3320 25. 9. 2015.
Ma šta kažeš
ПЕТОГОДИШЊАЦИ ИЗ ШОШЕНКА
Васпитачица у граду Магнитогорску на Уралу извела је децу у двориште обданишта, као и сваког дана. Приликом пребројавања при повратку, установила је да нема двојице дечака. Како то бива, одмах креће паника, безглаво тражење прво по дворишту, онда превртање и отварање сваке шупљине у коју би клинци могли да се завуку. Нигде ни трага. Када су из управе вртића позвали полицију, ови су им рекли да су деца код њих. А откуд деца у полицијској станици? Мали мајстори су се играли одмах поред ограде, па је једном од њих пало на памет да би могли да прокопају тунел испод ограде, оду и купе ауто. И то „јагуар”, ни више ни мање. Речено, учињено. Пре него што их је ико приметио били су на улици, са све лопатицама. Бекство им је осујетила жена која је из аутомобила видела двојицу петогодишњака који сами шетају улицом. Стрпала их је у кола и одвезла до најближе станице. А за „јагуар” ће ипак морати мало да сачекају. Неколико деценија.
ПЛАНЕТА МАЈМУНА
Недавно се појавио снимак настао у зоолошком врту у Луивилу у Кентакију, САД, а који показује масовну прихваћеност модерне технологије. Мало превише масовну. Наиме, поред простора намењеног горилама нашао се младић који је упорно зверао у свој мобилни телефон. Стао је поред стакла, а са друге стране га је посматрао млади мужјак. У неком тренутку људски младунац је подигао главу, а онај мајмунски је и даље хипнотисано гледао у телефон. Кад је овај покушао да мења слике и игрице на телефону, мајмун са друге стране почео је да лудује и тапше. Сав срећан. Игра је потрајала неко време, док чувар није забранио узнемиравање животиња. Мајмун је тада постао насртљив, са свим знацима кризе одвикавањa. УЧИТИ, УЧИТИ И САМО УЧИТИ!
Судија Касем Накизадех, председавајући суда у иранском граду Гонбад-е Кабус, има помало необичну навику, бар за једног судију. Док се колеге му широм света обично утркују у строгости, само пљуште године робије, ако не и нешто горе, овај судија је дубоко убеђен да је срж невоља у мањку образовања. Зато, кад пред њега стигне неки ситнији криминалац, а још му је то први прекршај, уместо углавном бесмисленог затвора, из кога изађе још гори, или отаљавања друштвено корисног рада, досуди – читање. Наиме, осуђеник мора од свог новца да купи неку књигу, прочита је, и то врло пажљиво. С разумевањем. Судија проверава тако што прочита приказ књиге, који кажњеник неизоставно мора да напише. И то својим речима, ништа преписивање. Када то уради, књигу поклони оближњем затвору. Најзанимљивије је што овај поступак углавном даје резултате, ако ништа друго, богати се затворска библиотека. ШКОЛСКИ ИЗЛЕТ ИЗ ПАКЛА
Један дванаестогодишњак у Тајпеју, главном граду острва Тајван, отишао је са другарима из школе у оближњи музеј. Није да га је претерано занимало, али кад се мора, мора се. Док су се мотали по музеју, дечак је узео и сок да се освежи од силне уметности. Чисто да се мало забави, мало је скакутао око једне слике. Наравно, све по закону оног Марфија, управо у том тренутку се некако саплео. Полетео је ка зиду, а да се баш не разбије „као слика”, нагонски је испружио слободну руку. Управо тако је успео да направи рупу величине песнице у слици Паола Порпора, из 17. века, процењеној на преко милион долара. Бар је успео да сачува сок, није просуо ни кап. Шта зна дете шта је барок, и то касни.
СМРШАЈТЕ ЛАКО
Одвајкада су познати разни начини за брзо мршављење. Невоља је једино што се њихов учинак смањује сразмерно реклами њихове никад виђене чудотворности. Свачега је ту било, од обичне шећерне водице, до пантљичара пакованих на разне начине, од којих гарантовано губите килограме. Ипак, из Хонгконга стиже нов поступак, гарантовано природан. Међу тамошњим женским живљем проширила се мода бесомучног зурења у сунце. Оне које је упражњавају тврде да тако добијају више енергије, па онда не морају да уносе много хране. Кад могу биљке, што не би и оне? А неке тврде да уопште више и не једу. Видећемо колико ће то да потраје.
Илустровао:
Стефан Мркић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
