Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Ma šta kažeš



                          ГДЕ ЈЕ ЛОПТИЦА?



Аустралијски голфер Џон Лахиф стигао је у тој партији до једанаесте рупе. Онда је лоптица одлетела у језеро на голф-терену. Како правила налажу, пошао је да је потражи. Довезао се до језерцета у голф аутићу и почео да чепрка по околном шибљу. Лоптице нигде. Кад је загазио у воду, све у нади да је тамо негде, осетио ја да му се под ногама нешто мрда. Ништа страшно, блато и муљ и нису баш стабилна подлога. Да је ђаво однео шалу схватио је када се то блато подигло и ујело га за ногу. У питању је био крокодил који је у блату чекао плен. Срећа у несрећи је да цела Лахифова нога није завршила у чељустима крокодила, пошто би онда уследило одвлачење у дубину и вероватно трагичан крај партије голфа. Како је имао штап при руци, поменутим реквизитом почео је из све снаге да удара чудовиште по њушци. Крокодил се повукао у дубину. Лахиф се некако довукао до аутића, одвезао до хитне помоћи, где су утврдили само мање повреде, такорећи огреботине. Чим су то средили, вратио се почетој партији голфа. Џентлмени увек завршавају почето надметање.

                          СРЕЋА НА ДРУМУ

За Дена Кенедија из америчке државе Јута то јутро било је као свако друго. Кренуо је на посао, извезао се на аутопут и уживао у вожњи. Онда је мало испред себе угледао нешто велико и наранџасто. На једвите јаде успео је да закочи, да би избегао да се закуца у непознату ствар. Онда је бесан изашао из кола, успут богорадећи коме је могло да падне на памет да оставља ђубре насред пута, и дохватио то наранџасто у намери да га склони. У питању је била огромна врећа, од око 75 килограма, с ознакама банке. У џаку је било неколико мањих кеса, а у свакој од њих по 22.000 долара. Кенеди је брже-боље убацио џак у кола и, као поштени налазач, однео у прву полицијску станицу. Испоставило се да је џак испао из оклопног возила које је превозило пазаре тамошњих продавница. Полицајци су рекли да су до тада тако нешто видели само на филму, а Кенеди још чека своју награду.

                  ПОРУКА ОПАСНА ПО ЖИВОТ

Куцање текстуалних порука док ходате и уопште зверање у телефон уме да буде прилично опасно. Слабо се обраћа пажња на околину, сужава се видно поље, па постоји стална опасност да човек занет у чачкање по паметном телефону подлети под неки камион, на пример. Мало је фалило да се нешто слично догоди неименованом становнику Лос Анђелеса, само што није био у питању камион, него медвед од 200 килограма. И није нека разлика. Човек је ишао улицом, занет куцањем порука. У том тренутку, у околини је трајала потера за црним медведом, одбеглим из локалног зоолошког врта. На снимку сигурносних камера се види тренутак када човек наилази на медведа. У првом тренутку га није ни приметио, а кад је медвед заурлао, човек је полако подигао поглед са екрана. Суочен са бесним медведом, није се правио мртав, већ је из једног потеза прескочио обижњу ограду, висине два метра. Нормално, телефон није испуштао из руку. Медвед је убрзо ухваћен, све се добро завршило, а човек тешко да ће икада више куцати поруке. Бар не у ходу.

                       ВАМПИРСКА КАФА

Велшанка Џени Хјуз имала је дневни обред. После напорног радног дана свратила би у кафетерију и узела кафу. Тог дана кафа је имала чудан укус, метални. Као да лиже ексер. Када је мало боље погледала, Џени је уочила трагове крви на ивици шоље. У тренутку је схватила од чега потиче тај метални укус. Бесна и згрожена, вратила се у бар, а пословођа јој је понудио нову кафу. Досетили су се да крв потиче од момка који је служио кафу, а који се баш у том тренутку посекао. На срећу, испитивање је показало да није било никакве заразе, а Џени је добила писмено извињење. Свеједно, рекла је да њена нога више неће крочити у ту кафетерију.

                           СЛЕПИ ПУТНИК

Авион на лету 448 најнормалније је узлетео са аеродрома у Сијетлу, САД. После свега неколико минута пилот је контроли лета пријавио да се враћа, појавиле су се неке тешкоће. Јавио је да се чују неки неуобичајени звуци из товарног дела, као да неког има унутра. Како ништа није хтео да ризикује, а то је и уобичајен поступак, слетео је да се провери о чему се ради. Сви су претпостављали да се ради о некој животињи која се, незнано како, увукла међу пртљаг. Када су ушли у товарни део, затекли су престрављеног аеродромског радника. Откуд он ту? Човек је једноставно задремао на палетама пуним пртљага, још на аеродрому. Ближио се крај дуге смене, он прилегао мало да одмори, а да га нико не види. Кад се пробудио, схватио је да се налази у товарном делу авиона који тек што је полетео. Престрављен, почео је да виче и лупа, и срећа његова да су га чули. Дремка уме да буде и опасна.

                   ОД ВИШКА ГЛАВА (НЕ) БОЛИ

Кинезу из покрајине Хунан, коме се зна само презиме Јуан, мало је било да се забавља само с једном девојком. Од вишка глава не боли, он такав капацитет, грех би био да у тим могућностима ужива само једна девојка. Када су му некако пали шака мемоари Казанове, схватио је да је то у ствари његова животна прича. Додуше, кинески Казанова имао је свега седамнаест девојака. Одједном. Неке од тих веза трајале су месецима, па и годинама. Све те девојке не би вероватно никада сазнале да нису једине, да Јуан није доживео саобраћајну несрећу и заглавио у болници. Како су болничке посете ограниченог трајања, већ првог дана се свих седамнаест сјатило у чекаоници. Када су схватиле да су дошле код истог човека, избила је туча. Обезбеђење болнице морало је да реагује и избаци бесне жене, а Јуан је продужио боравак у болници. Није ни чудо, кад је у сваком тренутку бар једна дежурала испред улаза, у заседи.
 
Илустрације студената треће године факултета примењених уметности у Београду код професора Растка Ћирића


број: