Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

ЛЕПОТА НИЈЕ ПРОЛАЗНА


БРШЉАН ЗА ПЛАВУ КОСУ, РУЗМАРИН ЗА БЕЛЕ ЗУБЕ

Ренесансна лепотица и владарка, препоручивала је да онај ко не воли да му се из устију осећа лош задах, треба бар неколико дана да се уздржи од белог и црног лука: „Видећете”, писала је Катерина Сфорца у својој књизи рецепата, „чуда ће се догодити!”

а временске удаљеност од пола миленијума до нас и даље допиру сведочанства о изузетној лепоти једне необичне даме. Звала се Катерина Сфорца. Поживела је само четрдесет шест година (1463–1509), што је за то доба – упамћено као време највећег процвата уметности – и није било тако мало као данас. Упркос тој чињеници, о Катерининој лепоти и у тим каснијим годинама, годинама за баке, причало се као о младалачкој и, наводно, нетакнутој. Многобројни подаци говоре у прилог томе да је Катерина Сфорца бринула да што дуже остане лепа.
    Већина жена чини исто, од како је света и века. С мањим или већим успехом. Изгледа да је овој госпи тај подухват полазио за руком. Видећемо и како.
   Катерина је рођена у Милану 1463. године, као ванбрачна кћерка војводе Галеаца Марије Сфорца, владара Милана и Лукреције Ландриани. Лукреција је била прелепа дворанка, супруга Ђан-Пјетра Ландрианија. Сви су знали да је мала Катерина заправо Сфорцино дете, па је и понела његово презиме. Одрасла је на велелепном и префињеном двору у Милану којем се дивила читава Европа. Од најранијег детињства издвајала се од вршњака, а посебно од девојчица, по храбрости и неустрашивости. Испоставиће се да ће јуначки и немилосрдно бранити не само своја добра, земљу и дворце, већ и своје најближе…

                            Одважна десетогодишња невеста

   Вољом папе Сикста IV, Катерина је већ у десетој години постала супруга племића Ђиролама Риарија, а сходно томе и господарица Имоле и Форлија. Рађала је децу, једно за другим... Када је папа умро, Катерини је било деветнаест година. Остала је без заштитника. У Риму су владали нереди. Напади на њену породицу били су жестоки. У седмом месецу трудноће, некако је стигла и затворила се у римску тврђаву Сант’Анђело. Отишла је тек после две недеље жестоке борбе и преговора. Мужа, ипак, није могла да спасе тешке судбине. Убијен је 1488. године.
   Катерина се тада повукла у дворац Равалдино код Форлија и учинила све да њен малолетни син буде проглашен за владара Имоле и Форлија.  Разуме се, уместо њега, владала је Катерина са љубавником Јакопом (Ђакомом) Феом са којим се по свој прилици тајно венчала. Када је и овај убијен, у тридесет трећој (1496), жестоко се осветила убицама. Ипак, две године касније удала се за Ђованија Медичија званог Пополано. Са њим је имала сина Лудовика. Као врло образован човек, Ђовани је пресудно утицао на Катерину. Постала је права Фирентинка, покровитељка науке и уметности. Дружила се с Николом Макјавелијем. Брак је нажалост, кратко трајао. Ђовани је умро 1498. године. Катерина је сина прекрстила и дала му очево име.
   Ту лепу даму која је храбро и зналачки водила у бој своје војнике, обожавали су не само тамо где је владала. Легенде о њеној храбрости, суровости и лепоти шириле су се надалеко, и после смрти. Песници су јој писали песме, о Катерини су се певале баладе. Ренесансни писци говорили су о томе да је слава лепе Катерине превазилазила славу свих жена које су живеле у то доба. Њен лик овековечио је, према легенди, и Сандро Ботичели на слици „Пролеће”. Катерина је наводно једна од три грације. Јасно је да тако снажан утисак на своје савременике Катерина није оставила само зато што је била физички лепа, већ и зато што су од ње многи, с разлогом, страховали.


  Медицина, алхемија и лов

   Упркос томе што јој бурна политичка збивања нису дозвољавала миран сан, Катерина Сфорца налазила је времена да негује различита занимања. Међу њима издвајали су се медицина, алхемија и лов. Сумње нема, Катерина је била страствена жена. О томе су, такође, испредане легенде.   Обожавала је своју бројну децу, о чијем је образовању брижљиво водила рачуна, али је тек најмлађи међу њима, познати капетан Ђовани дале Банде нере, од мајке наследио вештину баратања оружјем. Одважну властелинку напослетку су покориле Борџије. Утамничена је у Риму и тек када се одрекла свих својих добара и жеље за осветом, остатак живота провела је мирно, у Фиренци.
   Чини се да је најтачнији опис свог живота дала сама Катерина фратру коме се исповедала последњих година живота, а који је забележио њене речи:
   „Када бих могла испричати све, свет би запањен остао!”
Бавећи се читав низ година траварством, медицином, козметиком и алхемијом, Катерина је за собом оставила књигу – „Liber de experimentiis Catherinae Sfortiae”, odnosno, „Experimenti della excellentissima signora Caterina da Forli” („Огледи преузвишене госпође Катерине од Форлија”).  Књига садржи четири стотина седамдесет један рецепт. Реч је о упутствима за лечење болести и очување лепоте лица и тела. Извесно је да је сваки од поменутих рецепата испробан током Катерининих бројних огледа које је, изгледа, изводила још од детињства.
   Са својим јединственим „формулама” од којих су поједине врло тајанствене, често неразумљиве, књига грофице од Форлија доноси читав низ занимљивих открића и података о времену у којем је књига исписивана, односно о знањима из тих области. Истини за вољу, и о њеној жестокој нарави. Неки записи претходе открићима који ће се на пољу медицине догодити тек доцније. Између осталог, ту је и честа употреба хлороформа за успављивање пацијената над којима треба да се изведе неки болни захват.
   Како су се у Катеринином срцу родила занимања за алхемију и традиционална лечења? По свој прилици, за то су заслужне источњачке приче које је слушала, као и трговци који су са истока доносили знања о медицини. Осим тога, у манастирима се неговало траварство, па је ту Катерина налазила оно што је заиста занимало. Лепота као благо које треба сачувати по сваку цену, било је надахнуће своје врсте.
   Водила је живу преписку како с лекарима и научницима, тако и са врачарама и траваркама. Размењивала је „тајне” за припрему чајева, лосиона, еликсира и помада. Њен највернији сарадник био је Лодовико Албертини, травар из Форлија који јој је остао привржен и онда када је морала да напусти Форли.


                                          РEЦЕПТИ ЗА ЛЕПОТУ

   Занимљиво је да је један део рецепта за лепоту Катерине Сфорца у Италији објављен тек 1933. године. Књига је разграбљена за само неколико дана.
   Ево неколико њених рецепата за очување лепоте.

      За побољшавање раста косе
Треба припремити уварак од једнаких делова слеза, детелине и першуна. Том течношћу ваља прати и испрати косу.

          Како постати плавуша
            (природним путем)
Ово је рецепт Катерине Сфорца за „косу плаву и лепу”. Јасно, изразите црнке не могу постати плавуше. Остале су, према мишљењу ренесансне лепотице, могле да покушају. Требало је у води прокувати листове бршљана и помешати их са пепелом од корена исте биљке. Када би се све прохладило, ваљало би том течношћу испрати косу. Како би коса постала још светлија, Катерина је саветовала да се у уварак стави и неколико комадића корена вишегодишње зељасте биљке рабарбаре и то одстоји постоји у уварку читав дан. Осим што је ваљало наквасити косу тим чајем, према мишљењу госпође Сфорца, власи би постајале још светлије ако би читаву ноћ глава остајала умотана у платно натопљено истим чајем. „Без икакве сумње”, писала је „коса ће постати светлуцава попут злата”.

        Паста за бељење зуба
„Узмите најкрупније струкове рузмарина па их спалите у каменој посуди све док се не претворе у пепео. Сипајте га у мермерни аван и на пепео додајте свеж рузмарин. Истуцајте тако да пепео поприми мирис свежег рузмарина. С тим пепелом трљајте зубе и десни уз помоћ ланене марамице. Када стрпљиво будете обавили тај посао, зубе и десни исперите пажљиво добрим белим веном.”

    Куглице против лошег задаха
Састојци: стругана лимунова кора, мушкатни орашчић, каранфилић и цимет. У једнаким размерама треба помешати састојке и замесити куглице са белим вином. Узимати по једну куглици пре и после јела. У последњим редовима овог рецепта Катерина препоручује да онај ко не воли да му се из устију осећа лош задах, треба бар неколико дана да се уздржи од белог и црног лука. „Видећете”, пише властелинка, „чуда ће се догодити!”

                                               За лепе беле руке
Може се лако наслутити да лепа госпа попут Катерине Сфорце није могла да заборави на руке. Ево њеног рецепта који би свакој жени омогућио да јој руке буду лепе. И, разуме се, беле.
„Нека у води кључају пшеничне мекиње док мешавина не постане густа. Онда треба процедити воду. Док је још врућа, унутра ставите јабуку ситно исечену. Када се све добро охлади у томе држите своје руке па ће постати беле и меке.”
Катерина Сфорца умрла је од упале плућа у мају 1509. године. Није јој помогао њен лек против високе температуре: уварак од чкаља с белим вином!



Аутор: 
М. Огњановић
број: