3320 25. 9. 2015.
Ma šta kažeš
ЈАРАЦ НА СУДУПрви пут у историји аустралијског правосуђа, а можда и целог света, једна коза, тачније јарац добио је судски процес. Наравно, захваљујући упорности и вештини одлучног адвоката.
Полицајци су ухватили домаћу животињу док је брстила цвеће из жардињере испред Музеја савремене уметности у Сиднеју. Козином власнику, господину Џиму Дезарнолу, иначе познатом комичару, сместа је уручена казна. Он је, међутим, одлучио да не плати.
После увида у догађај, судиjа Керолин Баркел закључила је да није уочена јасна намера власника да доведе „кућног љубимца” испред Музеја како би намерно обрстио жардињеру с цвећем! Дакле, нема кривице! Ни када је реч о животињи, па ни о власнику. Пол Мекгир, адвокат, истакао је да су полицајци погрешно уручили казну. Требало је да је уруче оном ко је појео цвеће, а не власнику. Рекао је још нешто: да је коза заправо јарац, по имену Гери! Како је забележено у записнику, јарац није дао никакву занимљиву изјаву.
Шта би тек рекли о нашем, односно Кочићевом „Јазавцу пред судом”?!
КО БРИНЕ, СКРАЋУЈЕ СЕБИ ЖИВОТСтално бринути могло би да буде и опасно, премда је потпуно разумљиво и оправдано. Никоме бриге не могу да се забране, па свако има право да брине колико год хоће. Међутим, ново истраживање енглеских научника показује нешто занимљиво... Наиме, током (просечног) живота особе које су обузете бригом проведу под стресом, односно бринући – бар пет година! У просеку, брину бар два сата дневно. Неки и ноћу. У ствари, тада највише!
Које су последице претеране бриге? Лош успех у школи, односно на послу, лош сан, свадљивост. Занимљиво је да чак четрдесет пет одсто брижних у Британији брине о сопственом, као и здрављу најближих. Тридесет два одсто не може ни да објасни зашто их обузима осећање страха и језе од живота. Занимљиво је такође да су новчане недаће већа брига од љубавних јада. Ипак, закључак истраживања показује о чему је реч. Највећи број брижних брине јер нема блиског пријатеља. Некога с ким би бриге могле да се поделе.
ПРИЧАЈ БРЗО КАО РЕПЕР
Према једном недавно спроведеном испитивању о брзини говора, утврђено је да су најбржи говорници на свету репери, музичари који говорећи у слоговима прате ритам. Није реч о музичком укусу, већ о ораторској вештини да се све изговорено и разуме. Испитивање је показало да се по тој способности истакао шпански репер Чођин, што му је донело и место у „Гинисовој књизи рекорда”. Он је човек који најбрже и најразумљивије може да изговори 15,4 слогова у секунди. На другом месту је још један музичар, амерички хип-хопер Рики Браун, који може да изговори 14,1 слогова у секунди. Оба рекорда налазе се испод саме теоријске границе изводљивости, кажу научници, која износи могућих шеснаест слогова у секунди. Наш мозак, у центру где се обликују слогови, нормално произведе пет слогова у секунди. Учесталим изговарањем истих или сличних слогова повећа се и брзина њиховог обликовања, па се уобичајеним начином говора постиже и до девет слогова у секунди. А када се неки текст научи напамет, када га мозак безрезервно препозна као познат, преко усана може да пређе и дванаест слогова у секунди.
ЦИПЕЛЕ У СРЦУИстраживање спроведено у Великој Британији, а о чијем исходу је писао и дневни лист „Дејли мејл”, показује оно о чему се до сада само говоркало. Жене више воле ципеле од својих (мушких) изабраника! Испоставило се да је деведесет два одсто испитаница (од хиљаду) било у стању да се сети које су ципеле платиле првим зарађеним новцем. Тек шездесет одсто успело је некако да се присети свог првог пољупца, с првим момком!
Као да то није било довољно! Чак деведесет шест одсто Енглескиња које су учествовале у овом истраживању признало је да се и данас кају што су бациле (пре времена) ципеле за које су веровале да су изашле из моде, а једва петнаест одсто осећа грижу савести што су раскинуле љубавну везу.
Глендон Лојд, предузетник који је наручио поменуто истраживање, изјавио је овим поводом:
„Верује се да жене чувају љубавна писма у кутијама за ципеле. Изгледа да су у тим кутијама ипак сачуване само – ципеле”.
КРОКОДИЛ УМЕСТО МУЖА!Када је превалила педесету годину, Аустралијанка Вики Лоуинг стављена је пред избор: кога више воли – крокодила или мужа? То је за њу било врло тешко питање. И још тежа одлука. Наиме, њен муж био је веома бесан што она слободно време посвећује крокодилу, кућном љубимцу. Њему се то чинило врло, врло чудно. Осим тога, плашио се љубимца великих чељусти.
И? Шта се десило?
Вики је изабрала крокодила! Развела се. Овако је објаснила свој избор:
„Мужеви могу да се брину сами о себи, а мој крокодилчић не би умео себи да припреми оброк!”
Педесетдвогодишња Вики, по занимању медицинска сестра, рекла је да је вољени гмизавац по имену Џони, дугачак метар и по, за њу као син. У ствари, од када је муж отишао, она спава у соби са тринаестогодишњим сином Ендруом (правим примерком људског рода) и Џонијем.
А када је пукла вест да је жена изабрала крокодила уместо мужа, за случај су се заинтересовали и ветеринари. Дошли су да виде Џонија. Испоставило се да је Џони заправо женка.
„Још боље!”, обрадовала се Вики. „Одувек сам желела да имам кћерку”.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
