Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Ма шта кажеш



                                 
ГОЛА КАО ПИШТОЉ

Тридесетогодишња Дрема Сетлиф из Западне Вирџиније, у САД, решила је да опљачка радњу у Хафингтону. Не би то било ништа необично да у пљачку није кренула огрнута само пешкиром. При том је заборавила да понесе основно оруђе за рад сваког поштеног пљачкаша. Пиштољ или неко друго оружје. Једноставно је, тако голишава, ушетала у продавницу и од забезекнуте продавачице затражила новац. Кад су схватили да је дотична пљачкашица ненаоружана, запослени и муштерије истрчали су напоље, закључали је унутра и позвали полицију. Несуђена пљачкашица сакрила се пред органима гоњења у ормар. Није пружала отпор при хапшењу, само је тражила да је воде у затвор.
Ако ништа друго, тамо ће добити наранџасту, затвору пригодну одећу.  Да се голуждрава не прехлади.
                                КОБНИ ПОКЛОН                                

У Јапану се уобичајено слави Дан заљубљених 14. фебруара, али постоји и нешто као „узвратни” празник, месец дана касније. На такозвани Бели дан од мушкараца који су добили поклон за Дан заљубљених, очекује се да узврате. То је очекивала и четрдесет-
трогодишња Мие Нишијама која је, месец дана раније, супруга обрадовала дуго очекиваном краватом. Још је, док је чекала да се врати с посла, спремила свечану вечеру, како би и атмосфера била одговарајућа. Када је муж коначно дошао, Мие је схватила да је он ту вечеру схватио као свакодневну, односно да нема благе везе да је Бели дан. То је већ било превише, притисак је растао као у експрес-лонцу. Уместо да испушта пару, разочарана жена показала је завидно знање нинџа вештина: у једном скоку нашла се с друге стране стола и изненађеног супружника почела да дави краватом. Управо оном добијеном за Дан заљубљених. Несрећник је некако успео да се отргне, брже-боље утекне и позове полицију. Мие је ухапшена са све краватом у руци. Храбри супруг изашао је из свог скровишта у купатилу тек када је она била добрано на путу за полицијску станицу. Тешко да ће убудуће да заборави значајне датуме.

                             ШЕРЛОК ЗА ПСЕ

Опште је познато колико уме да изнервира када неодговорни власници не чисте за својим кућним љубимцима. Још када се нагази на неку „мину изненађења”, срећи никад краја. А и псовању, клетвама и сличним изливима љубави и нежности. Зато се једно предузеће из Сијетла, САД, досетило да направи комплет за ДНК анализу псећег измета. Он ради по начелу да се узме узорак, уради ручна анализа, а резултати упореде с базом података на интернету. Ни сами запослени нису превише веровали у успех овог производа. Ипак, изненадила их је потражња, за само неколико дана продали су више десетина комплета. Што је најчудније, већина поруџбина долазила је из једног краја града познатог по „минским пољима”. Убрзо су се власници паса у том крају опаметили, па је улицама могло да се пролази без бојазни да ће ципела да улети у нешто смрдљиво. Све захваљујући форензичарима који иду около и испитују псећи ДНК. На терену.
                                             ЖАБЉА ПАТРОЛА                 

У Филаделфији, у САД, недавно је почела сезона пролећне сеобе жаба. Природњаци су одавно закључили да је број жаба у овој држави опао, а разлог је што приликом сеобе прелазе прометне путеве, малтене у колонама, па је много жаба батацима платило те покушаје. Све су покушали у намери да им обезбеде какву-такву безбедност, од бушења рупа испод пута до усмеравања на неке друге стране. Ништа није дало резултате све док неко од одговорних није видео како људи у сигналним прслуцима преводе децу преко улице. Тада му је синула замисао. Кад могу деца, могу и жабе. Брзо су се сакупили волонтери, обучени у наречене прслуке са задатком да заустављају саобраћај, чим примете да се жабља колона примакла друму. За дивно чудо, ову новотарију прихватили су и возачи, па није било трубљења, свађе, вађења дизалица и курбли, у циљу пријатељског објашњавања да се негде жури. На овај начин годишње се спасе више од 2400 јединки, па ником није жао да мало сачека.

                  
НЕЗГОДАН ПОДСТАНАР



У предграђима Лос Анђелеса није необично да се налети на неку дивљу животињу, тек приспелу из околине. Додуше, углавном су то лисице и којоти, плус понеки јазавац. Тим пре је било веће чуђење породице Арчинако који су у својој кући затекли одраслу пуму. Кад је глава породице, Џејсон, отворио улазна врата, имао је шта и да види. На трпезаријском столу разбашкарио се незвани гост. Пума није била баш одушевљена што јој неко ремети мир, па је почела да режи и да се спрема за напад. Џејсон је залупио врата и позвао службу за дивље животиње. Ови су прво велику мачку покушали да храном измаме из куће. Како пума није показивала жељу да се мрдне, покушали су да јој бацају тениску лоптицу. И њу је само незаинтересовано посматрала. Последњи корак била је пуцњава у ваздух, не би ли се животиња заплашила. Ни то није дало резултате. Кад су почели да спремају опрему за успављивање, пума је неочекивано скочила са стола и ишетала напоље. Остало је нејасно како је планински лав уопште ушао у кућу. Не би било згорег да Арчинакови мало пораде на кућном обезбеђењу.

              ПОЛИЦИЈА ТРЕНИРА СТРОГОЋУ


Чез Ла Кејз из Њу Хемпшира, у САД, отишао је на тамошњи вашар. У полицијској униформи шеткао се около, легитимисао сумњивце, јео крофне, све оно што је и иначе у опису посла просечног америчког чувара реда. Чак је раздвојио и неке који су почели да се кошкају, уз претњу да се под хитно смирују, иначе ће мало да се хладе у ћелији. Док је ревносни полицајац свој радни дан приводио крају, однекуд су се створиле колеге које су га оборила на земљу и ухапсиле. Забезекнутим пролазницима објаснили су да Ла Кејз можда личи на полицајца, носи униформу, али то не значи да је полицајац. Поготово кад носи лажну значку. Једино право на њему био је пиштољ, који је набавио незнано како, будући да има свега 16 година. И то ником није било сумњиво. Овај тинејџер је од раније познат по лажном представљању, чак је по интернету качио слике у униформи. Неко време ће имати прилику да стално гледа униформе. Оне затворских чувара.

 
Илустрације студената треће године Факултета примењених уметности
у Београду код професора Растка Ћирића



број: