3320 25. 9. 2015.
Ma šta kažeš
РАЈ ЗА МАЧКЕМало јапанско острво Тасироџима, површине тек нешто веће од три квадратна километара, смештено у Тихом океану, последњих година је једно од најпосећенијих туристичких одредишта ''Земље излазећег сунца''. Ка њему хрле бројни путници из целог света, али не зато што острво одликују посебност природних лепота, отмени хотели, нири пак старине, већ једна необичност. Тасироџима је савршено место за одмор за туристе који воле мачке, јер је то оствро на коме живе мачке.
Ма како необично звучало, под називом „Острво мачака” однедавно може да се нађе забележено и у географским списима. Нечудо, јер истина је да острвска заједница броји око стотинак житеља, махом остарелих рибара, и непребројено много мачака.
Ови четвороношци су ту од давнина. На острво су донесени да би „радили”, односно ловили мишеве и пацове и држали их подаље од плантажа свилених буба. Али, када се текстилна индустрија крајем 20. века, као непривредна, иселила са острва, то је учинила и већина житеља. Мачке су, наравно, остале, и бројношћу су кратко време надмашиле људе. Преостало месно становништво здушно је наставило да се брине о животињама због веровања да мачке доносе срећу и напредак, а и да могу да предвиде временске прилике. Тако су, кажу рибари, предосетиле и разорне земљотресе праћене цунамијем, који су погодили Јапан 2011. године. Они су преживели природне непогоде, иако је острво потонуло за тридесетак центиметара.
Тако ушушкане у сигурност и наклоност људи, мачке са острва Тасироџима уживају као у рају лагано трошећи својих девет живота. Треба ли уопште и поменути да на острву нема паса и да нису добродошли ни као посетиоци?
ОВЦА И ПЕТ ЈАРИЋАПородично домаћинство господина Душка Тишме, пољопривредника из Даља, места у Источној Славонији у Републици Хрватској, једно је од већих и бави се узгојем оваца. На испаши овог домаћина свакога дана има око 300 обичних оваца и око осамдесетак руских оваца расе Романовски. То су изузетно ретке овце, одавно већ готово ишчезле из Славоније, квалитетне вуне и укусног меса, које дају окот са три, а понекад чак и четири младунца.
Управо због свега тога господин Тишма се и одлучио за узгој ове врсте. Био је пресрећан кад су стигли први прираштаји, све по три, четири јагњета у окоту, два пута годишње. А онда је крајем јануара 2014. године једна овца расе Романовски на свет донела петорке. Душан Тишма био је затечен гледајући у живахне јариће, који су трчкарали око мајке, па је одмах обавестио стручњаке. Наравно, овај догађај изазвао је велику пажњу стручњака, јер пет младунаца у једном леглу чак ни за ову врсту није уобичајен.
СУКОБ У КРОШЊИПтице и мачке, стара је и свима знана прича. Према законима природе јасно је ко је ловац, а ко ловина. Али, један догађај који се збио у јутро 14. марта ове године у Београду, у дворишту између Голсвортијеве и Хаџипроданове улице на Врачару, све то доводи у сумњу. Додуше, све што се догађало могло је да остане незабележено, и са ко зна каквим исходом, да није било једне албино маце која је од ране зоре чежњиво с прозора гледала у двориште и њених, случајно будних, власника.
Врућа јутарња кафа таман је била спуштена на сто у дневној соби када је маца усплахирено почела да се пропиње уз стакло и нервозно шапицама добује по њему. Власница је зачуђено погледала у своју љубимицу, а потом и иза ње. Схватила да је мачку заинтересовало комешање у крошњи вижљастог дрвета у дворишту. Још сањива, жена је уочила обрисе три повеће црне птице које су скакутале и полетале с још увек голих грана.
– Гачци се свађају _ помислила је жена гледајући како се две птице устремљују на трећу у највишем делу крошње. А онда је спознала да је та трећа тамна прилика није птица, већ црна дворишна мачка. Гачци су насртали на њу. Наизменично су слетали и узлетали изнад њене главе претећи својим великим оштрим кљуном.
Свесна да је четвороножна животиња у опасности, жена је појурила ка прозору, отворила га и уз повике запљескала рукама. Птице су прхнуле увис, а уплашена мачка се стуштила низ дрво и побегла главом без обзира.
НЕСТАЛИ КОНТИНЕНТВелика геолошка истраживања обављају се између пешчаних обала Маурицијуса, острвске државе у југозападном делу Индијског океана, и Индије. Из дубине кристално чисте воде, са дна океана, вади се песак, рекло би се зрнце по зрнце, и подвргава испитивању.
Разлог за овако пажљив истраживачки рад је оправдан, јер научници су на обалама Маурицијуса нашли извесну количину необичног песка, коју је нанео океан, а чија старост је процењена између 660 милиона година и 1, 97 милијарди година. Тло Маурицијуса по свом постанку знатно је млађе, што упућује на оправдану сумњу геолога да је реч о остацима неког микроконтинента, величине као три грчка острва Крит, који је нестао пре више стотина милиона годинa.
МАТИЧНИ БРОЈКо год се нашао у прилици, или тачније неприлици, да због последица прелома или неке повреде костију и лигамената одлази на физикалну терапију, зна да се у сали за вежбе сви људи исти – они су пацијенти који изводе разне вежбе у оквиру кинезитерапије, које им помажу да се што пре опораве. Не загледају се међусобно и готово да и не примећују године и ко како изгледа. Наравно, поздрављају се, али ћутке, климањем главе, саосећајно.
Ипак, један пацијент који је током децембра 2013. године долазио у Дом здравља на Врачару у Београду скренуо је пажњу на себе. Догодило се то једног поподнева када је ушао у салу за вежбање. Није учинио, нити изговорио било шта необично. Високи, кошчати мушкарца, косе проткане богатим сребрним власима, кога је већина присутних већ виђала на терапијама ласером и интерферентним струјама, дошао је да закаже вежбе после прелома ручног зглоба. Брзим, полетним кораком сео је за сто и младом физиотерапеуту пружио свој картон на коме је, по прописима, био убележен његов јединствени матични број.
С неверицом, физиотерапеут је тај број изговорио наглас. У сали за вежбе на тренутак је завладао мук. Присутни пацијенти с дивљењем су погледали виталног господина Владимира Митровића, деведесетдвогодишњег пензионисаног економисту, пореклом из Власотинаца. Његов матични број открио је да је рођен 16. фебруара 1921. године.
Илустровао:
Душан Рељић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
