3320 25. 9. 2015.
ВРЕМЕ
ЈЕ ЗА...
Гранати, група минерала који чине драги камен, порекло имена дугују управо нару. С оправданим разлогом
атинско име Punica granatum, убележено у ботанички речник, мало шта открива. Али помене ли се нар, ципур, мограњ, гранат, гранат-јабука или шипак, свима је одмах јасно да је реч о биљки необичног плода, занимљивог изгледа и садржаја. Споља подсећа на кожасту јабуку са избоченом круницом на врху, а изнутра садржи на стотине семенки црвене боје које подсећају на сјајни пламтећи драгоцени камен гранати. Име минерала, који чине драги камен, стога и потиче од латинске речи гранатус, што значи зрнаст, баш какав је плод нара јаркоцрвене семенке сличног облика, величине и боје.Али, иако се верује да је нар према неким тумачењима веома стара биљка, пореклом из Ирана, Авганистана, Северне Индије, Пакистана, а други тврде да је то самоникла медитеранска врста. Познате су три врсте и једна кисела и две слатке. У 16. веку морепловци су нар пренели и на северноамерички континент.
Цветови налик на звончиће отварају се од јуна до августа
отаничари нар описују као трновити грм или дрво, висине и до 3,5 метара, с једногодишњим глатким и сјајним лишћем на усправним и разбокораним гранама. Успева у осунчаном земљишту с високим температурама, тло је водопропусно, а биљка не воли много влаге. Цветови су у облику звона, најчешће јаркоцрвене боје, али код неких врста могу да буду беле или жуте. Цвет се одвија у лето, од јуна до августа, а од октобра до децембра развијају се округли плодови величине јабуке жућкасто-црвене кожасте коре која се не једе. У унутрашњости плода налазе се сочне и киселкасто-слатке семенке тамноцрвене боје, пријатног укуса с по једном овалном коштицом. Оне садрже витамине А, Це и велики број витамина из групе Бе-комплекса, као што су Бе1, Бе2, Бе5, и Бе6 као и минерале попут фосфора, калијум, калцијум, гвожђа. Иако на први поглед изгледа немогуће густо сабијене сјајне семенке нара одвојити од коре и кожице, а да се оне при том не оштете, поступак је веома једноставан. Плод треба пресећи напола и једну по једну половину испразнити лупкањем кашике по кори. Од очишћених семенки прави се здрав и укусан сок.
Нар, пут јаркоцрвених семенки
аравно, пријатан и освежавајући укус семенки има и лековита својства. Могло би се рећи да је цела биљка прави мелем. Готово да ни о једној воћки не постоји толико студија као о нару. Утемељене су још у античко доба. Вековима уназад у литератури се помиње као света лековита биљка. Показало се да плод нара има благотворно делује на рад срца, али и да је од давнина коришћен као лековито средство против цревних паразита међу којима је и пантљичара. Познато је да уљни екстракт семенки има антибактеријска својства па уништава бројне облике стафилокока, стрептокока и клебсијела. Гинеколози су открили да један нар на дан ублажава тегобе код жена у прелазном периоду. Нар садржи материје веома сличне естрогену и зато веома позитивно утичу на ниво хормона. Неки природњаци истичу да је доказано да онај ко редовно једе нар, има чврсте нокте и лепу косу, а и добро расположење му се поправља. Нове студије показују и да биљни хормони нара снижавају ризик за појаву рака простате.
Али, ни у чему не треба претеривати, па ни у освежавајућем и лековитом укусу нара. Утврђено је да кора корена нара и кожица унутар плода садрже три алкалоида која су отровна за цревне паразите, али у одређеној количини и за самог човека, што може да изазове вртоглавицу, повраћање, дијареју и сметње у виду. Управо због тога, саветује се умерено, односно повремено уживање у укусу јаркоцрвених семенки нара.
Аутор:
С. Делибашић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
