Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Ma šta kažeš



                 ЊУШКУ ТВОЈУ ЉУБИМ



Публика је била одушевљена, свако од девет венчања пропраћено је громогласним аплаузом, севали су блицеви, зујале телевизијске камере. Вест о венчању обишла је свет. Али, било је и оних који су с неодобравањем пропратили догађај, посебно гласан био је министар културе. Од шефа полиције затражио је објашњење и оправдање за тако неукусну церемонију. У настојању бољег разумевања рада полиције, посебно четвороножних припадника, представници закона Сри Ланке смислили су да приреде псеће венчање. Можда министар културе и још неки представници власти не би дигли глас да венчање није обављено по будистичким законима. Посебно им је засметало што су кучићи, с обавезним украсним одевним детаљима, седели на постољу које се иначе користи за (двоножне) веренике. Шеф полиције јавно се извинио и објаснио да му није била намера било кога да увреди већ да и неупућенима скрене пажњу на драгоцену дужност коју пси обављају за добробит свих житеља Сри Ланке. Једино ко је остао мртав хладан и пре, током и после венчања били су псећи супружници који ионако не маре много за те људске керефеке, њима је једино било важно да су за обављени задатак добили награду, дуплу порцију хране.

                  ГЛЕДАМ ТЕ У МОБИЛНИ



У данашње време, чак и кад се ради о некој важној изјави, многи је саопштавају користећи се поруком на мобилном телефону. Ако човек нема прилику да саговорника гледа у очи и, по говору тела, уочи да ли га лаже или говори истину, да ли је и по поруци то могуће закључити? Недавно истраживање у коме су добровољци били студенти довело је до занимљивог закључка. Кад се двоје дописује и девојка, на пример, пита свог дечка где је био претходне ноћи, треба да посумња у његову искреност уколико његов одговор не стигне одмах. Наиме, кад се неко труди да уместо истине смисли на брзину неку прикладну лаж, треба му у просеку десет одсто више времена него кад нема шта да крије и одговор укуцава из истих стопа. Зато, кад се с неким дописујете користећи мобилни или „чет” на некој друштвеној мрежи, обратите пажњу на то колико чекате на нечији одговор.

                     МАСКЕНБАЛ ЗА ТОРТЕ



Када је Британка Луиза Кеола на рођенданску забаву своје другарице донела бифтек и пекарски кромпир, и то на тацни украшеној машном и забоденим свећицама, гости су разменили зачуђене погледе. Када су пробали Луизин специјалитет, изрази лица су се променили – ко још не ужива у лешницима и чоколади? Био је то први пут да је ова двадесеттрогодишња девојка изненадила пријатеље својим кулинарским изумом – тортом маскираном у обичан ручак. Подстакнута похвалама које је добила том приликом, студенткиња маркетинга, притом аматер у кухињи, допустила је својој машти и умећу да направе читаву слатку трпезу састављену од печене пилетине, пице, кобасица и грашка... уз помоћ друштвених мрежа, за Луизин таленат чуло се далеко, те је одлучила да остави маркетинг и у потпуности се посвети посластичарству. Само неколико месеци касније њена кућна посластичарница, названа „Попи и Лили”, по Луизиним пријатељима из детињства, успешно послује и части непца Британаца.

             КАКО ЗАСЕНИТИ ДЕВОЈКУ?

Шта све може једном мушкарцу да падне на памет не би ли освојио срце неке представнице лепшег пола? Добар је пример Дата Пуге, лихвар по професији. Овај тридесетдвогодишњи житељ Пимпри-Чинчвада, града у индијској држави Махараштра, одувек је патио због, како верује, недовољно привлачног изгледа. Пошто као зеленаш нема главобоља око новца, досетио се како дословно да засени и освоји неку девојку. Вештим златарима наручио је кошуљу од злата. Десетине људи две недеље вредно је радило мукотрпно упредајући златне нити да би добили златну мрежу коју су, потом, зашили за најбољи бели сомот. Потом су направили кошуљу по мери, а сваровски кристале искористили као дугмад. Пугуа је ова лудост коштала седамнаест хиљада евра. Каже да није много кад се упореди са занимањем које је доживео преко ноћи, пошто је вест објављена и у многим иностраним новинама, сад му се жене јављају из целог света.

                 КАД ЈЕ ТЕШКО, ЗАКУКАЈ!



Тек што су завршили средњу школу и положили пријемне испите на факултетима, друштво од дванаесторо Београђана чекао је најдужи распуст у животу. Као што то обично бива, последњи дани летовања у Бугарској означили су празни новчаници, те су се пријатељи сналазили зарађујући тако што су певали на улици, како би напунили стомаке и платили превоз до куће. Залиха је пред пут понестало, те се дванаесточасовна вожња аутобусом претворила у јадиковку и плакање за водом и храном. Након једне петнаестоминутне паузе, вративши се на своја седишта, сваки члан ове групе пријатеља је на свом седишту нашао сендвич са пилетином, чоколадицу и флашицу воде. Збуњени новопечени студенти освртали су се око себе док се неко није сетио да узвикне:
„Па ко је тајни Деда Мраз?” Жена која је седела неколико седишта испред устала је и рекла: „Онај чика у плавом џемперу!” показујући прстом ка средовечном човеку који је већ спавао. Не желевши да му ометају сан, пресрећни пријатељи написали су тајанственом добротвору писмо захвалности и убацили је у џеп седишта испред њега. Касније су се запитали – да ли је могуће да такав човек заиста постоји? Или је, можда, само желео да ућутка досадну кукњаву.



број: