3320 25. 9. 2015.
Ма шта кажеш
ЈАО, ШТО ЈЕ СЛААТКО!
Кад човек жели да предахне и „напуни батерије”, како смо недавно писали у „Забавнику”, саветује му се да погледа видео-записе животиња у смешним ситуацијама. После тога ће с више воље прионути послу, учењу. Јапански научници су то потврдили недавним истраживањем и открили још једну занимљивост. Испитанике су поделили и једној групи приказивали слике одраслих, а другој филмове о тек рођеним и сасвим малим животињама.
Испоставило се да се особе које су претходно, уз пропратно одушевљавање („Јао, што је слатко!”), уживале гледајући бебе мајмуна, дивљих мачака, домаћих животиња, с више надахнућа и воље враћају раду (или га тек почињу).
МОЗАК СА ИГЛОМДуже од двадесет година једна девојка са севера Кине живела је са шиваћом иглом у мозгу. Иглу су у болници у месту Далиан извадили неурохирурзи, без икаквих последица по девојчино здравље. Двадесет седмогодишња Лили напустила је болницу после две недеље – сасвим здрава.
Додуше, и пре него што је сазнала да има већ зарђалу иглу у глави није била болесна. Једнога дана, када се задржала на послу дуже него обично, не стигавши да поједе оброк, осетила је слабост и онесвестила се. Пренели су је у болницу и том приликом је утврђено да у мозгу има иглу. А Лили о томе ништа није знала! Судећи према старости игле, сва је прилика да је доспела у главу девојке још док је била беба, док фонтанела на лобањи још није зарасла.
СУМЊИВИ ПЛАВИ МЕСЕЦ
Дежурни на централи примио је позив једног позорника који је наговестио да ће му можда бити неопходно појачање. У полицијској станици, у енглеској грофовији Вурстершир, узвртели су се да нађу слободне полицајце. Међутим, убрзо је стигао нови позив, појачање није неопходно, тајна решена. Шта се заправо догодило? Позорник, коме се, убрзо ће бити јасно и због чега, не открива име, на брежуљцима изнад Вурстершира угледао је „сумњиво светло”. Уверен да ће у шуми набасати на неке криминалце, који су вероватно околину осветлили аутомобилским фаровима, помислио је да у акцију не сме да иде сам. Тек кад се попео на брежуљак, схватио је: на небу је светлела огромна лопта. Месец.
Верује се да се читав догађај одиграо протеклог 31. августа, кад је други пут у месецу био пун Месец, појава позната као „плави Месец”. Не треба ни објашњавати шта том неименованом позорнику сад раде колеге с посла и какве му све смицалице праве због глупости и наивности.
ПАС, ЧУВАР РЕДА
Пошто је дао отказ последњи, односно једини полицајац у селу Вон у Новом Мексику, месташцу које броји нешто више од четири стотине педесет становника, на бранику закона остао је само пас Ника. Наиме, шеф полиције, уједно и једини полицајац, Енест Армихо, дао је отказ када су се пронеле вести о његовом незаконитим делима. Између осталог, није плаћао алиментацију за децу, а један од службених пиштоља продао је стављајући новац у џеп. Дакле, у полицијској станици остао је само обучени полицијски пас Ника. Становници Вона нису нимало уплашени. Већина тврди да у Нику имају више поверења него у бившег шефа полиције!
ЗАБРАЊЕНО УМИРАЊЕЗабрањено умирање! Јер, нема ни једног јединог места на гробљу. Ово није шала, већ оно што се заиста дешава у месту Арцано крај Напуља у Италији. Наиме, једно гробље обухвата три општине и сада више није могућно наћи ни педаљ слободног простора за сахрањивање. Само на већ заузетим гробним местима. Становници Арцана су с разлогом забринути:
„Овде је умирање забрањено”, рекла је једна млада и огорчена удовица новинару локалног листа. „Као да купујеш улазнице за биоскоп! Само ти кажу да је све распродато. Осим бола и туге, осећаш и беспомоћност јер треба да идеш у друге градове и тражиш негде неко слободно место...”
БРИГЕ
МАРЉИВОГ ШТЕДИШЕ
Читав живот чувао је новац у кући, а онда се уплашио да би могао да буде опљачкан. Обратио се полицији, односно карабињерима! Тражио је од главнокомандујућег да његов новац буде чуван у карабињерској касарни. Зашто? Зато што сматра да су банке непоуздане. Начин пословања данашњих банака не улива му нарочито поверење.
Десило се то недавно у месту Кавриаго, у Италији, где се деведесетогодишњак, са спортском торбом пуном новца, једнога јутра нашао испред локалне зграде станице карабињера. Тражио је да лично разговара са командантом. Иначе, карабињери су посебне италијанске полицијске снаге које су, за разлику од редове полиције, под заповедништвом војске.
„Маршале, не верујем банкарима. Њихове работе су врло сумњиве. Можете ли да ми сачувате новац који читавог живота штедим?” – упитао је старац. Новац (око педесет хиљада евра) био је сакривен по целој кући и дека је брижљиво водио рачуна где се која коверта с новцем налази. Сада је помислио да би ипак било боље да некоме препусти бригу. Не знајући шта да учине, карабињери су позвали кћерку брижљивог штедише. Као у неком филму, кћерка се појавила са представником банке где њен отац иначе има отворен рачун. На декин ужас, новац је завршио на његовом банковном рачуну!
Илустровао:
Катарина Савић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
