3320 25. 9. 2015.
Ма шта кажеш
НЕПОТРЕБНЕ ПОСЛЕДЊЕ ПОРУКЕЈедан према милион. То је вероватноћа да човек погине у авионском удесу. Бар тако тврди водећи британски лист „Фајненшел тајмс”, истичући да је аутомобил мање смртоносан у односу на авион. Без обзира на ове податке, све је више људи који се плаше путовања авионом. Можемо само да замислимо како су се осећали путници на лету 3426 „Саутвест ерлајнза” на лету између Флориде и Северне Каролине у САД, када им се обратио капетан. „Одосмо доле!”, рекао је врло гласно и сасвим разговетно. Путници су премрли од страха.
Лишени сваког другог објашњења, били су убеђени да ће авион ударити о тло. И тако… десет минута! „Боинг 737” заиста је почео да се спушта. Срећом, спустио се врло добро. Никоме није „фалила ни длака с главе”, како се често каже. Човек „Саутвест ерлајнза”задужен за односе с јавношћу покушао је да смири узбуркане духове, рекавши да је пилот заправо намеравао да каже да ће слетање на аеродром бити нешто „оштрије” него што је уобичајено, али је погрешно изабрао речи. Дакле, није постојала опасност. Међутим, током тих десет минута неизвесности, када ни чланови посаде нису били свесни шта је пилот заправо саопштио путницима, уплашени људи слали су грозничаво поруке путем мобилних телефона. „Волим те, Алиша, мој авион ће сада да се сруши!”, „Не брини, моја смрт је брза, све је трајало кратко”, писала је једна путница сину… И тако даље. Врло занимљиво, али нико није тужио пилота за узнемиравање, нити за претрпљени страх. Ваљда су сви били веома срећни што су живи!
РОБОТ СЕБИ ПРЕКРАТИО ЖИВОТСвима је познато да роботи не постоје само у књижевности научне фантастике већ и у свакодневном животу. Неки су чак у стању да окончају медицинске захвате, други обављају административне послове, трећи спремају по кућама… Мало ко, међутим, зна да су спремни на неку врсту осећања. Ово је кратка прича о томе.
У једном граду у Аустрији робот који обавља кућне послове, модел Irobot Roomba 760, недавно је „извршио самоубиство”. Власник робота, господин Хакл саопштио је то ватрогасцима који су дошли да угасе пламен у његовој кући. На жалост, кад су ватрогасци стигли, од робота је остао само пепео.
Тога дана господин Хакл је укључио робота како би очистио мрвице у трпезарији које су остале од доручка. Када је робот завршио посао, четрдесет четворогодишњи власник искључио је направу и отишао на посао. Оставио га је на креденцу у кухињи. Враћајући се кући са сином и супругом, приметио је да из њиховог стана куља дим. Улетели су у кућу и видели свог верног „помоћника” на укљученој, усијаној рингли. Био се сасвим отопио и распао.
Према сведочењу брачног пара Хакл, робот је био у стању да се самоактивира и упути у одређеноим правцу. Зашто је стао на шпорет и укључио ринглу? Остали су без скупоценог робота, а осигурање им није признало штету у стану, те су били принуђени да се привремено преселе. Сва је прилика да неће купити новог робота.
ТИТУЛЕ СВОЈЕ ЉУБИМЉуди се на разне начине прочују, али много ређе онако како је то пошло за руком Велину Кусуми. Овај тридесет једногодишњи Индонежанин вредно је учио и полагао испите последњих тринаест година. За то време, често заноћивши на неком од факултета, успео је да стекне осам диплома, три мастера и још осам стручних звања. Углавном су сва из области финансија и менаџмента. Кусуми је, како објашњава, желео да савлада што је могуће више теоријског знања да би био потпуно упућен у материју, тако да ни послодавци ни странке с којима ће радити не могу да му открију ниједну „рупу у знању”. А кад се потписује, Велин Кусуми никад не изоставља ниједну титулу, па му некад треба и по три-четири реда.
ИСПОВЕСТ ЗА ПОНЕТИ
Захваљујући педесет двогодишњем Џосефу Ђану из Гане, евангелистичка црква добила је нови огранак – на четири точка. Разочаран што верници све мање посећују цркву у недељно преподне, Џосеф је одлучио да убије три муве једним ударцем. Он ради истовремено у служби Бога и њујоршког удружења таксиста. У његовом аутомобилу слуша се само хришћански хип-хоп, његово пословно одело је мантија. Муштерије које запазе овај спој, сувише необичан да би био случајан, имају прилику и да се исповеде и затраже савет од свештеног лица путујући до жељеног места. „Наравно да је боље да људи посећују цркву”, брани Ђан свој несвакидашњи позив од злих језика, „али кад то већ не чине, добро ће им доћи и просветљење у покрету. Тако се можда и присете блажености коју доноси посвећеност духовном животу.” Амбициозни свештеник тврди да је до сад одслушао стотине исповести људи који у његов такси уђу забринути и изједени страховима или грижом савести, а изађу, ка`е он, ослобођени, с ветром у леђима.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
