3320 25. 9. 2015.
Ма шта кажеш
ФЕЈСБУК ПРОФИЛ ЛИСИЦА
На Фејсбуку је ових дана отворен нови кориснички профил – породице лисица, која је у рекордном року прикупила близу осамдесет хиљада обожаватеља. Мајка, отац и три младунчета нашла су уточиште у зен башти на имању Фејсбуковог педузећа. Откривши симпатичне придошлице, запослени су решили да их угосте како доликује. Тако су лисице постале уобичајена тачка на дневном реду састанака запослених. На њихов предлог, као и главног директора Марка Зукенберга, отворена је интернет страница посвећена њима, на којима могу да се нађу фотографије и прати напредак младунаца, као и приче о лисичјим породичним пустоловинама које брижљиво води Алексис Смит, члан Фејсбуковог маркетиншког тима. Поштујући њихову природу и не желевши да их узнемирава, колектив овог предузећа се труди да им пружи услове живота какве би имале и у дивљини, притом користећи славу својих љубимаца да у свет пошаљу поруку и повећају свест о важности поштовања човека према дивљим комшијама.
МАЈМУНСКО-ПСЕЋЕ ПРИЈАТЕЉСТВО
Људи су доскора били једина позната врста која удомљава друге животиње и чува их као љубимце. А онда је примећена група павијана који киднапују штенце уличних паса. Планирано „нападају, одвајају их од мајке и уводе их у свој чопор. Испрва се на овај поступак гледало као на сурову животињску забаву. Међутим, киднаповани младунац израстао је у зрелог пса и постао део павијанског чопора. Када је једном скренута пажња на овакво, људско, понашање ових мајмуна научници и заљубљеници у животиње имали су шта да виде: украдене штенце павијани су хранили, чистили, штитили, водили свуда са собом и васпитали на свој начин, као праве љубимце.
ЖАБА ОД ЧОВЕКА
До пре три године, италијанско-аустријски уметник Јоханес Штетер користио је музику како би испољио креативност, и то у улози певача, гитаристе, виолинисте, „звиждача” и свирача бузукија. Сва његова дела, спакована у три плоче, имала су етно призвук с обзиром на то да је надахнуће црпео управо из људи, различитих предела, култура и природног окружења. Онда се, 2001. године, опробао у новој врсти уметности. Његов допринос изложби која је објединила, сликање по људском телу и медицину остао је и те како примећен. Мотивисан овим успехом, овај тридесетпетогодишњак није губио време и исте године постаје вицешампион света у „боди-пејнтингу”. Спојивши две највеће љубави, уметност и природу, Јоханес је направио серију задивљујућих радова за које је тешко поверовати да су стварни – фотографије природе – на први поглед, обојени људи – можда на пети. Недуго затим, у јулу прошле године, званично постаје најбољи сликар по људском телу на свету.
ГОЛИ ДАН
У априлу прошле године један деветнаестогодишњи младић прошетао је го улицама Индијанаполиса, САД. Након што га је неко пријавио полицији, због нарушавања јавног реда и мира, Леонард Фодера, како се испоставило да се голи шетач зове, имао је дужност да полицији образложи своје понашање. Објаснио је да је само желео да буде слободан, и да није хтео никоме да науди. „Само сам радио оно што ми се радило, рекао је, „а, осим тога, зар не знате? Данас је 'обрнути дан'”. Полиција, нажалост, није била упозната с оваквим празником, те је Леонард одведен у притвор.
НЕОБИЧНО ОРУЖЈЕ
Кад се уверио да у кући нема никог, лопов се ушуњао у двориште и без већих тешкоћа обио браву на задњем улазу. Тридесетдвогодишњи провалник био је уверен да га је тог дана послужила срећа. Већ у приземљу видео је мноштво предмета који су му се учинили вредним. Док је ужурбано убацивао свећњаке, сребрне посуде, кристалне статуете у велику торбу, чуо је необичан шум. Кад се осврнуо, пред њим је стајала сасвим нага жена. Једно време гледали су се нетремице, жена је очигледно занемела од ужаса и није успевала ни да се помери ни огласи, док је лопов остао без текста пред лепотом незнанке чије су му облине помутиле мозак. Иако искусан провалник, ошамутио се и изгубио свест. Довољно дуго је лежао на поду док нага жена, за коју се испоставило да је гошћа породице Смит из Кросвила у америчкој држави Тенеси, где се и одигравао догађај, није позвала полицију. Осрамоћени провалник лако је савладан, али је полицајцима изјавио да не жали, тако згодну и привлачну жену никад до тада није видео у природи.
НЕСВАКИДАШЊА ВЕНЧАЊА
Јапанска железничка линија која кружи око Токија ове године слави сто четрдесет први рођендан. Као поклон суграђанима радници су предложили да се воз претвори у место за венчања. Композиција има једанаест вагона. Младенцима и њиховим гостима на располагању би био читав воз. Свадбе би трајале око сат и по, колико и иначе траје вожња овом линијом. Воз би се током венчања заустављао на свакој станици, али се врата не би отварала. Једини недостатак оваквог венчања засад је то што возови немају тоалет, али, без обзира на то, парови се јављају и унапред резервишу датум склапања брака.
Илустровао:
Душан Рељић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
