Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

ПЕТКОВДАН / 12. децембар 2014.


ДЕСПОТ СТЕФАН

На данашњи дан 1408. године основан је витешки Ред змаја

рај 14. и почетак 15. века донео је свету једну нову силу, Османску царевину. После Косовске битке угарски краљ Жигмунд Луксембуршки (1368–1437) искористио је пораз Србије да се освети и босанском бану Твртку I Котроманићу (1338–1391) и Милици, удовици страдалог кнеза Лазара, јер су помагали хрватским великашима против њега. Напао је већ у јесен 1389. године и стигао све до Груже. Кнегиња Милица склонила се с децом у савезнички Дубровник. Србија је, пак, морала да прими вазалске обавезе према Турској: српски кнежеви Стефан и Вук морали су да се поклоне султану, а најмлађа кћи кнеза Лазара, Оливера, одведена је у султанов харем. Турци су се населили и у Голупцу, како би надгледали кретање Угара, а Срби су покушавали да опстану између Угарске и Турске.

ултан Бајазит I и деспот Стефан Лазаревић, као османски вазал, заузели су 1396. године бугарско утврђење Никопољ. С обзиром на победе на Балкану, папа Бонифације IX прогласио је крсташки рат против Турака, како би повратио Никопољ и зауставио ширење Турака. Жигмунд од Луксембурга, син краља Чешке и цара Светог римског царства Карла IV, перјаница овог похода, вратио се 1401. године у Угарску, где су га дочекале унутрашње побуне. Иако је краљ Угарске, Далмације и Хрватске постао још 1387. године, круну је пре свега дуговао браку с Маријом Угарском, кћерком Луја (Лајоша) I Анжујског и Јелисавете Котроманић. Када је она умрла, без наследника, његово право на престо постало је климаво. Да би одстранио домаће супарнике, Жигмунд се удружио с великашима тадашње јужне Угарске. Споразум са Херманом II Цељским ојачан је другим Жигмундовим браком, с његовом кћерком, Барбаром Цељском.

осле битке код Добора, у Босни, 1408. године, у којој је под изговором сузбијања богумилске јереси погубио босанске и хрватске главаре, Жигмунд и Барбара основали су Ред змаја, по угледу на Ред светог Ђорђа који је основао Шарл Робор од Анжуа 1318. године. Свети Ђорђе био је заштитник реда, а његово легендарно змајеубиство постало је симбол војничког и верског уверења. Ред је првобитно штитио породицу Жигмунда, цара Светог римског царства, а у повељи се каже да је основни задатак реда одбрана крста од непријатеља, нарочито Турака, али и од хришћанских превратника.
Деспот Стефан Лазаревић (1377–1427), као отомански вазал, предводио је српске коњанике у биткама на Ровинама (1395), код Никопоља (1398) и Ангоре (1402). У бици код Никопоља српски оклопни коњаници пробили су угарске редове и оборили Жигмундов стег (који је носио Никола Горјански, муж Стефанове рођене сестре Теодоре). Помисливши да је битка изгубљена, крсташи су почели да се повлаче, а потом је уследио покољ. Његова борбеност у бици код Ангоре (данашња Анкара) задивила је татарског владара Тамерлана.
Народно предање сместило га је међу змајевите јунаке, за које се сматра да су рођени из везе смртнице и змаја, чиме се објашњава његово јунаштво (у бици код Никопоља имао је тек 21 годину). Као и други слични митски јунаци, и он је у народној машти лутао по свету у обличју просјака награђујући добре и кажњавајући зле. Епски Сибињанин Јанко сматрао се у народу његовим сином, као што се у Мађарској мислило да је овај јунак био син Жигмунда Луксембуршког.
овељу је издао бискуп Еберхард, канцелар Жигмундовог двора, у Нађвараду (данас Орадеа у Румунији), а потписао ју је 21 витез, међу којима су били Стефан Лазаревић, деспот Србије, Хрвоје Вукчић Хрватинић, бан Хрватске и велики војвода Босне, Херман II, гроф Цеља и Загоре, Ладислав II, краљ Пољске, Фружин, син Јована Шишмана, цара Бугарске, Алфонсо, краљ Арагона и Напуља, Витовт, велики кнез Литваније, Влад II Цепеш, војвода Влашке, Кристофер III, војвода Баварске.

осле Жигмундове смрти 1437. године Ред змаја изгубио је на значају, али је после пада Константинопоља, 1453. године, имао извесну улогу у Угарској, Хрватској, Босни, Бугарској, Србији и Румунији. Угледни амблем Реда, змаја чији се реп обмотава око његовог врата, задржале су на својим грбовима племићке породице Мађарске – Батори и Ракоци. Симбол Витешког реда змаја уклопљен у грб Немањића постао је симбол деспота Стефана Лазаревића. Змај је симболизовао паганство, а црвени крст победу Христа над злим силама. Чланови реда носили су овај симбол у облику медаљона око врата, и често су сахрањивани са њим.



Аутор: 
Н. М.
број: