Ma šta kažeš
ЗВИЖДУЦИ КОАУТОРУ
Познати енглески писац романа и приповедака Едгар Валас (1875–1932) често је сарађивао у писању позоришних комада. Једном је с пријатељем присуствовао премијерној представи такве драме која се публици уопште није свидела.
– Шта? Ви, коаутор, такође звиждите? –зачудио се пријатељ када је Валас дао одушка свом незадовољству.
– Да, али само на оним местима која је написао мој сарадник – одговорио му је Валас.
ДЕЧЈЕ
ВРАГОЛИЈЕ
Саобраћајни полицајац одлучио је да радни дан почне скривајући се иза жбуња од погледа возача, покушавајући да ухвати преступника. Међутим, дан је пролазио, а није приметио ниједан прекршај на путу. Сумњајући у узроке оваквог понашања возача, полицајац је одлучио да прошета крајем и открио зашто су људи били толико послушни. Након петнаест минута шетње по насељу, открио је узрок. Два дечака, распоређена на удаљености од двеста метара, давала су упутства возачима аутомобила. Први дечак држао је плакат „Пажња, радар иза кривине”, док је други држао натпис „Бакшиш”, а корпа поред њега била је пуна ситног новца.
СЛИКАР О КОЛЕГИНОМ ДЕЛУ
Италијански сликар Транквило Кремона (1837–1878) с пријатељем је разгледао изложбу слика. У једном тренутку дошли су до слике утицајног професора сликарства кога Кремона није подносио. Приказивала је дечака с псом и професору наклоњене новине писале су о њој као о великом мајсторском делу. Пријатељ, у помало злобној намери, упита Кремону шта мисли о слици. Сликар му је овако одговорио:
- Изгледа ми тако као да је пса насликало дете, а дете – пас.
АЛКОХОЛ НИЈЕ ЗА СВАКОГ
Познати француски лекар Клод Бернар (1813–1878) једном је посетио пријатеља који га је дочекао пијуцкајући коњак. Бернар се на то зачуди:
– Пијеш алкохол? Зар не знаш да то шкоди здрављу? Добро ме слушај шта ћу ти рећи: имао сам два пса истог узраста. И једном и другом сам давао једнаке порције хране, а једном још и алкохол. Поклонивши их науци, утврдих да је варење пса коме сам давао алкохол било много лошије и спорије. Шта кажеш на то?
Пријатељ му на то мирно узврати:
– Кажем да алкохол није за псе.
О ЛЕПОМ И НОВОМ
У животу Џорџа Бернарда Шоа (1856–1950) посебно поглавље био је рад с „неоткривеним” талентима. Зато није наодмет видети како је славни књижевник одговорио неком младом писцу који му је на „оцену” послао своју нову умотворину:
„Ваше дело садржи много лепога и много новога. Али, оно што је ново, није лепо, а оно што је лепо, није ново”.
ДУГ (НИ)ЈЕ ДРУГ
Славног шведског песника Карла Михаела Белмана (1740–1795) једном је, када је пролазио поред његове куће, угледао краљ Густав III (1746–1792). Белман је копао у башти, а краљ, који је песнику био веома наклоњен, позвао га је да приђе, уз питање:
– Шта то радиш?
– Хоћу да закопам свој кредит – одвратио му је Белман, желећи тиме да каже да краљ није испунио обећање и подмирио песникове дугове.
– Зар си се опет задужио? – зачудио се краљ.
– Да, али само на три места – узвратио је песник.
– Добро, ако није горе, платићу. А где си се задужио?
– У граду и у два предграђа – шеретски је одговорио Белман.
- Упркос томе краљ је одржао реч.
Илустровао:
Катарина Савић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре