Ма шта кажеш

ИЗГУБЉЕНИ ЛЕТАЧ

Кад су угледали голуба како кружи изнад брода, чланови посаде фрегате „Сомерсет” успели су да га приволе да слети на палубу. Пре него што су схватили да се ради о женки, голуба су прозвали Пол. Прича је убрзо почела да се размотава. Радило се о голубици дресираној да прелази велике раздаљине, али је и њен власник Гил Хартшорн, седамдесетпетогодишњак из Кливленда, био збуњен што се његова птица загубила и затекла усред Атлантског океана. А пуштена је из Француске с идејом да прелети Ламанш и да се потом врати власнику. Срећом, пошто је Пол(а) имала прстен око ноге са свим неопходним подацима, капетан брода с лакоћом је ушао у траг Гилу Хартшорну. О голубици су бринули сви чланови посаде, али највише поручник Марк Гилберт, и сам љубитељ голубова, све док залутала птица није враћена власнику.

           ЗЕБРА У КОСТИМУ ЗЕБРЕ

У боливијском граду Ла Пазу возачи и људи који прелазе улицу већ су навикли да виде зебре. Не ради се о правим зебрама, наравно, већ о људима обученим у костим ових животиња препознатљивих шара, по којима су и названа обележена места предвиђена да се пређе улица. Идеја се родила пре две године, покренули су је млади забринути за пораст саобраћајних удеса на улицама Ла Паза. Од тада, неколико пута годишње, преко триста младића и девојака, узраста од шеснаест до двадесет две године, увлаче се у костиме и прилазе возачима и пешацима на семафорима, опомињући их да воде рачуна да ли су се зауставили на црвеном светлу. Одушевљена је и млађарија обучена у зебре, као и сви који с њима ступају у везу. И, што је најважније, за неколико процената смањио се број несрећа у овом граду.

     ЧУВАЈ СЕ НЕВЕСТИНОГ БУКЕТА!

Звучи необично, али је истинито. Аустралијска модна креаторка Кирсти Мекензи недавно је осмислила и сашила венчаницу која је одмах привукла пажњу светске модне јавности будући да је у потпуности сачињена од ствари које могу да се нађу на свакој (аустралијској) фарми. Кирсти сматра да је загазила на врло занимљив стваралачки пут и овај модни правац назвала „рустичним шиком”.
За израду венчаницу са фарме било јој је потребно: грубо платно (за сукњу), мрежа за комарце (за вео), конопац (за штеповање и шивење), ћилим за оседлавање коња (за прављење ришева и украса), чауре метака из сачмаре, лопатице, завртњи и жица (за свадбени букет). Сходно тканинама и осталим употребљеним предметима, овај модел венчанице назван је „Хаљиница-сачмарица” и приказан је на недавно одржаној модној ревији на западу Аустралије. Најављујући овај, с нестрпљењем ишчекивани модел, водитељ је упозорио деверуше да уколико се нађу у близини невесте која ће носити ову хаљину, ипак не стану у ред за хватање букета. Јер, ако би их букет ударио, могао би да им дође главе, а не да им донесе младожењу.

      ПОШТАР УВЕК МЈАУЧЕ ДВАПУТ

Белгијски град Лијеж је 1897. године запослио двадесет седам домаћих мачака. Опис посла: разношење поште по граду и оближњим селима. Ови бркати поштари поседовали су и посебну опрему, од водоотпорних сићушних торби које су им качене око врата и на леђа и где су чуване поруке и писма. Како је „Њујорк тајмс” у то време писао, веровало се да ће замисао заживети и да ће поруке бити испоручене брзо и безбедно, осим ако се банде уличних паса не устреме на узнемиравање мачака и пљачку поште. Тешко да је ико био изненађен када је покушај оваквог кроћења мачака пропао.

ПЕТОСТРУКА ЛИЧНОСТ ДАРТА ВЕЈДЕРА

Мрачног јунака најпознатије филмске саге научне фантастике играло је, ни мање ни више, него пет глумаца. У шест епизода „Звезданих ратова” смењивали су се различити мушкарци који су носили костим Дарта Вејдера, у коме је најдуже боравио амерички снагатор Дејвид Праус. Како је за глас ипак било потребно више глумачког умећа, режисер је одабрао школованог глумца – Џејмса Ерла Џонса, који је свој раскошни глас позајмио бројним филмским ликовима, као што су Муфаса, краљ лав, а у неколико наврата и најмлађа чланица породице Симпсон – Меги. У каснијим епизодама Хајден Кристенсен и Себастијан Шо играли су улоге Дарта у његовим „људским данима”, и то су били једини тренуци када је „Скајвокер сениор” остао без препознатљивог баса који му је давао Џонс.

                    АВИОН ЗА ВЕЧЕРУ

Мишел Лотито био је познат као човек који једе све. Међутим, његов апетит нису отварали мириси роштиља нити изглед кремастих торти. Лотито је више волео бицикле, скије и лустере. Своју страст открио је када му је било шеснаест година и почео да је дели са светом. Звезда његове каријере био је – авион. Оброк вредан око двадесет хиљада долара и тежак седамсто килограма био је на његовој трпези од 1978. до 1980. године. Толико је овом сваштоједу из Гренобла било потребно да свари авион „цесна 150”. Можда би му било потребно и мање времена, да успут није ужинао друге металне посластице. Мишел је умро 2007. године, са педесет седам година, током којих је, поред авиона, појео осамнаест бицикала, петнаест колица за куповину, пар скија, седам телевизора, пет лустера, два кревета, један мртвачки сандук и четиристо метара челичног ланца. Ипак, имао је проблем да свари банане и јаја.

              ОБЛАЧНО СА РИБАМА

У марту 2010. године становници градића Лајаману на северу Аустралије приметили су несвакидашњу метеоролошку појаву: за време олује могли су да чују како, уз добовање кише, на кровове њихових кућа падају чврсти предмети, уз туп звук, за разлику од оног који производи град када удари о чврсту површину. Када је невреме протутњало, грађани Лајамануа имали су шта да виде: улице су биле препуне риба и других водених животиња. Иако мистерија никада није до краја решена, метеоролози су овај феномен преписали торнаду који је раније погодио област удаљену неколико стотина километара, и том приликом усисао несрећне животиње које су се у погрешном тренутку нашле при површини воде, преневши их затим на север, и испоручивши граду Лајаману.

                 ЛЕП КАО ПУЖ

За улепшавање и негу тела људи су спремни да дају велики новац, а козметичке куће утркују се како их да привуку. У Јапану је недавно осмишљен третман којим се кожа лица улепшава и негује захваљујући пужевима. Онај ко се усуди на овај необичан захват има прилику да на свом лицу осети три до пет пужева који се споро крећу по образима и челу. Пре тога препоручује се да корисник не долази нервозан, пошто пужеви осећају његову напетост чиме њихов рад није баш делотворан. Корисник добија посебну одећу, а онда запослени очисти лице и предео око врата и пусти два-три пужа да обаве посао. Третман се препоручује свима који желе да се ослободе мртвих слојева коже, делимично уклоне поре и подмладе кожу. Слуз коју луче пужеви помаже у уклањању старих ћелија и кожу лечи од опекотина. Наравно, највише га користе жене које за ову новотарију издвајају двеста долара за сат времена пужеве шетње.

Активне теме форума

Нови корисници

Тренутно на сајту