3320 25. 9. 2015.
Ово можда нисте знали
„ВИКИМЕДИЈА”,
Највећу слободну енциклопедију данашњице ствара и одржава близу 80000 корисника из свих крајева света. Ко то и како ради код нас?
ветска „Википедија”, својеврсна интернет база података, бележи чак 550 милиона посета дневно. На 286 различитих језика преведено је више од 30 милиона текстова. Циљ је прибављање података и ширење знања стеченог електронским путем. Ова најобимнија и најсавременија енциклопедија у историји човечанства, уз то, бесплатна је и доступна свима. 
рве кораке направила је у јануару 2001. године, а већ данас је пети најпосећенији интернет сајт. Све што прочитамо и нађемо на „Википедији” написали су људи попут нас, јер као таква не би ни постојала да нема оних који је непрестано допуњују, фотографијама и подацима. Сваког дана богатија је за око 25000 текстова и у просеку месечно има више од 11 милиона измена.
икипедијанци стварају велики број нових текстова и уређују већ постојеће. Било би невероватно да постоји толико велики тим стручњака који прегледа и потврђује тачност свега објављеног. Уместо тога, „Википедија” се ослања на уреднике-волонтере из целог света који стварају највеће складиште енциклопедијског садржаја. Бити део „Википедије” истовремено је забавно и корисно. 
нај који хоће да буде активни учесник најпре направи налог уз помоћ кога отвара нову страницу, шаље фотографије или дописује и мења текстове, а то може да уради свако ко има приступ интернету. Да би заживео, прилог мора да буде веродостојан, да су наведени озбиљни извори, да је написан објективно. Мора да има увод, у коме је сажета суштина теме, скелет, а затим следи главни део текста који чини више целина. Прилози и фусноте, нормално, иду након главног дела прилога. Ту се наводи литература, везе с другим, сродним местима, веб-странице.
Костур „Викимедије” чине: Миле Киш, Милош Ранчић, Филип Марковић, Ивана Маџаревић, Бранислав Јовановић, Иван Матејић, Јелена Продановић, Танда Растић и Мирослав Лоци!
екстови које објављује „Википедија” требало би да буду детаљни, али нико не очекује да почетник-википедијанац то одмах и уради. Прилози су у почетку најчешће кратки и као такви зову се „клице”. Тада на позорницу ступају и други корисници, који додају текст и фотографије, и клица прераста у подробно обрађену причу. 
пак, писање је само једна од делатности википедијанаца. Ту је и викигном, задужен за ситне измене и давање предлога и примедби, посредник који смирује распламсане расправе о шкакљивим темама, илустратор задужен за фотографије и мапе, аутор који текст храни новитетима и форматер чија је дужност да прилог учини лакшим за читање. Најважније улоге имају уредник и патролер. Први усклађује језик и граматику, а други надгледа све текстове и исправља их, поклањајући посебну пажњу очувању његове објективности.Пети у свету
о посећености сајтова, „Википедија” заузима високо осмо место у Србији. Она на српском језику дневно привуче више од 500000 заинтересованих, док се тај број на месечном нивоу пење на чак 17 милиона. Наша интернет-заједница истиче се и по нестраначком и непрофитном удружењу „Викимедија Србије”, једином званичном огранку међународне „Викимедије”. 
о величини заузима завидно пето место у свету, одмах иза Немачке, Француске, Италије и Пољске. Њен циљ је да мотивише и подстиче стваралачке способности, сакупља и умножава слободне садржаје на српском језику, како би сви имали једнак приступ знању и образовању. Изузев „Википедије”, Задужбина „Викимедија” одржава и Викивести, Викиречник, Викикњиге, Викиизворник, Викицитат, Викиверзитет и Викимедијину оставу. 
иле Киш, извршни директор „Викимедије Србије”, каже да је главни задатак домаћег огранка подстицање стварања, сакупљања и умножавања слободних садржаја на српском језику, искључиво на добровољној основи, како би сви људи имали једнак приступ знању и образовању. Током прошле године наша „Викимедија” урадила је десет пројеката, док је за ово лето предвиђено нових двадесет. 
елики одзив у овдашњој јавности имао је међународни фото-конкурс „Вики воли споменике”, на коме је Србија први пут учествовала 2012. године. За две године на адресу „Викимедије Србије” стигло је 10000 фотографија споменика културе, а на конкурс на светском нивоу око 400000, из 33 земље, што га је учинило највећим међународним фото-конкурсом свих времена. С готово 3800 фотографија Србија се нашла на 22. месту у свету. У најужи избор светског финала пласирало се десет ауторских фотографија непокретних културних добара Србије. 
Са рођенданске прославе у београдском Булевару краља Александра, седишту „Викимедије Србије”
ве те фотографије су под такозваном слободном лиценцом, што значи да могу да их користе сви, али уз обавезан потпис аутора и навођење извора. „Септембар је месец за прикупљање фотографија, након чега стручни жири, који састављају викимедијанци, бира победника, најпре на локалном, а потом и на општем нивоу”, појашњава Киш и наглашава да српска „Викимедија” углавном опстаје уз помоћ волонтера, а да је фото-конкурс идеална прилика да се светској јавности представе наша кулурна добра.
Креће сафари
вана Маџаревић, руководилац пројеката и заједнице, поред осталог, истиче значај рада на првом арапско-српском електронском речнику који тренутно допуњава девет особа. „’Хиљаду једна арапска реч’ обухватиће синониме, антониме, падеже, изразе и илустрације, а не само сувопаран превод. Пројекат траје већ читаву годину, али се стално дорађује”.
„Вики гимназијалац” и „Вики студент” постоје одавно и баве се архивирањем семинарских радова који су до сада, генерацијама уназад, најчешће преписивани. Циљ пројекта на коме раде професори и асистенти јесте да се ти текстови сместе у енциклопедију и у будућности употребе на прави начин.
плану је и пројекат под називом „Први светски рат – сто година после”, као својеврсно подсећање на Велики рат и преиспитивање колико знамо о том делу историје. Миле Киш истиче да млади често више знају о другим фронтовима у Првом светском рату него о нашем уделу у њему. Он верује да ће овај пројекат бити изузетна прилика да се то измени и да се сви заинтересовани укључе у прикупљање фотографија и текстова из тог времена.| ГОРЕ - ДОЛЕ По броју рачунара наша земља је изнад просека Европске уније (60 одсто корисника), али је према проценту корисника интернета испод земаља у окружењу, односно на 75 месту у свету, како се тврди у извештају Међународне дифузне комисије. Иако се у Србији, према подацима Републичког завода за статистику, сваке године повећава број прикључака на интернет, особа које свакодневно користе рачунар, као и оних који су део друштвених мрежа, више од трећине наших суграђана никада није село за рачунар, а 40 одсто га никада није употребило за претрагу података. Такозвана глобална мрежа код нас се најчешће користи за размену поште и читање онлајн новина (око 70 одсто), као и за учешће на „Фејсбуку” и „Твитеру” (68 одсто), док је учешће на професионалним мрежама готово симболично, испод 18 одсто. Просечан корисник интернета код нас има између 18 и 39 година (при чему је 27 одсто студената, а остали су углавном запослени просечних месечних примања до 35.000 динара) на Мрежи проводи више од три сата дневно, а убедљиво највећи број (88 одсто) живи у граду, показало је истраживање Центра за развој интернета спроведено 2012. године. |
аши саговорници тврде да „Политикин Забавник” и „Википедију” не везује само стицање знања, већ и сами корисници највеће енциклопедије и читаоци свезнајућег часописа. Наиме, српским викимедијанцима недавно се јавила особа која поседује старе бројеве „Политикиног Забавника” и које би желела да поклони Викимедијиној библиотеци. Не чуди, с обзиром на то да многи тврде да је „Забавник”, који излази већ дуже од 75 година, био претеча „Википедије”.
Аутор:
Јелена Недељковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
