3320 25. 9. 2015.
Ma šta kažeš
ЦРНО БЕЛА ГЕОРГИНАЏиновскa пандa строго je заштићенa врста, и у Кини постоје узгајалишта у којима се о њима води рачуна и омогућава им се живот најближи могући оном у дивљини. Али, и даље се тешко размножавају, па је прворазредна вест да нека јединка очекује младунце.
Када су чувари приметили да се шестогодишња женка Аи Ксин необично понаша, брже-боље су довели ветеринара који је по спољним симптомима закључио – нема грешке, очекује се принова. Аи Ксин је одмах издвојена, добила је краљевски третман, појачане оброке, свеже воће и младице бамбуса. Сви си жељно очекивали тај дан, чак је управа утаначила да се порођај снима, и да га у директном преносу преузме национална телевизија. Новине су јављале о размаженој трудници, цео врт се старао да јој ништа не недостаје.
Када је коначно дошао тренутак, камере су укључене, сви су с нестрпљењем очекивали принову, а панда је прво одбила да напусти кавез. Као Георгина из „Радована Трећег”, одбијала је да на свет донесе младе. Примена силе, као што су мреже и успављујуће стрелице, није долазила у обзир, због осетљивог стања. Када су је некако приволели да приђе, ветеринар је приступио, и имао шта да види. Панда једноставно није била носећа. Како је рекао радник врта:
„Месецима нас је све вукла за нос како би добила бољи третман. Једноставно, насели смо, а ја никад нисам видео тако паметну панду”.
ТЕЛЕФОН ИЛИ ЖИВОТ
Опште је познато колико су данашњи тинејџери везани за своје мобилне телефоне, без којих као да не могу да живе, а камоли комуницирају. Тако је и шеснаестогодишња Енглескиња Ела Смит ишла улицом, наравно, куцајући поруке, или проверавајући „Фејсбук”. Саплела се и, док је покушавала да не удари носом у асфалт, телефон је одлетео право на решетке канализационог сливника. Ту, као да се премишљао шта ће, али је на крају слетео у сливник. Када је схватила шта се десило, Ела је у бесу добила надљудску снагу и, незнано како, скинула потежу гвоздену решетку са сливника. Онда је покушала да се простре по улици, и некако га дохвати, што јој никако није полазило за руком. Како год би се поставила, таман кад би јој се учинило да јој је телефон на дохват руке, увек би недостајало оних неколико центиметара. Онда је дошла на „генијалну” замисао – да седне на ивицу сливника и проба да га дохвати ногама. Како се упињала, а ивица сливника је прилично клизава, то јој није много требало да са обе ноге улети унутра. Сада није могла ни напред ни назад, заглавила се. Срећом, туда је пролазио неки породични пријатељ, који је угледао Елу како до пола вири из коловоза, и више се нервира што не може да дохвати телефон него зато што је заглављена. Позвао је ватрогасце, који су је извукли за десетак минута. Она је прошла без повреда, ако се изузме по нека огреботина, телефон никад није нађен, али су пролазници имали своје телефоне, снимали су је, па је убрзо осванула на друштвеним мрежама. Не својом вољом, додуше...
СНОВИ ПОД ДРУМСКОМ КРСТАРИЦОМЖенско сте, планирате венчање из снова са момком у кога сте заљубљени, бирате венчаницу, прави се и списак гостију, а онда зазвони телефон. Као у лошим филмовима, звук телефона у таквом тренутку увек најављује неки белај и зло.
Управо се то догодило двадесеттрогодишњој Енглескињи Алекс Ланкастер, пре неколико месеци. Планирала је венчање са својим дечком Такером Бландфордом, из Америке.
И, све је било као у сновима, до тог кобног позива. Са друге стране океана ју је позвао човек који се представио као Такеров отац, који јој је у сузама саопштио да му је син управо погинуо у стравичној саобраћајној несрећи. Згазила га је друмска крстарица на аутопуту. Опет, као на филму, сви снови су се у тренутку распрсли као разбијено стакло. Када је дошла себи, позвала је Такерове родитеље, да проба да их утеши и да договори долазак на сахрану.
Грдно се изненадила када се Такерова мајка потпуно збунила њеним изразима саучешћа, а још више када је схватила да несуђена свекрва нема појма о томе да јој се син жени, па чак ни да има вереницу. Ни свекар није имао појма о свадби, саобраћајној несрећи, или било чему сличном. Једино су знали да је отишао на летовање у Мексико.
Када је дошла себи, Алекс је такође уплатила летовање у Мексику, али није познато да ли је тамо налетела на свог несуђеног супруга. Једино је стигла да прокоментарише:
„Била сам млада, наивна и заљубљена, нисам добро протумачила знаке да је међу нама готово.”
ДЛАКАВИ ДЕЛИНКВЕНТИСтановник Ричмонда, у Мејну, коначно је на кредит купио нови ауто. У питању је био црвени „форд”. Поносно је паркирао новог љубимца тик уз кућу, али, када је ујутру изашао и погледао у ауто, мало је недостајало да падне у несвест, од шока. Ауто је био изгребан, улубљен, као да је претрпео омање превртање. У близини није било никаквих трагова који би указивали на кривца. Власник се помирио са судбином, али је следећег јутра ситуација била још гора. Сад је ветробран био разбијен, а трагова опет није било. Чак се ништа није ни чуло.
Полиција је поново изашла на увиђај, и поново није било ничега. Почели су чак да сумњају на власника аутомобила, да намерно уништава ауто не би ли наплатио осигурање. Неко се онда сетио да би било добро да се поставе камере, да би се решила ова мистерија. Сутра, када су погледали снимак, кривци су коначно откривени. У питању су биле комшијске козе, комада два, које су прескакале ограду, и из неког разлога се пентрале по колима. Полицијски званичници су обавештење издали да је случај решен, да су козе од раније познате органима гоњења, да су имале обичај да побегну и направе штету, и да је крајње време да буду кажњене. Власник је био принуђен да их прода зоолошком врту, у коме је за њих подигнута виша ограда, за сваки случај.
ХАРТИЈА ЈЕ ХАРТИЈА
Већина родитеља охрабрује децу да цртају, или се баве нечим креативним кад већ открију даровитост и склоност ка уметности. Ипак, један Кинез познат једино као Чен, убудуће ће дебело да размисли да ли ће свом наследнику да дозволи да пипне оловку и хартију, или ће да их држи на безбедној удаљности, под кључем.Наиме, Чен и његова породица били су у посети рођацима у Јужној Кореји, и све је било како се само пожелети може до одласка на аеродром у Сеулу, са кога је требало да одлете кући. Цела породица прошла је пасошку контролу, а када је ред дошао на несрећног Чена, службеници су прво исколачено погледали у пасош, па у сопственика истог, и одмах позвали аеродромско обезбеђење. Обезбеђење га је издвојило у посебну просторију, где му је приређен дочек као да је у најмању руку имао намеру да дигне цео аеродром у ваздух. Ништа му није било јасно све док му под нос нису ставили пасош. На страни где су слика и лични подаци, све је било ижврљано. Преко слике је доцртана брада, бркови, рогови, преко података су се ширили облачићи, чича глише, којешта је дописивано. Док је Ченг објашњавао о чему се ради, и да његов прилично малолетни син много воли да црта, авион с породицом већ је одлетео. Остало му је само да оде у амбасаду не би ли му издали привремену путну исправу с којом би могао да се врати кући. И сину строго да забрани да пипа било шта што може да остави траг на хартији.
Илустровао:
Душан Рељић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
