Од Карла Бенца до „Мућки”

Мање познати од колега на четири точка, троточкаши, ипак завређују пажњу. Што необичним изгледом, а и због чињенице да су у много чему били пионири аутоиндустрије

Неправедно запостављени! Укратко, тако би могао да се опише положај аутомобила на три точка. И заиста, када сте последњи пут видели неког троточкаша уживо? На телевизијским екранима још и могу да се сретну, више приказани као занимљивост, мање као „озбиљан” аутомобил...
Премда у подређеном положају према машинама на четири, троточкаши имају посебно место у развоју аутомобилизма. Кроз историју ови модели су у разним категоријама били пионири, први у примени нових замисли и технологија, а иза себе крију узбудљиве и смешне приче...

Локомотива без заставе

Џон Хенри Најт и његов помоћник Џејмс Пулингер кажњени су 17. октобра 1895. године јер су кроз главну улицу у градићу Фарнам, западно од Лондона возили „локомотиву без дозволе и једног човека који иде испред са црвеном заставом”. Крајем месеца морали су да плате казну од укупно 15 шилинга и било им је забрањено да по граду возе свој ауто.
У последњој деценији 19. века у Великој Британији повећао се број закона о безбедности у саобраћају, а свако возило са мотором на бензин било је окарактерисано као „локомотива” и шест корака испред себе морало је да има човека који је ходао машући црвеном заставом, да би упозорио остале учеснике у саобраћају на његов долазак.
Најтова „локомотива” био је уствари троточкаш на бензински погон са једним точком напред и два позади, за двоје људи. Џон Хенри, проналазач и инжењер тако се на два начина уписао у историју аутомобила на три точка. Направио је први енглески ауто на бензински погон и добио и прву казну...

Кад Немац направи и
Енглез прихвати

Ране дане ових аутомобила обележио је Карл Бенц, творац првог мотора с унутрашњим сагоревањем и оснивач чувеног „Мерцедес Бенца”. Још 1885. године саставио је „Бенз Патент МоторÞаген” (Бенцово патентирано моторно возило), на три точка!
Прича о троточкашима кренула је тако из Немачке, али се убрзо преселила на просторе Енглеске, где су процветали. На Британским острвима необично су заволели ову врсту аутомобила, која се производила у многобројним малим и мало већим фабрикама. Данас се троточкаши у тој земљи чак доживљавају као симбол британске „откачености”. Управо енглески аутомобилски занесењаци су најзаслужнији што су возила на три точка добила ширу примену и до данас наставила да се праве у појединим деловима света.
Током 1953. и 1954. године на тракама фабрике у југоисточном Лондону склопљен је „Алард Клипер”, први аутомобил са потпуно пластичном каросеријом. Више од десет година пре много познатијег и на нашим просторима често воженог источно – немачког „Трабанта”! Немачко возило је тако опевано и у песмама, а о енглеском претходнику се не зна ништа...
Девет година касније, на малом острву Ман, између Енглеске и Ирске, направљен је Пил П50, становник Гинисове књиге рекорда као најмањи аутомобил икада произведен. Мали ауто с малог острва дугачак је 134, широк 99, а висок округло 100 сантиметара.

На путу, под водом и у ваздуху!

Током тридесетих година прошлог века и Велике кризе у САД, проналазач Бакминстер Фулер направио је возило које је по његовој замисли требало да буде „омни-транспортно”, односно да може да се креће по копну у води, али и у ваздуху! Названо „Димаксион”, у облику подморнице на три точка са довољно места за десетак особа, ово возило никад није ушло у серијску производњу. Фулер је саставио три прототипа, продао их и престао да их склапа. Истакао је да никад није желео да се његов ауто прави у великим количинама. Племенита проналазачева замисао о возилу после којег људи неће више морати да у путовању буду везани за путеве, аеродроме и слична места, живела је кратко на три точка...

Чудо из Минхена

Инжењери су током година схватили да је два точка напред и један позади много боље од обрнутог случаја, између осталог због безбедности и лакшег управљања возилом. Поучени овим искуством, произвођачи су у годинама после Другог светског рата повећали посао, а тада су у моди били мали градски аутомобили, лаки за паркирање и вожњу по прометним улицама. У априлу 1955. године минхенски „БМВ” је приказао модел „Изета”, настао према италијанским замислима. Троточкаш, са вратима на предњој страни, испред волана, напречац је освојио срца љубитеља аутомобила широм планете, па је продат у готово 162 хиљаде примерака. Чест је био и на улицама у градовима некадашње Југославије. Због свог посебног изгледа и малих димензија, досетили су се тада становници наше некадашње домовине да, уместо као аутомобил, могу да га увезу као возило за помоћ особама с инвалидитетом и тако избегну плаћање царине! Ослобођена пореза, „Изета” је крстарила друмовима тих година и била виђена на готово сваком другом ћошку...

Такси кокосовог ораха

Уколико сте некада погледали неки телевизијски извештај из Индије или документарни филм о тој земљи, морали сте да их видите! Рикше, аутомобили на три точка у једној од најмногољуднијих држава на свету служе као такси, или за превоз различитог терета. Првобитно настао у италијанској фабрици „Пијађо”, овај ауто је доспео у Азију још 1934. године, а одатле је почео да се шири у све више земаља, па данас може да се сретне и у Јужној Америци, Северној Африци, а до пре неколико деценија био је у употреби и у већини земаља Европе.
Тако су у Холандији и Португалији коришћени за превоз терета и као возило из кога се продаје сладолед, на Тајланду су полицијски аутомобили, а на Куби, као и у Индији су такси возила. Кубанци их зову „коко-такси” због тога што деле сличан изглед са кокосовим орахом...

Жути из Пекама

И поред рикши и модела које су правили познати произвођачи „Мазда” и „Даеву”, али и нове „Тојоте Ај роуд”, из 2013. године на електрични погон, аутомобили на три точка тешко да би били познати у широј јавности да није било једне телевизијске серије. Легендарна британска комедија код нас преведена као „Мућке” прославила је Девида Џејсона (Делбој) и Николаса Линдхрста (Родни) али и „Релајант Регал Супервен 3”, жути комби на три точка од кога се главни ликови готово не одвајају. Њихово возило са натписом „Независни трговци Тротери, Њујорк – Париз – Пекам” данас је препознатљиво на свим меридијанима, а серија смештена у лондонско предграђе Пекам, вероватно ненамерно, донела је овом троточкашу славу, а његовом колегама по броју гума незаборав. Оригинални комби из серије данас је изложен лондонском Националном музеју мотора, док је један од аутомобила „дублера” 2007. године продат за 44 хиљаде фунти.
„Релајант регал” често може да се види и у серији „Мистер Бин”, како се вози по граду у коме живи и главни лик. Роувен Еткинсон, у својој најпознатијој улози, игра човека који, између осталог, баш и не воли овај симпатични комби. Док вози поред њега покушава са својим „мини-морисом” да га преврне, а када једном стопира и комби на три точка стане да га повезе, Мистер Бин, из само њему знаног разлога – одбије вожњу!
Ипак, и поред његовог благог презира, овај комби остаје изузетно славан у свету, а када се помену возила са три точка жути „Релајант регал” биће прва асоцијација на ове симпатичне и занимљиве аутомобиле...