Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Прочитај, проскитај / Шкотска


ЧЕТВОРОНОЖНИ


У граду Сент Ендрузу Хемиш Мекхемиш понаша се сасвим опуштено, лењо шета улицама и улази у продавнице и куће, као да су његово власништво. Недавно му је подигнут споменик

Сасвим уобичајен призор, Хемиш лењо шета улицама града, призор на који су већ сви навикли

очетком априла ове године на главном тргу Сент Ендруза није могло да се прође од људи. Грађани ове мале шкотске вароши, али и мноштво радозналаца из разних крајева света, окупили су се да би присуствовали несвакидашњем догађају. Откривена је бронзана статуа једном уличном мачору. И то не обичном, ради се о Хемишу Мекхемишу, риђобелом мачору персијске расе. Овај достојанствени четвороножац био је главна звезда. Кад су га поставили поред бронзане копије, чинило се као да је свестан указане важности. Није бежао, није се бунио, окретао је главу на све стране и стрпљиво подносио шкљоцање фотоапарата.
    Хемиш Мекхемиш има четрнаест година. Живот му је почео у дому Маријане Берд, пензионисане продуценткиње Би-Би-Сија. Међутим, жена је убрзо схватила да њен љубимац није срећан у кући, непрекидно је стајао пред вратима и као да је молио да га „пустим из затвора”, рекла је и почела да му отвара врата, у почетку стрепећи да ли ће да се врати.

             
                  Градоначелник луња градом и заустави се где му у том тренутку одговара:
                                                     на фотографији с власницом продавнице ципела


емиш Мекхемиш све дуже је остајао ван куће, али је такође врло брзо постало јасно да се одлично сналази на улици. Односно, кад би пао мрак, дошло време за дремку, ако би огладнео, почео је да свраћа у продавнице или туђе домове. Сви су га примали с радошћу. Није много прошло, а мачак је постао нека врста знаменитости града. Маријана Берд више није имала срца да га приморава на „кућни затвор”, а за то више није било ни потребе. Хемиш је Сент Ендруз, како у шали кажу мештани, почео да доживљава као позорницу свог живота. Као да је (самозвани) градоначелник ове варошице. Најважније у целој овој причи је то што су и грађани Сент Ендруза Хемиша здушно прихватили. Он је њихова маскота и не-дај-боже да га неко дирне.
    Мачак се прочуо и ван граница Шкотске и Велике Британије. Има своју Фејсбук страницу и око пет хиљада поклоника, омиљен је и на Твитеру. Пошто је Сент Ендруз значајно универзитетско средиште и у њега се слива мноштво студената из Уједињеног Краљевства, али и из других земаља, Хемиша су увелико „присвојили” и будући академски грађани. Мачора обожавају и туристи који посећују ову занимљиву варош.
           
Грађани Сент Ендруза сакупили су седам хиљада евра и усред центра подигли бронзану скулптуру свом четвороножном суграђанину

аравно, иако га је пустила да се понаша како њему одговара, Маријана Берд се и даље стара о Хемишу, редовно га води на ветеринарске прегледе и понекад га приволи да сврати и одспава у њеној кући.
    Хемиш Мекхемиш заиста је славна личност Сент Ендруза и можда добар пример како би људи требало да се опходе према уличним животињама. Уместо да их киње, туку, шутирају, што је нажалост честа појава и у нашој земљи, требало би да поведу рачуна и о тим четвороножним суграђанима јер, иако можда не могу да се упореде с Хемишом, „уличари” су најмање криви што немају дом. Ако им је улица већ једина кућа, зашто им се не би помогло да им та кућа буде што је могуће пријатније место?



Аутор: 
В. Софреновић
број: