Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



                 
  

Ниједно наше средњовековно житије нема толико суровости, али ни лепшег описа манастира, као „Житије Стефана Дечанског” Григорија Цамблака, монаха, игумана и митрополита


рбија деспота Стефана Лазаревића као да је накратко заборавила пораз и тугу Косовског боја. Пре него што ће потонути у мрак турског ропства, процветала је књижевност и уметност на двору ученог владара у чију су земљу, као у неку врсту уточишта, долазили бројни странци. Један од њих проживео је своје „српске године” на граници земље, у царској лаври, Високим Дечанима. Тај славни манастир био је боравиште Григорија Цамблака кратко време, али је то било сасвим довољно да о себи остави леп спомен у нашој књижевности.