3320 25. 9. 2015.
Са слова на слово
ЧУДЕСНИ СВЕТ
Чувени стрипски мајстор и његов лик на путу по маштовитом свету зауставили су се и код нас
амислите да слова на мапама и глобусима, она велика, која означавају мора или пак океане, нису тек тако стављена, већ постоје, заиста, баш таква каква их гледамо из перспективе богова. Поверујте још и да се, кад су већ тако шашаво немогућа, на њих може путовати, тајним пролазима који пропуштају само оне посебно маштовите и детиње наивне појединце. И коначно, претпоставите разна друга чудеса и фантазмагорије које вас могу задести на таквом путовању, биљке, животиње и све оно између, неземаљске пејзаже и предмете из нашег, обичног и досадног света, који поштују нека сасвим друга правила и понашају се на неки сасвим други начин... Имате целу ту слику у глави? Е па, нисте ни близу онога што се налази међу корицама стрипа „Филимон” (Filimon), француског цртача и сценаристе Фреда. Прави пример девете уметности, пиједестала на који су управо Французи подигли стрип 60. година прошлог века, с једне стране је производ врхунског ауторског израза, а са друге необуздана играрија једног несташног дечака са огромним брковима.
Први стрип овог култног серијала, под именом „Бродоломник са острва ‘А’”, који се коначно, после више деценија од свог настанка, појављује на нашем тржишту и на српском језику у издању новог издавача стрипова, београдске куће „Sirius production”, најбољи је увод у ову невероватну епопеју која обухвата шеснаест албума објављиваних у раздобљу од 1972. до 2013. године.
Све што расте...
Јунак по коме серијал носи име, несташни момчић Филимон, проводи дане безбрижно, живећи на идиличном сеоском имању, у релативно савремено доба, нервирајући престрогог оца Хектора и јурцајући за најбољим пријатељем, магарцем Анатолом који уме и да говори. Неочекивани пад у бунар шаље га у свет са оне стране могућег, свет слова које творе речи на мапама, у овом случају прво слово „Атлантског океана”, односно прво у низу острва које исписују те речи у једној сасвим другачијој географији. Тамо ће упознати и бродоломника из наслова, копача бунара Вартоломеја, који већ четрдесет година сања о повратку кући, иако му ни тамо није лоше, напротив! Он живи у дворцу који је нарастао од скромне колибе, служи га кентаур Петко, а на острву које насељава, осветљеном са два Сунца, могу да се нађу и лампе-бродоломке које ничу из земље, као што то чине и експлодирајући улични сатови и друге механичке ствари. Јер, све је тамо органско и расте, чак и бродови у боцама које су најпре плод на флашном дрвету, а касније се користе и за пловидбу. Хумор је свеприсутан и, иако много дугује театру апсурда, забавиће и на прву лопту и тешко ћете се уздржати да се не насмејете наглас бар једном док будете читали овај стрип.
Фред, један од гиганата не само француско-белгијског, већ и стрипа у целом свету, утицао је на читаву једну генерацију сценариста и цртача, али и стваралаца у другим медијима. Тако га enfant terrible модерне француске књижевности Фредерик Бегбеде помиње у свом „Француском роману” где признаје следеће:
„Мој омиљени стрип био је ‘Филимон’, аутора Фреда. Имао сам сва издања, која сам знао напамет”. А како се испоставило откад се „Филимон” појавио у Србији, и неки овдашњи, одавно остварени и прослављени стрип-аутори учили су се стрипу управо на Фредовим албумима.
Иако је урадио огроман број стрипова мимо „Филимона”, заувек ће остати запамћен управо по њему. И то је добра ствар. Јер, ова надреална серија сматра се једним од најважнијих поетских и оригиналних стрипова.
Добри дух револуције
Него, ко је уопште овај симпатични бркајлија, и крије ли још штогод у тим дубоко усађеним очима? Фред, рођен као Отон Аристидис, Грк пореклом, рођен је 5. марта 1931. године у Паризу. Од младости га занимају цртање и уметност уопште, а нарочито хумор, па тако већ од 40. година објављује гегове у часописима, а убрзо почиње да ради и стрипове.
У тренуцима кад нови млади аутори позивају на раскид са старим ограничењима класичног стрипа, Фред је на врху тог таласа, и један од оснивача и уредника култног магазина „Хара Кири”. Тамо 1960. године први објављује Мебијуса, нов идентитет до тада већ прослављеног Жана Жироа, аутора „Блуберија”, који сам себе поново измишља под овим псеудонимом, а и цео стрип као медиј, онако, успут.
Ипак, своје најуспешније остварење, „Филимона”, нуди 1965. године, као сценарио часопису „Спиру” у којем га одбијају, али га зато препознаје велики Рене Госини, творац „Астерикса”, „Таличног Тома”, „Изногуда”... али и изузетан уредник, који преузима стрип за „Пилот” у коме најпре излази у наставцима, под једним условом. Да га црта управо Фред. Уследиће и бројни албуми о Филимону за издавача „Дарго”, али и други Фредови стрипови, па и само сценаристички рад с неким од највећих имена тадашње сцене француско-белгијског стрипа као што су Жан-Клод Мезијер, Жорж Пичар, Алексис и други.
Пише и сценарија за филмове, чак је требало да сарађује и са Теријем Гилијамом, али и песме за познате шансоњере. Наравно, све време је миљеник публике и критике, од које добија и престижне награде, као што је Велика награда највећег и најугледнијег фестивала стрипа у Француској и шире, у Ангулему 1980. године.
Наступиће и тешке године за Фреда, кад престаје да ради на стрипу, и пада у депресију. Завршиће чак и у психијатријској болници, али као прави, велики уметник, налази снаге да превазиђе све то, штавише, да своје најтеже тренутке преточи у дела. Тако настаје албум „L'Histoire du corbac aux baskets” са којим 1994. године поново осваја награду у Ангулему. Последњи албум о Филимону, „Le Train où vont les Choses”, изашао је 22. фебруара 2013, после паузе од чак 26 година, и на достојан начин заокружио серију, непосредно пре Фредове смрти.
У јануару 2013. године у Ангулему је најављен и анимирани филм о Филимону, два аутора из Квебека, Жилијена Демер-Арсеноа и Себастијана Деноа, које је том приликом подржао и Фред. Ово остварење треба да се појави на 50. годишњицу првог објављивања стрипа 2015. године, па је сасвим могуће да Филимона, поред огромне омиљености у Француској, тек чека она планетарна.
А могло се десити да до серијала уопште и не дође да није било једног простог дечјег питања!
Писмо које је променило све
Вероватно је најзанимљивија анегдота везана за „Филимона” она о писму једног неименованог дечака који је, по Фредовим речима, „главни кривац” што је уопште урадио други албум. Наиме, после „Бродоломника са острва ‘А’”, на крају којег се јунак Филимон враћа у свој (наш) свет, Фреду је деловало да је лепо заокружио ствар, и да ће можда тог неспретног момка или неког од сликовитих ликова које је срео на свом путовању искористити у каквој другој сторији и, то је отприлике то. Ипак, извесни осмогодишњак није био задовољан тиме. Све је то лепо и фино, писао је Фреду, али шта је са копачем бунара Вартоломејем? Он је остао на острвима која чине речи АТЛАНТСКИ ОКЕАН, и даље заробљен и изгубљен, као што је био и када га је Филимон пронашао. Како творац стрипа планира да реши ту незгоду? Очаран предлогом и изазовом, Фред је одлучио да се тиме позабави у наставку „Philémon et le piano sauvage” (Филимон и дивљи клавир). Остало је, како се обично каже, историја.
Како сам Фред каже у једном интервјуу, надахнуће за лик Филимона дошло му је од сина Ерика, у то доба дечака од десетак година, из чијих су питања и асоцијација настале и неке од креација у стрипу. И, како је Филимон подсећао на Ерика духом, тако је некадашњи дечак током одрастања, као под неком мађијом, све више подсећао на Филимона ликом.
Табла из стрипа „Филимон”
У албумима који су уследили Фредова необуздана машта ће на помињаним острвима населити људе-лептире, зебра-кавезе, коњо-шаке, сово-светионике, кито-подморнице, висеће замкове, војске живих Снешка белића, и летећа (такође жива) клешта, људе-сунца и људе-месеце и безброј других невероватно оригиналних измишљотина. Фред ће увести и масу нових ликова међу којима се издваја Филимонов стриц Фелицијан, својеврсни маг који изналази нове начине (јер се могу користити само једном) да врати нашег јунака на острва-слова, на пример, преко глобуса на који баца умањеног Филимона кроз дурбин, кроз рајсфершлус у земљи, шкољку на надувавање...
Авангардан и тада и данас, у Филимону Фред поново измишља жанрове и у парампарчад разбија устаљене оквире. Коначно, иако је очигледно да је у питању виртуоз који може да нацрта шта год пожели, и повремено допушта том раскошном дару да сине у појединачним илустрацијама преко чак и по две табле, он намерно бира другачији цртачки приступ. У питању је наизглед детињаст стил који изазива поистовећивање и носталгију, и такође намерно наглашава неправилности у анатомији и перспективи којима гради атмосферу „померености”, неопходне да би се читалац заиста изместио из нашег света у његов.
Од „Малог Нема” до „Малог принца”
Лако је наћи сличности између Фредовог „Филимона” и других, условно речено „дечјих” класика у којима је машта стваралаца створила читаве нове светове у које смештају или преносе своје јунаке и, наравно, заједно са њима читаоце, мале и велике. Препознају се у Филимоновим пустоловинама и одјеци Керолове „Алисе у земљи чуда”, Сент-Егзиперијев „Мали принц”, а можда су на њега утицали и „Чаробњак из Оза” или „Летописи Нарније” К. С. Луиса. Има и конкретнијих примера, па су тако Вартоломеј, са својом одећом од сламе, и његов слуга кентаур Петко, очигледан омаж „Робинзону Крусоу” Данијела Дефоа, који се чак и помиње у причи; магарац Анатол подсећа на Кадишона, док ће у наредним албумима таквом поступку бити подвргнути Дон Кихот, Синдбад морепловац, а појавиће се и још (помало изврнутих) бића из митологије... Они оштријег ока можда уоче и неке фина визуелна позивања, као што је оно на чувену романтичарску слику „Сплав Медузе” Теодора Жерикоа, а такви детаљи још су учесталији у наставцима. Коначно, кад говоримо о свету стрипа никако не треба заборавити „Малог Нема у земљи снова” Винзора Мекеја, једног од камена темељаца светског стрипа уопште, чији је „Филимон” у много чему наследник.
Завршна табла „Бродоломника са острва А”
Ипак изненађује колико је у њему духа деценије у којој је настао, 60. година двадесетог века, раздобља коначне борбе за слободу у политичкој, али можда чак више у сфери духа и уметности. Зато нас финије и дубље асоцијације у оквиру стрипа могу одвести чак и на терен писаца магичног реализма, Маркеса и Кастанеде, смелијих филмских стваралаца као што је Алехандро Жодоровски (и сам славни стрип-сценариста), психоделичних илустратора и других контракултурних уметника, па чак и у то доба савремених филозофа.
Али! Све ово делује тако високоумно, и Фред би на све те покушаје да његов поклон, пре свега деци, објаснимо и уозбиљимо вероватно одмахнуо руком и насмејао се. Можда је најбоље да, уместо закључка, поновимо шта је Рене Госини имао обичај да каже када би Фред, са широко развученим осмехом иза огромних бркова, долазио у његову канцеларију да му открије своје приче пре него што почне да их црта.
„Па, ово је феноменално!”
Аутор:
Павле Зелић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
