3320 25. 9. 2015.
Деца разумеју музику
АПЛАУЗ ЗА ОРКЕСТАР И...
На концерту Београдске филхармоније за
четворогодишњаке, петогодишњаке и шестогодишњаке
„Да ли знате где смо дошли?”„Знамо!!!”
„Где?”
„На концерт?”
„И шта ћемо сада да радимо?”
„Слушаћемо музику!”
„Народњаке?”
„Не! Бљак! Слушаћемо оркестар.”
„Да ли ће неко од вас једнога дана свирати у оркестру?
Хоће ли неко у музичку школу да научи како се свира?
Божанствено је у Сали Београдске филхармоније када се такозвани одрасли нађу у „букету” предшколаца. Напред седе дечаци. Они су одважнији и заузели су прве редове. Девојчице су иза. Не желе да се мешају са дечацима. Оне су се све савршено удешене. Као да присуствују најсвечанијем догађају. Дечаци – како који. Један је у црном сакоу и белој кошуљи. Други има црвену кравату (на ластиш) која као да је посута прашком за смејање. Очигледно му је веома смешно због тога како је обучен. Остали су спортски елегантни.
Ко ће шта да свира
Дакле девојчице се одмах опредељују који ће инструмент да свирају и саопштавају:
„Ја ћу клавир”, јавља се Каћа, док се њена најбоља другарица Мина ипак верује да је гитара бољи избор.
Разбијање треме – девојчица, посетитељка концерта и глумац Иван Јевтовић подражавају глас животиња пре него што ће засвирати оркестар
„Ја ћу гитару! Рок гитару!” – додаје млади господин из првих редова.
Уопште, могао би да се стекне утисак да дечаци тешко признају да ће њихова будућност имати везе са уметничком музиком. Сматрају да је ипак неопходно да нагласе како је спорт најважнија ствар у животу. Када заврше све разреде и постану најпознатији фудбалери, одбојкаши и тако даље, онда ће и да свирају.
„Бићу најбољи тенисер”, каже Огњен, сасвим уверен у даљи ток догађаја. То изговара гласно и самоуверено. Онда спушта поглед и кроз осмех додаје шапатом: „А кад постанем тенисер, онда ћу да свирам... Свираћу бубњеве!”
Ове речи као да су биле заразне.
„И ја ћу бубњеве! И ја ћу бубњеве!” – додају остали.
„А шта ако оглувите ударајући стално у бубњеве?”
„Ма нећемно! Ставићемо слушалице!” – спремно одговарају.
Свечаним тоном плавокоси дечак саопштава:
„Ја се зовем Вук и нећу свирати бубњеве. Ја ћу свирати клавир.”
Николас, Петар, Стефан и Лука Антонио, сви петогодишњаци и шестогодишњаци из београдског вртића „Грофица Олга”, такође су веома узбуђени што су дошли на концерт. За већину, то је први сусрет са уметничком музиком. Први пут да једном месту виде музичке инструменте који чине симфонијски оркестар. Не знају како да изразе своја осећања. Јасно се види да би нешто да ураде или да кажу, али не знају шта. Јер не слуте шта их заправо чека. Руку на срце, слушање класичне музике у нашем окружењу није баш обичај који се поштује и негује. Мало који родитељ данас има стрпљења да ту навику преноси својој деци. И онда више нема чуђења што касније, вођени звуцима неке друге музике, оду тамо где родитељи не одобравају!
Иван Тасовац, пијаниста и директор Београдске филхармоније покушава да децу повуче на другу страну: да им покаже, док су још мали и док је у њиховом магијском свету још све могућно, како је уметничка музика управо такав један пут. Онај који живот чини лепшим, узвишенијим занимљивијим, племенитијим. Уверен је да је љубав према музици и потреба за њом – урођена, као један од неутаживих људских порива. Иван је у намери да повеже децу са музиком – као и у другим стварима – крајње тврдоглав и упоран. Тврди да је главни циљ Београдске филхармоније подучавање најмлађих. Зато су од 11. до 19. октобра Филхармонија приредила својеврстан циклус од четрнаест концерата на којима су деца из београдских вртића имали прилику да чују славну оркестарску свиту „Карневал животиња” Камија Сен-Санса. Сви концерти су унапред били распродати, Улазница од 150 динара подразумевала је и посету Зоолошком врту. У Филхармонији су мислили да ће бити довољан само један концерт дневно, али се испоставило да су потребна два.Београдском филхармонијом на овим дечјим концертима дириговао је Милан Недељковић, а солисти су били Љиљана Вукеља и Јанко Ђоковић. Између ставова свите Камија Сен-Санса, децу је као приповедач-наратор забављао глумац Иван Јефтовић. Он им је причао о животињама које су музиком већ описане.
Камиј, човек од хиљаду занимања
Каква је уопште то дело? Ко је написао „Карневал животиња”?
Камиј Сен-Санс (1835–1921) био је Француз, иначе врло необичан човек: композитор који је зарађивао је новац за живот као оргуљаш, диригент и професор музике. Такође, бавио се најозбиљније астрономијом, археологијом, геологијом, ботаником, математиком, филозофијом. сликарством и књижевношћу, односно – поезијом. Нема сумње, Камиј је знао шта воле деца. Јер, у трећој години је писао и читао. У петој свирао Бетовена. Композиција четворогодишњег Сен-Санса чува се у Националној библиотеци Француске! У једанаестој је био савршен пијаниста и свирао композиције које су за троструко старије биле несавладиво градиво! На једном концерту, предложио је да као „бис”, по сећању (!) одвира све 32 Бетовенове сонате! Ова вест је тада, средином 19. века муњевито стигла и до Бостона у Америци! Историја музике памти Камија Сен-Санса не само као писца „Карневала животиња” „Плеса смрти” и опере „Самсон и Далила”, већ и као првог композитора филмске музике. Било је то 1909. године.
Оркестарска композиција „Карневал животиња” настала је 1886. године за време композиторовог боравка у Бечу. Приватно, у кући Сен Сансовог пријатеља виолончелисте, изведена је годину дана касније, премда је воља композитора била да дело буде штампано и јавно одсвирано тек после његове смрти. Тако је и било. Праизведба је била 1922. године, 36 година после настанка. „Карневал” је због својих ведрих, сатиричних и хуморних ставова постао најомиљенија композиција Камија Сен-Санса. Иначе, свита има четрнаест кратких ставова између којих су дата објашњена која саопштава приповедач. Она се могу мењати. Први став је Краљевски лављи марш, а завршни став је бурни Финале. Иако свако има своју музичку тачку, односно животињу која му се највише допада, најпознатији су ипак „Акваријум”, „Слон” и „Лабуд”.
Како је дакле било на концерту? Петак пре подне, представа од десет часова. Укратко: предвођени васпитачицама, београдски предшколски пратили су музичке вратоломије Београдске филхармоније као да су рођени у концертној дворани! Било је задовољство гледати их. Нико се није бунио, нико није плакао, јео кифлу, кашљао, шушкао бомбонама, нико није тражио да иде у тоалет. Једино је шестогодишњи Оги на крају концерта сетно приметио:
„И ово је сада крај? Ја бих могао још!”
Следећи циклус концерата за најмлађе у Београдској филхармонији биће у марту. На програму је „Водич кроз оркестар за младе” британског композитора Бенџамина Бритна. Нека се предшколци припреме!
Снимио: Иван Минић
Аутор:
Мирјана Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
