Хит страна

АЛБУМ НЕДЕЉЕ:

Такахиро Кидо „Fairy Tale”

овинари који прате музику сваки час „измишљају” неки нови правац у музици. То је мач с две оштрице, јер ко би осим потпуних залуђеника музиком знао да је правац који новинари називају сед кор (sad core) у ствари мешавина попа и сетне музике на акустичним гитарама?
Једна од тих многих новокомпонованих, жанровских кованица јесте и пост рок. Њоме се најчешће описује инструментална музика с мешавином бучних гитара, оркестрираних гудача или електронике. Израз пост рок први пут је употребљен почетком деведесетих година и под њим се обично подразумева музика група као што су „Mogwai”, „Tortoise”, „Gastr del Sol”, „Slint”, „Mono”, „Trans Am”, „Sigur Ros”, „Labradford” и многих других. Као што му име каже, настао је из рока и само је мало другачије виђење гитарске музике, а у првом плану је обично сликовита, неретко сетна и, готово по правилу, филмска атмосфера.

Такахиро Кидо на концерту

узика јапанског гитаристе Такахира Кида врло јасно се уклапа у овај последњи опис пост рока. Његов овогодишњи албум (иначе други у каријери) „Fairy Tale” звучи баш као што му и име каже, посве бајковито и нестварно. За то су највише заслужни оркестрирани аранжмани који на тренутке звуче као инструментална мешавина класичне и поп музике.

    Поред тога што свира гитару, Кидо је пре свега врло даровит композитор, јер сви звуци које чујете на плочи „Fairy Tale”, без обзира на то да ли је то осећајна виолина или хладни електронски ритам, поређани су један поред другог управо онако како је он замислио.
   Иако је овај албум снимљен пре катастрофалног мартовског земљотреса у Јапану, више је него очигледно да неколико нумера с њега носи ту постапокалиптичну атмосферу света на ивици краја. Многе композиције одавде почињу тишином која се касније претвори у буку и шарени колаж најразличитијих инструмената и звукова, чиме недвосмислено подсећа на тренутке уз које обично иду описи попут „историјски” или „епски”.
   Додатну симболику налазимо у чињеници да је баш ово један од првих албума објављених у Јапану након земљотреса.

оред тога што је мултиинструменталиста, овај момак из Токија је и власник издавачке куће „Ricco Label”, која је плочу „Fairy Tale” и објавила. Недавно је под окриљем ове куће објављена и компилација „Hope for Japan” која бесплатно може да се преузме с Кидовог сајта, а све то као његова жеља да стави до знања планети како његови суграђани нису изгубили музички полет, и да не презају да свој дар поделе са свима и то потпуно бесплатно.
    Док слушате плочу „Fairy Tale”, испред очију вам пролазе најразличитији предели: од леденог врха планине Фуџи, преко празних плажа у јесен, до влажних, зелених шума и успаваних мегалополиса. То су само неке од мојих асоцијација, а чар ове плоче управо је у томе што ће сваком слушаоцу понаособ пружити прилику да створи неку личну слику у глави. Саком је остављен простор да исприча неку своју причу. Уосталом, зар немају готово сва велика уметничка дела баш ту особину?
    То што је у стању да у исто време свира гитару, бас, клавир, аранжира музику за симфонијски оркестар и води дискографску кућу, умеће је на каквом би му позавидели много познатији музичари. А када још на то додате лепоту и различитост албума „Fairy Tale”, која избија буквално из сваке од његових десет инструменталних нумера, доћи ћете до логичног закључка да је Такахиро Кидо име на које свакако морате да обратите пажњу.

                                        --------------------------

         Џез кутак: Бил Фризел обрађује хитове Џона Ленона

ездесетогодишњи амерички гитариста Бил Фризел последње три деценије слови за једног од најнапреднијих музичара у савременом џезу. За разлику од колега који се најчешће годинама врте око већ опробане џез-рок формуле, Фризел је одувек био склон истраживању и опробавању у многим подврстама џеза. Тако је једно време био опчињен изворним америчким фолком, затим блуграс музиком, па је дошло време кад се окушао у мешавини џеза и психоделичног попа, да би ове године одлучио да основни жанр измеша с музиком Џона Ленона.

Слева надесно – бубњар Кени Волесен, Бил Фризел и
гитариста Тони Сер

Најновији албум Била Фризела, под називом „All We Are Saying” (што је позајмљен стих рефрена Леноновог великог хита „Give Peace a Chance”), биће објављен 27. септембра за дискографску кућу „Savoy Jazz”. За ту прилику, Фризел је окупио квинтет који чине призната имена савременог џеза: басиста Тони Шер (свирао с њујоршком авангардном џез групом „The Longe Lizards”, као и с припадницима нове фри-џез школе, саставом „Sex Mob”), гитариста Грег Лиз (сарађивао с потпуно различитим музичарима, од шанк групе „Bad Religion”, алтернативних „Smashing Pumpkins” и „Wilco”, све до легенди какве су Џони Мичел, Роберт Плант и Џо Кокер), виолинисткиња Џени Шајнман (делила бину с Лусиндом Вилијамс, Лу Ридом, Аретом Френклин као и сином Џона Ленона Шоном, који јој је и велики пријатељ) као и бубњар Кени Волесен (свирао с Томом Вејтсом, Џоном Зорном, Нором Џонс и многим другима). Поред тога што је свако од њих прекаљени музичар с много искуства иза себе, сви су различите осећајности, што јасно даје до знања шта је Фризел изабрао – спојити на једном албуму таленте чији су корени сежу у потпуно различите „саксије” .

поред свих различитости у музичком образовању, овај квинтет гаји заједничку љубав према музици Џона Ленона и његових „Битлса”. Како сам Фризел каже:

„Ленонова музика је са мном читавог мог живота.
Будући да је и с мојим бендом исти случај и да су нам свима његове песме у крви, нисмо се ништа нарочито припремали за ову плочу. Или, другим речима – за њу смо се припремали целог живота.
Сваки члан бенда има своју личну, дугогодишњу и дубоку
повезаност с Леноновом
музиком и право је
уживање када то делимо једни с другима.
Осећам се почаствовано што имам прилику да са оваквим музичарима изводим Ленонову музику.”

еђу песмама на овом албуму наћи ће се хитови „Битлса”, али исто тако неке од Ленонових најпознатијих нумера. Тако ћемо у обради Фризела и другова чути хитове као што су „Across the Universe”, „Woman”, „Imagine”, „Nowhere Man”, „Revolution”, „In My Life”, „Give Peace a Chance” и друге.
Знајући даровитост Била Фризела и његовог пратећег бенда, као и бесмртност Ленонових мелодија, једино што нам остаје јесте да с нестрпљењем очекујемо крај септембрa.

Аутор:

Владимир Скочајић

Активне теме форума

Нови корисници

Тренутно на сајту