условом да метак не оштети виталне органе, погођен човек заиста може да остане усправан и да настави да хода, али не задуго. Не заустави ли га тане, губитак крви сугурно хоће.
БЕГ ИЗ ПОТОПЉЕНОГ АУТОМОБИЛАСцена из филмаКола изненада слећу с моста, упадају у реку и тону великом брзином. Сви људи у аутомобилу успевају да се спасу.
Шта каже наука?Статистичари кажу да, само у САД, четиристо особа годишње изгуби живот заробљена у колима под водом. Заблуда је да ваља прво пустити да се унутрашњост возила испуни водом, а потом отворити врата, кад се изједначе притисци.
Нажалост, како наглашавају стручњаци, пре него што се догоди такав сценарио, многи се ипак удаве. Заправо, унесрећени имају отприлике минут да се спасу – време потребно да вода уђе у кола и онемогући да се прозори аутоматски отворе. Саветује се да се, за почетак, чим ауто удари о воду, треба ослободити сигурносног појаса, онда отворити прозоре, прво извући децу, а потом спас траже и одрасли.
У већини случајева, пре него што потоне, аутомобил плута на површини око пет минута, с предњим делом зароњеним у воду. Зато углавном и мора да се бежи кроз задње прозоре. Телефоном звати службу спасавања губљење је времена, јер док се успостави веза и објасни о чему се ради, сви у колима већ су се преселили на онај свет.
Могућност преживљавања?Више него извесна, под условом да се бег из кола која су потонула обави муњевито. Наравно, све је другачије ако човек има срећу да је у „лотус есприју”, колима Џејмса Бонда.
ПРОЛЕТЕТИ КРОЗ СТАКЛО
Сцена из филмаЈунак у филму гурнут је, силовито излеће кроз стакло, отреса се и наставља даље, као да се ништа није догодило.
Шта каже наука?За потребе одређених сцена у филму стакло се прави од посебне смесе и служи само као имитација оног правог. А у стварном свету постоји више врста стакала и, у зависности с којим човек има несрећу да доживи „близак сусрет”, одговарајуће су и повреде.
Стакло које се највише користи за грађевине разбија се у неправилне, веће комаде, оштрих ивица које лако могу да пресеку артерију и изазову дубоке раздеротине на телу. Ојачано стакло, на пример у говорницама или оно на ветробранском делу аутомобила, прсне у хиљаде ситних комада и може да направи ситне посекотине и ране.
Ламинирано сигурносно стакло, обично уграђено на већим површинама солитера, излога, изузетно је чврсто и јако. Човек би по њему могао да скаче, баци на њега металну куглу, оно се не би поломило, објашњавају стручњаци. Уколико би и попустило, направио би се отвор у једном делу, али би остатак стакла остао читав.
Могућност преживљавања?Најсигурнији начин да се изађе кроз прозор или стаклена врата ипак је да се она претходно отворе. Пролетање кроз ојачано стакло може да изазове озбиље повреде. Дође ли до судара ламинираног стакла и човека, као победник излази стакло, а човек не само да је губитник, то је и удар на његов понос.
ПАД СА ЗГРАДЕСцена из филмаГлавни јунак пада (и пада...)
са зграде и остаје жив.
Шта каже наука?Не убије те пад, већ нагло заустављање које уследи, објашњавају научници. Зато се редитељи акционих филмова труде да на великом платну тај пад успоре дрвећем на путу, кабловима, крововима, што има оправдање, додају стручњаци. Кад се пад подели у неколико етапа, успорава се и велико финале, односно удар о чврсту површину тада није тако силовит. Дакле, повећавају се шансе да јунак преживи.
Важно је такође и на шта човек падне, јао си га њему ако оконча на бетону. Пре неколико година у Мелбурну, Аустралија, једна девојка покушала је да изврши самоубиство скоком с моста над аутопутем. Имала је среће да не погине зато што је слетела на камион који је превозио воће у гајбицама.
И, што је такође пресудно, рачуна се како је човек пао. С било које висине да слети на главу, нема му помоћи. Заустави ли се при паду на леђима, раширених ногу и руку, равнотежу је распоредио на већу површину и тада има наде да га смрт не чека на крају пута.
Могућност преживљавања?Могућност постоји, али су шансе мале. Ако, на пример, човек пада с десетог спрата и упада у дебео слој снега, раширених руку, сва је прилика да ће преживети. Међутим, то не значи да ће, после пада, скочити на ноге и одјурити даље, као да му се ништа није догодило. Могуће су разноврсне повреде, од напрснућа лобање, сломљених костију, до повреда грудног коша.
ВРАТА ОД КОЛА УМЕСТО ШТИТА
Сцена из филмаПочиње рафална паљба, полицајци налазе заклон иза отворених врата аутомобила.
Шта каже наука?Врата аутомобила углавном не пружају ама баш никакву заштиту од метака. Чак и тане из ручног оружја може да пробије једна и излети кроз друга врата, наглашавају стручњаци. Полицијски аутомобили, ако су посебне израде, заиста могу да послуже као штит од ручног наоружања, али не и од јаче паљбе и метака који брзином и до осамсто педесет метара у секунди.
Нема зиме за особе које су спремне да плате да им се каросерија ојача челиком отпорним на метке и лаким ламинираним влакнима. Тада је човек који седи у колима сигуран да метак неће моћи да пробије металне делове, а ни стакло.
Могућност преживљавања?Само под условом да је јунак у аутомобилу
отпорном на метке.
СКАКАЊЕ С ВАГОНА НА ВАГОН
Сцена из филмаНа крову воза који јури великом брзином јунак бежи од људи који покушавају да га ухвате. Не сме да падне, ни да узмакне, напокон се спасава тако што улеће у вагон, као да је то најнормалнија ствар на свету.
Шта каже наука?Како се воз креће, сила која се ствара на крову вагона толико је јака да би сваког, чак и највећег снагатора, гурнула уназад и онемогућила га да настави да трчи у правцу кретања композиције. Што је већа брзина воза, већа је и та потисна сила.
Не треба занемарити ни остале препреке. Човек на крову вагона може да изгуби главу (дословно) кад наиђе на неки мост, може да се спржи у додиру с делеководима високог напона, а ако све то ипак избегне, може да падне и оконча на месту. Јер, објашњавају научници, човек би могао да се одржи на ногама на ветру који дува брзином од близу сто километара на сат. То не значи да би, чак и кад одолева том силовитом налету ваздуха, могао да остане усправан, а још мање имао могућност да трчи.
Ваља имати на уму брзину данашњих возова, не оних на нашим пругама. Брзи возови углавном се крећу просечном брзином од двеста десет километара на сат. А они супербрзи, познати као „маглев” (магнетска левитација), јуре преко четиристо осамдесет на сат. Како одржати равнотежу на таквом вихору на шинама?
Могућност преживљавања?Иако се углавном ради о сценама које могу да изгледају веродостојно само на филму, ипак има „лудака” који сурфују на возовима и у стварном животу. Памти се један двадесетчетворогодишњи житељ Молдавије који је, било је то почетком ове године, ухваћен како „јаше” на једном руском возу, обучен само у ружичасте панталоне.
Аутор:
В. Софреновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
