Ма шта кажеш

ЕНГЛЕСКИЊА СЕ ПРОБУДИЛА КАО КИНЕСКИЊА
Тридесетосмогодишња Сара Колвил из енглеског града Плимута заспала је 6. марта 2010. године после јаког напада главобоље. Кад се пробудила следећег јутра, с паником и запрепашћењем приметила је да не говори како је дотад говорила, да њен енглески има јако чудан акценат за који је утврђено да је кинески. Шта се у ствари збило? Једино што се о овом и оваквом поремећају зна јесте да је у питању такозвани синдром страног акцента и да је врло редак, тако да је од 1941. до 2012. године забележен и потврђен само 61 случај.
Зна се, такође, да је повезан са главобољама а (не)срећна Сара је, по сопственом сведочењу, имала и по десет јаких мигрена месечно за које лекари нису имали лека. Ово својеврсно неуролошко оштећење мозга ствара јој велике непријатности у средини у којој живи јер, како је посведочила у документарном филму Би-би-сија „Жена која се пробудила као Кинескиња”, сви у Плимуту је сматрају странкињом и покушавају да на основу акцента погоде одакле је, без обзира на то што никуд и никад није макла из свог града. Од тренутка кад се то догодило с великим напором покушава да поврати стари акценат, али су резултати више него мршави. Збуњени лекари одмахују главом, немоћни да јој помогну .

ИЗЛОЖБА ПОД МОРЕМ
Недавно је у Будви, „црногорској престоници туризма”, одржана крајње необична изложба којој су могли да присуствују само рониоци. Наиме, академски вајар Елвир Адровић одлучио је да своје радове накратко изложи на дну мора испред познате градске плаже Могрен. Наиме, скулптуре изложене у локалној Модерној галерији упаковао је у посебну фолију-врећу и, уз помоћ ронилаца, спустио на дно мора педесетак метара од обале. Ту су остале једно време, на удивљење биљног и животињског света и неколико храбријих радозналаца-рониоца, а уметник је као разлог за ову необичну изложбу окупљеним представницима медија рекао:
„Циљ ми је да испитам колико моје скулптуре заиста жуде за слободом и колико су кадре да изроне. Као аутор желим да поручим да са дна пут иде само горе...”.
Чудни су, понекад, путеви... уметника .

КУЋА КАО ДИСК
„Хелиодром”, је назив необичне куђе подигнуте недалеко од француског града Страсбура. То је биоклиматска кућа. Пројектована је у облику (тродимензионалног) диска причвршћеног за тло под одређеним углом, а тај угао је прилагођен Сунчевој светлости, односно положају наше планете према Сунцу. Дакле, у овој кући од стакла лети је увек хладовина. Нема сунца и пријатно је. А током јесени, зиме и пролећа, зраци почињу да све више и више продиру у кућу. Стога, није потребно ни хлађење, као ни грејање! .

ОБЛАКОДЕР ПРЖИ СВЕ ОКО СЕБЕ
Становници Лондона требало би добро да размисле пре него што паркирају испред новог облакодера чија изградња још није завршена. Та вишеспратница позната је по имену „Токи-воки”. Судећи према изјави Мартина Линдсеја, власника „јагуара”, Сунчеви зраци који се одбијају о стакла ове зграде толико су врели да су се поједини делови његовог аутомобила – отопили! Али то није све. Власник продавнице која се налази преко пута „Токи-вокија” уверен је да је Сунчев зрак који се одбио о зидове облакодера, спржио тепих у његовој продавници!
Зграда би требало да има 37 спратова, али свакодневно стиже све више притужби из околине. Инспекција је наложила градитељима да озбиљно размотре приспеле притужбе које нису неосноване. Јер, појава је сада очигледна бар два сата дневно, када је сунце високо на небу. Шта ли ће бити када зграда буде довршена? По свој прилици биће изграђена нека врста штита око зграде .

ДЕВЕТ ХИЉАДА СУПАРНИЦА!
Ђијан Јанг је младић који је рођен и живи у Сингапуру. На први поглед, младић к’о младић... Оно што га разликује од осталих јесте његова сакупљачка страст. Наиме, Ђијан у стану чува велику збирку лутака. Сакупља их од тринаесте године. У ствари, могло би да се каже да је то права ризница лутака. Због њих је направио посебне полице и тако заузео три зида у највећој соби у стану. Али, то није све. У стану постоји девет ормана пуних лутака!
Чини се да је Ђијан одувек имао највише склоности према Барбикама, будући да су оне најбројније. Има их око шест хиљада комада. Остале су различите. Младић из Сингапура је познат колекционарима, будући да у збирци чува ретке комаде лутака с ликом Грејс Кели, Елизабет Тејлор и Френка Синатре. Рачуница каже да су мама и тата Јанг (као и сам Ђијан када је одрастао) потрошили око 250 хиљада фунти за збирку која се сада сматра драгоценом. Можда га та чињеница усрећује, јер у љубави нема среће. Девојке га остављају јер су љубоморне на лутке! Сматрају их супарницама, пошто им Ђијан поклања највише пажње .

БЕЗ КАМЕНИХ УСПОМЕНА
Младић и девојка, очигледно заљубљени, шетали су се држећи се за руке и гледајући како Сунце залази. Збило се то недавно на Сардинији, где је поменути пар приводио годишњи одмор крају. Налазили су се на плажи Кала Сизине и пожелели су да понесу (осим у сећању) неку успомену на време проведено на острву. Девојка се сагла и узела неколико каменчића са плаже, ставила их у кесицу, а потом у ранац. Када су сишли с брода који их је вратио у место Санта Марија Наварезе, општински полицајци одмах су их привели. Наредили су им да испразне торбу и ранац. Ту су нашли „амбијентално благо”. Будући да су признали да каменчићи потичу са плаже на Сардинији, те да су хтели да их понесу у Шпанију као сувенир, морали су сместа да их врате. И плате високу казну! Ништа од камених успомена! Видевши колико је ствар озбиљна, младић и девојка били су срећни што нису завршили у затвору.