Прочитај, проскитај
ДУГАЧАК
Ли Хонгбо ужива да запрепасти посетиоце галерија у којима излаже, неупућени се изненаде кад схвате да његове скулптуре могу да „оживе”
Последњих дванаест година Ли Хонгбо искључиво ради скулптуре од хартије
ад се уђе у галерију или музеј, посетиоци унапред знају да није дозвољено дирати изложене радове. Ако неко и покуша да то учини, одмах ће се наћи неки од чувара који ће га строго опоменути и у томе спречити. Сасвим је другачија прича с галеријама у којима излаже Ли Хонгбо. Очекује се да његове скулптуре посетиоци могу да додирују, додуше уз строга упутства уметника или искусних кустоса.
На једном постаменту, на пример, посетилац ће видети попрсје „Давида”, које је Ли Хонгбо урадио као верну копију једног дела чувеног Милеланђеловог скулпторског рада. Они неупућени неминовно се запитају зашто би у данашње време неко излагао скулптуру која је копија, ма како верно била урађена. На ту карту Ли Хонгбо и игра. Он сматра да уметност треба да има и неко прикривено значење и да, осим уметничког доживљаја, посетиоцима пружи и радост.
Копија Микеланђеловог „Давида”, у Хонгбоовој верзији, склопљена и расклопљена
заиста је тако. Ко год је имао прилику да уживо види Хонгбоову скулптуру касније с одушевљењем сведочи како се радовао као дете. Наиме, свако појединачно дело се, као нека врста хармонике, развлачи слично папирнатим украсима којима се, рецимо, ките просторије за рођендан или Нову годину. Наравно, то оживљавање скулптуре ради се у белим рукавицама (дословно) и што је могуће пажљивије. Скулптуре се развуку и, потом, поново врате у првобитан положај. Ли Хонгбо завршио је студије ликовне уметности у Пекингу, граду у коме живи од рођења. Овај четрдесетогодишњак почео је каријеру као издавач књига. Тај посао само га је учврстио у уверењу да треба да се посвети изучавању хартије и раду с њом, пошто га од малена одушевљава. Хонгбо настоји да створи сасвим нов језик хартије која ће отворити ново поглавље визуелног у савременој уметности.
Сви се обрадују кад виде да скулптура може да се развлачи, као нека необична глиста
ела овог кинеског уметника, који последњих година излаже у САД и широм Европе, искључиво су направљена од хартије. Како Хонгбо то постиже? Листове хартије, посебним поступком, лепи један за други, као неку врсту саћа. Кад добије те необичне папирне „блокове”, он их одговарајућим алаткама обликује и од њих израђује скулптуре које из даљине подсећају на углачани мермер или фини бели порцулан.Свака појединачна скулптура сачињена је од око пет хиљада листова и тешка по десет и више килограма. Пошто се углавном ради о портретима, копијама неких већ познатих, или савремених личности, забавно је кад се главе тих „људи” развуку, као нека жвака од хартије. И поново врате на место.
Аутор:
В. Софреновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре