Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

КАД ЈЕ НЕКО ДОБАР ЂАК


ДЕВОЈЧИЦА ПРОТИВ


           

Десетогодишња Тили Смит на часу географије пажљиво је слушала учитеља. Петнаестак дана касније стигла је на Тајланд и спасла најмање сто живота


Kада је почетком децембра 2004. године у учионицу школе у Оксшоту у Енглеској ужурбано ушао учитељ Ендру Керни носећи велики глобус и диск са филмом, десетогодишња Тили Смит брзо је отрчала до своје клупе и заузела место. Лекција из географије коју су тог дана имали била је о земљотресима и свему ономе што они носе са собом. Тили је пажљиво слушала учитеља, а посебну пажњу привукао јој је део лекције о џиновским цунами таласима који могу да настану на неким од Енглеске тако далеким морима. А учитељ Ендру био је врло убедљив:
   „Замислите таласе који могу да б
уду високи као зграда од десет спратова, а крећу се брже него и најбржи аутомобил! А што су ближи обали, то су моћнији и већи!”.
   Тада им је учитељ пустио и филм на коме је снимљен цунами на Хавајима. Наравно, учитељ је увек тражио и да се доста тога научи за добру оцену.
   „Следеће недеље питаћу вас с
ве ово што сте данас чули и видели, а посебно обратите пажњу на знаке који најављују појаву цунамија!”, завршио је своје предавање.
   Иако је остало само две недеље до распуста, и то не било каквог, јер овога пута ће са породицом ићи на море у далеки Тајланд, Тили је озбиљно схватила најаву испитивања. Као и обично, мама Пени је ту да помогне са свим тим школским лекцијама, па је тако било и овог пута.  
   Заједно су пролазиле све оне досадне детаље о цунамију, као што је појава мехурића као да вода кључа, повлачење мора уназад што плажу чини много већом него икад раније, а затим необичан надолазак мора које пристиже, али не повлачи се уназад као обично, затим чудно понашање птица и других животиња...

Те две недеље школе пролетело је Тили као у трену и дуго очекивани одлазак на море је дошао: лет авионом, долазак у хотел и дивна плажа Меикао где је уживала да шета. Тог јутра Тили је кренула у уобичајену шетњу поред мора дивне азурноплаве боје. Одједном је угледала мехуриће на води и пену која је изгледала као да се нешто пржи на уљу. Море је злослутно почело да надолази према хотелу. У том моменту Тили је постало потпуно јасно да ће удар џиновског таласа стићи за неколико минута. Брзо се окренула према мајци и рекла јој да зна да ће се овде догодити нешто страшно, долази цунами!
   „То је само један уобичајени дан на мору!”, покушала је мајка да је умири. Тили је била сасвим сигурна у оно што је видела и знала, почела је да вришти и моли родитеље да се бр
зо склоне и упозоре остале који су уживали у призору. Родитељи су се брзо погледали и, са Тили и њеном сестром, крупним корацима упутили ка хотелу. Када су стигли, отац се двоумио. Шта ако неком каже, а опасност није стварна. А шта ако не каже, а страдају многи? Ипак, више је волео да испадне будала него да људи погину. Брзо је кренуо и потражио шефа спасилачке службе.
   „Знате, верујем да ћете мислити да сам комплетан идиот што вам ово говорим, али моја десетогодишња кћи
каже да ће за који минут ударити цунами!”, узбуђено је саопштио шефу спасилачке службе. На срећу, ствар је схваћена потпуно озбиљно, одмах је наређена евакуација свих људи са обале мора. Кроз неколико минута, стравични талас висине 30 метара праћен урликом мора стигао је на, до малопре, мирну и идиличну плажу. Тога дана, тај талас однео је преко двеста хиљада људских живота. На плажи Меикао нико није страдао захваљујући Тили! Рачуна се да најмање сто људи њој дугује свој живот!


       Тили са породицом на годишњем помену жртвама на Тајланду о (горе) са захвалницом

Тили Смит добила је многобројне награде за ово што је учинила. Приређен јој је пријем у Уједињеним нацијама, добила је награду „Томас Греј”, а француски часопис „Mon Quotidien” прогласио ју је за дете године. Чак је и један астероид именован по њој и зове се 20002 Tillysmith! Новинари су је често интервјуисали, а она је на њихова питања често одговарала:
   Много волим да учим, посебно географију!”



Аутор: 
М. Церовина
број: