Ma sta kazes
ПРД СМРД ГРД
Пошто се увелико прича о томе како говеда, кад после јела почну да испуштају гасове, заправо загађују Земљину атмосферу и утичу на загревање наше планете, каква је онда била ситуација пре него што су изумрли диносауруси? Ове огромне животиње, тешке и по неколико десетина тона, углавном су биле биљоједи. Стручњаци су се позабавили овим питањем и израчунали да су ови џинови укупно испуштали око петсто двадесет милиона тона метана годишње, што би значило исту количину гаса као све животиње заједно плус емисије индустријских постројења. Да је којим случајем човек живео у време диносауруса вероватно би, од толиког воња, стално морао да држи затворен нос.
СЕДЕЋИ НА
ИСТОРИЈИ
Разочарење је било велико. Ако су већ открили бунар, како каже Колин Стир, бар да су у њему нашли закопано благо. Овако, стручњаци им сад вршљају по кући, а они од тога имају само главобољу. Наиме, Колин и Ванеса Стир, брачни пар који већ скоро четврт века живи у енглеском граду Плимуту, давно су приметили да им се под у дневној соби угиба на одређеном месту. Међутим, тек кад су недавно решили да промене паркет, одлучили су да установе шта се то крије испод њихове куће. Испоставило се да дневна соба лежи на десет метара дубоком и близу осамдесет центиметара широком бунару направљеном још у средњем веку. Наравно, стручњаци су се одмах сјатили да, пре него што Стирови све врате на своје место, испитају ову „ископину”.
РОЗЕ, ЗА СЕКЕ
Протести пљуште са свих страна, жене из читавог света не могу да верују да се неко усудио да их увреди тако страшно. А све је изгледало више него наивно, кад су на тржиште пуштена паковања хемијских оловака у розе боји. „BIC”, познати произвођач оловака из Француске, веровао је да ће учинити добар потез ако направе ружичасте хемијске, намењене искључиво лепшем полу. Очигледно је била у питању више него очајна процена и катастрофалан рекламни потез. У 21. веку, кад су се жене углавном избориле за равноправност, неко да их подведе под „розе секе”. Неке од гневних и заједљивих примедби: „Шта ће мени уопште оловка, зар моје место није у кухињи?”; „Коначно осећам слободу, моја женственост напокон може да се изрази!”; „Сувише су танке, не могу њима да мешам супу!”
ПУНА УСТА ПАРА
Кад су му пришли полицајци и рекли да је ухапшен, Лари Џоунс брже боље посегао је за новчаником. Међутим, представници закона на време су схватили шта овај тридесетпетогодишњак жели да уради. Њујорчанин је заправо хтео да сакрије доказе. Није веровао да ће га ухватити док је плаћао виршле на киоску у Централ парку. Пошто је од Џоунса узела новчаницу од педесет долара, продавачици је одмах нешто зазвонило на узбуну. Чим је схватила да је новчаница заправо фалсификована, позвала је полицију која је, пошто иначе стално „ординирају” овим парком у Великој јабуци, стигла врло брзо. Пре него што су успели да му ставе лисице, Џоунс је из новчаника извадио неколико „педесетица” и две-три стрпао у уста. Вероватно је мислио да, уколико поједе доказе, неће постојати основ да га оптуже.
ДАЈТЕ МИ
КЉУЧ!
Збило се то недавно у Риминију, на италијанској обали. Мушкарац је ушао у хол хотела, видно се тетурајући. Онда је, некако, доспео до рецепције... Средовечни господин повишеним гласом тражио је кључ собе 305. Али, рецепционар га је гледао у чуду. Никада га раније није видео! Био је уверен да човек, који је једва говорио италијански, с јасним руским акцентом, никада није крочио у хотел.
Ствар се није одмах завршила. Мушкарац је наставио да виче, све гласније и гласније, сада већ на руском језику. Захтевао је кључ од собе. Уплашени рецепционар позвао је полицију која је стигла за неколико минута. Испоставило се да је весели гост заправо промашио хотел. Онај у којем је одсео био је удаљен неколико метара даље! Полицајци су позвали хотел у којем је руски туриста имао плаћену собу, па је његова већ забринута кћерка одмах дошла по оца и одвела га у собу 305. Али, у другом хотелу.
ОДЕЛО ОД КОНЗЕРВИ
Кинези су познати по производњи одеће. Рекло би се да њихова модна индустрија сваким даном постаје све моћнија. Али, власник радње за продају бицикала у кинеском граду Шиши дошао је на необичну идеју, када је реч о моди. Одлучио је да направи сако од поклопца, односно отварача (језичка) лименки безалкохолних пића. Да би „сашио“ сако од алуминијумских језичака, било му је потребно два месеца, односно три хиљаде комада лименки! Најпре је замолио пријатеље да му помогну да набави потребан материјал и сви су му убрзо донели језичке лименки, а он је почео да склапа своје модно креаторско дело. Будући да је привукао велику пажњу јавности, „кројач“ Ђианг изјавио је да је то учинио како би скренуо пажњу на велику потрошњу пића у лименкама и неопходност рециклирања.
Илустровао:
Милан Ристић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре