3320 25. 9. 2015.
Уређај за преношење пољубаца
ЦМОК ПРЕКО
Стидљиве особе могу слободно да остану и даље срамежљиве, љубећи се на даљину уз помоћ справице која личи на хард-диск, а има и једну сламку...
а је то неко рекао пре десетак година! Ко зна, можда би му и поверовали. Јер, већ тада је могло да се наслути да се догађаји, када је реч о информационим технологијама, развијају на неочекиван начин. Истини за вољу, већина је предвиђала развој роботике, али о страственим пољупцима на даљину... То можда чак нико није ни поменуо. Вероватно су мислили да све може да има неку замену, али пољубац, прави љубавни пољубац – никако. Јасно, у давна времена трубадурима је било довољно само да замисле своју драгу, па да путују певајући о њој. Тако заљубљени замишљали су слатке љубавне битке. Годинама! С друге стране света, самураји, одлучни у намери да не потроше љубав, већ да она само јача и надима се у њиховим срцима, нису чак никада изговарали име вољене. То је била њихова тајна. Тако су њихови суздржани пољупци остали заправо у подручју маштарија. Временом, пољупци, некада скривани, постајали су све отворенији и слободнији. Доба хипија, који су се водили животним начелом да је боље водити љубав него рат, страствене пољупце претворило је у уличну појаву на коју се нико више није обазирао. 
еђутим, доласком рачунара и интернета, ствари су се промениле. Нема „пољубаца који су слатки као освета”, па ни „шпанских, са брковима”. Сада постоје пољупци преко веба. Цмакање на даљину наводно даје утисак „правог” пољупца. На известан начин, све је као у давна трубадурска времена. Потребна је машта да бисмо се уживели у такво љубљење. Јер се не љубимо са стварном особом, него с додатком за рачунар. Премда је утисак, уколико зажмуримо, кобајаги врло сличан.
риродно, највећи корисници уређаја за преношење пољубаца су тинејџери. Њима је љубљење најзанимљивије, а будући да су стекли неку врсту срамежљивости која се открива тек „уживо”, а смелости када ступају у „пријатељске везе” путем друштвених мрежа, њима је нова справа дошла као поручена.Дакле, „Kiss Transmission Device” направа је која омогућава „тактилну комуникацију” на даљину. Донедавно, скајп је представљао чудо. На великој удаљености једни од других, људи причају, поздрављају се, гледају се, у живом и бесплатном (видео) разговору. То је био само корак. Следећи је прешао на љубавно поље. На токијском Универзитету за електрокомуникације, направили су справицу која корисницима пружа утисак да их је неко пољубио. Не у образ. У уста! А ти који се љубе, могу да буду далеко више хиљада километара. У ствари, на било ком месту у свету.
права за преношење пољубаца личи на спољашњи хард-диск, с једним додатком – има неку врсту сламке, пипка који треба ставити у уста.
Померајући језик, захваљујући мрежној спрези, рачунар успева да претвори код који путује кроз мрежу до компјутера вољене особе. Тај рачунар декодификује знак на исти начин. Другим речима, ако ставите поменуту „сламку” у уста и њен врх окрећете својим језиком, справа на другом рачунару, „понашаће се” на исти начин! Онда ће вам партнер узвратити и тако наизменично, од рачунара до рачунара, односно, од језика до језика – уз помоћ сламчице корисници добијају француски пољубац. На рачунарски начин.
Наравно, објашњавају јапански научници, пољубац подразумева и неке друге чиниоце који су овде, нажалост, искључени. То су мирис и укус одређене особе, дах, кожа... Али, додају, могућно је да убрзо и такве „ситнице” буду решене! У таквом случају, уређај за преношење пољубаца биће заиста моћна справа. Пубертетлије без икаквог љубавног искуства преносиоца пољубаца сматрају већ довољно корисним. Њихови родитељи су, такорећи, до јуче љубили сопствену подлактицу вежбајући како ће први пут пољубити девојку!
Ништа више није питање високе технологије, већ филозофије. Докле је свет догурао! Размислите о томе.
Аутор:
М. Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
