3320 25. 9. 2015.
Музика без граница
ЈАШИ НЕВИДЉИВОГ
Видео спот „Gangnam Style” јужнокорејског репера за два и по месеца прегледало је 532 милиона корисника интернета, а будући да песма траје четири минута, то значи да је на слушање ове песме у свету „потрошено” 36 милиона часова!
ао и многа друга летња узбуђења и моде, тако и „Gangnam Style”, песма корејског репера PSY-а, могла је лако да ишчезне са музичког неба – као муња. Да за час изгори као запаљена слама. Међутим, није. Светски подаци говоре нешто друго. Од када се појавила на Јутјуб, интернет страници за размену видео снимака (датотека), а то се десило средином минулог јула, такозвани прегледи ређали су се невероватном брзином. Вртоглавом! Бројка од 532 милиона прегледа, односно слушања и гледања, ваљда нам довољно говори да је ствар сасвим озбиљна. Бројке су затим скочиле на 583 милиона! Успех песме корејског музичара на светској рачунарској мрежи изненадио је чак и уреднике и новинаре угледног британског недељника „Економист” (основаног још 1843) који се иначе бави искључиво политичко-економским питањима. У чланку који су посветили песми „Gangnam Style”, између осталог, дошли су до узбудљивих података. Израчунали су да, будући да видео-спот траје око четири минута, 532 милиона прегледа подразумевају и 36 милиона часова гледања! То је око 4100 година! Мање-више, исто онолико колико нас дели од подизања Кеопсове пирамиде (4582 године)!!! Ето, у каквом ми времену живимо. Другачијем него што је „малочас” било! Да не говоримо да се прегледи сваким даном све више и више увећавају, те да ће их у тренутку објављивања овог чланка бити свакако још више.
И озбиљни играју
Статистике говоре још нешто. Највећи обожаватељи корејског репера су девојчице између тринаесте и седамнаесте године. Њих прате дечаци, односно младићи истих година, као и они између осамнаесте и двадесет четврте. Али, не лези враже. Међу поклоницима PSY-а су и озбиљни људи. Бан Ки-Мун, генерални секретар Уједињених нација, између осталих, или британски премијер Дејвид Камерон. Уз све бриге, он вероватно воле да чују и нешто весело. Можда и да заиграју? Камере „Скај Њуза” ухватиле су Бан Ки-Муна како подражава покрете који иду уз песму. „Гангнам стила”. Кинески дисидент Аи Веивеи такође није могао а да не ухвати невидљиве узде невидљивог коњића…
Неодољива привлачност ове песме – а тога су свесни и највећи непознаваоци музике и поезије – свакако се не крије у њеним величанственим хармонијама, па ни у речима, већ у ритму који је могућно лако пратити уз одређене унапред смишљене покрете. Средином педесетих година прошлог века швајцарски композитор Вернер Томас написао је дечју песмицу „Il ballo del qua qua qua”, односно „The Chicken Dance”, или „La danse des canards”. Тридесетак година касније, према тактовима песме Вернера Томаса али у измењеном аранжману, песму је отпевала и одиграла америчко-италијанска забављачица Ромина Пауер у телевизијској серији „Фантастико 2”. Успех је био огроман и то у целом свету. С једном разликом: тада није било ни интернета, па ни Јутјуба да ту популарност до танчина измери. Веза између музике и игре, као и много пута пре тога, испоставила се као кључна: урођени порив да се померамо у такту (ска, твист, рок). Новакова играчка победа
Али, можда је највећи успех „Гангнам стилу”, бар што се интернета тиче, ипак донео тенисер Новак Ђоковић. Он се изненада нашао у средишту играчке помаме, на врло необичном месту. На отвореном тениском терену – по завршетку турнира. Не би се могао стећи утисак да се нарочито збунио. Толико громогласан аплауз није добио ни када је победио Жоа Вилфреда Цонгу у филналу тениског турнира у Пекингу. Рекло би се – била је то најупечатљивија игра тога дана. Рачунајући и спортски меч. Жо Вилфред гледао је безмало забезекнуто у Новака како се шармантно осмехује играјући.
У први мах, чинило се да ни Новак не зна баш тачно о чему се ради. Ипак, о ономе што ће се догодити после завршетка турнира, био је обавештен током интервјуа по завршетку меча. Било му је јасно да организатори турнира никако неће прихватити одбијање! Одложио је пехар и стао ишчекујући да почне музика.
„Ништа нисмо планирали!” – изјавио је Новак после овог догађаја који је познатом реперу донео још већу популарност. Можда Ђоковића нису обавестили, али организатори су имали у виду старог шаљивџију и имитатора. „Моји навијачи су ме замолили да одиграм игру уколико победим, па сам помислио како би било лепо да их не изневерим”, изјавио је Новак за „Франспрес”. „Наравно, било је јасно да сам ја најлошији играч од мале групе која је заиграла на тениском терену. Свеједно, било је забавно!” – закључио је Ноле.
Било како било, то није једини Новаков видео где играјући доприноси сопственој популарности, као и слави летњег хита. На Јутјубу може да се види и снимак где игра с колегом Николасом Алмагром. Иста игра, иста музика. Лако је уочити да Ноле боље „јаше” невидљивог понија од Алмагра!
Иначе, „Gangnam Style” песма је јужнокорејског репера који себе назива PSY (а право име му је Парк Је-Шанг) Рођен 1977. године у добростојећој породици, у делу Сеула који називају Гангнамом. Он је певач, играч и музички продуцент. Светску славу постигао је песмицом „Гангнам стил”. PSY није био нарочито добар ђак. Напротив. У школи је највише волео да забавља другове и професоре. То није спречило његове родитеље да буду врло амбициозни. Намеравали су да га у Сједињеним Америчким Државама, 1996. године, у Бостону упишу на универзитет како би изучавао економију и бизнис. То су и остварили. Ма каква економија, размишљао је будући репер. Млади Јужнокореанац похађао је курсеве музичке продукције на чувеном музичком факултету Беркли закључивши да је су девојке најлепши део Бостона, а снег - нешто најодвратније!
Вративши се у Сеул, дошао је на идеју да би у својој земљи могао да учини нешто слично ономе што је учинио својевремено Фреди Меркјури и група „Квин”. Испало је сасвим другачије. У сваком случају, не лоше. У ствари, светски феномен. Сада ужива у слави са својом супругом, челисткињом, и кћеркама, близнакињама. Напомиње да је месец дана смишљао који би били најприкладнији покрети уз музику и речи које говоре о савршеној девојци која зна када треба да буде префињена, а када дивља. Напослетку је схватио да је јахање коњића, уз подражавање галопа, бацање ласа и управљање уздама оно право.
За крај још један податак. Двадесетог септембра 2012. године ”Гангнам стил” ушао је у Гинисову књигу рекорда као песма са највише „лајкова” (израза допадања) на Јутјубу – четири и по милиона!
Аутор:
M. O. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
