Јунак европске прерије

Рогове на грбу деспота Стефана Лазаревића хералдичари погрешно описују као бивоље. У питању је нетачан превод јер се заправо ради о бизону који је пасао и тадашњом Србијом

На углу улица Цара Душана и Тадеуша Кошћушка у Београду налази се један од спољашњих зидова зоо-врта иза кога је већ деценијама део с америчким бизонима. За децу одраслу у околини бизон је домаћа животиња. То знам зато што сам једно од такве деце. С прозора стана где сам одрастао увек су се видели бизони. Лети и зими, кад се наслониш на прозорско стакло или кад погледаш преко ограде терасе у суседно двориште, видео би неколико великих чупавих говеда како стрпљиво преживају сено на свом парчету затворског дворишта, тачно између двогрбе камиле и јелена. Нико није могао да ме спречи да гурнем руку и почешем бизона по гриви кад бих био у зоо-врту. Бик би само мало подигао главу и погледао ме оним огромним мрким оком већим од моје песнице.
Амерички бизон био је готово кућни љубимац, свакако први комшија, а за мене вероватно и један од кључних чинилаца онога што људи називају завичајем. Чак и кроз затворене прозоре мирис, у ствари смрад штале с бизонима „чуо” се колико и бука коју су стварали трамваји на раскрсници. Кад су ме први пут одвели на село, помислио сам да сва сеоска дворишта у ствари базде на бизонску балегу. У мојој глави асфалт престонице и блато српског села имали су нешто заједничко – бизоне.
Као природни закључак одрастања у таквом окружењу, Циско Кид у новинама и каубоји по филмовима били су домаћа појава и другари већ само зато што су се мотали по пољима на којима су пасли комшијски бизони. Индијанци су били чистокрвни Дорћолци. Земљаци. Сва локална индијанска племена у паузама штављења бизонског крзна сигурно су навијала за ФК „Дорћол”.

Жубр

Много година касније нашао сам се у главном граду земље Тадеуша Кошћушка, пољској престоници Варшави. Понудили су ме вотком по имену „жубровка”. На налепници залепљеној на боцу био је нацртан бизон. Мислио сам да је то доста глуп начин да аутор дизајна поручи како је пиће јако и покушао сам да будем духовит на ту тему. Наравно, испао сам глуп у друштву, али сам те вечери научио да постоји европски бизон – жубр!
Жубровка је вотка у чијој боци се налази влат травке која је ретка јер расте само из балеге бизона, и то оних који живе у шумама на истоку Пољске и чије словенско име је жубр. Зато се вотка тако зове у словенским земљама, док је на западу познатија као Þисент вотка. На енглеском је амерички бизон бафало, а европски Þисент (изговара се визент). Европски бизон (латински назив Бисон бонасус) мањи је од америчког рођака, има краћу гриву, али дуже рогове и реп. У суштини, ради се о истој животињској врсти која може међусобно да се пари. Наравно, у стара времена бизон је насељавао цео евроазијски континент.
У пећинама на подручју Европе постоје бројни цртежи жубра, а још у време Христа то је била најкрупнија животиња Европе која је пасла од Британије и Шпаније, до Скандинавије и Сибира. Међутим, како је Европа позната као колевка цивилизације, а њени становници као племенити и образовани, а не дивљаци попут становника осталих крајева планете, они су убрзо поубијали сва дивља говеда и истребили их са земље где су развијали хуманизам и ренесансу. Прво на западу а потом и на истоку, од 11. до 18. века жубра је остало само у колективном сећању и на племићким грбовима. Неколико хиљада последњих примерака мотало се по прашумама на истоку, подручјима од Пољске, Белорусије, па све до Румуније. Још и данас жубр се налази на грбовима ових народа и постоји вечити спор да ли је ова снажна животиња симбол Пољске, Молдавије или Белорусије...
Права трагедија за визента десила се за време Другог светског рата кад су побијена последња крда, а цела врста свела се на дванаест примерака! Великим напорима заштитника животиња до данас је њихов број поново враћен на неколико хиљада.

Визент који седи

Свакога ће западно име ове животиње – визент – подсетити на име Византије, међутим, сем звучања, веза ове две речи може да буде и дубља. Наиме, Византинци себе нису тако звали. Они су се сматрали Римљанима и поданицима цара у Константинопољу, другом Риму.
Византија је модеран назив, а први га је употребио немачки историчар Хероним Волф у 16. веку. Појам је, наводно, узео од грчког насеља Визатион, на чијем месту је Константин саградио свој престони град (Константинопољ – Цариград – Истанбул). То сеоце Византион вероватно је добило име по трачком поглавици који га је основао у давним временима. Дакле, поглавица Трачана звао се Визент. Као Бик Који Седи?
Бизон је и данас највећа животиња Европе, па није нелогично да се неки старешина племена звао по њој. Ако је тако, могуће је да једна од највећих царевина свих времена, читава једна цивилизација, данас игром судбине носи име управо старог дивљег говечета.
Негде пред крај те цивилизације, данас познате као Византија, на њеном ободу постојали су остаци некадашњег немањићког царства којима је владао деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара Хребељановића. Хералдичари рогове на његовом грбу погрешно описују као бивоље. У питању је нетачан превод, јер, наравно, ради се о роговима визента, који је у то време вероватно још могао да се нађе у придунавским ловиштима. Исти тај деспот Стефан Лазаревић имао је двор у београдској тврђави, стотинак метара од места где данас живе бизони у зоо-врту.
Ако се узме у обзир и да је свети Сава као млади принц Растко вероватно ловио визенте по данашњој Херцеговини, да ли је то довољан разлог да се бар део енергије српског националног поноса уложи у то да се жубр, визент, поново насели у нашим шумама?
Мени, дечаку одраслом крај београдског зоо-врта, све се помало побркало – амерички и европски бизон, каубоји, Индијанци и козаци, Византија и пољска вотка, пољска прашума и Косовска битка – баш онако како доликује стању у ком се данас налази мала планета на којој живимо. Кад се баш збуним, станем на тротоар Улице цара Душана, удахнем азотна испарења из штале с бизонима, погледам на узбрдицу којом возе трамваји и мислим на старог Кошћушка. Тадеуш је био Пољак а војевао је у Америци и вероватно је био један од последњих људи оног времена који је у природи видео и европског и америчког бизона .