Ma šta kažeš

ПОВРТЊАК НА АСФАЛТУ

Наслов филма „Џунгла на асфалту” Џона Хјустона из 1950. године наговештавао је да велики град, на известан начин, може да се изједначи са џунглом. Њујорк је овога лета, међутим, доказао не само да је својеврсна урбана џунгла, већ и повртњак на асфалту. Али, дословце! „Бруклинска фарма” највећи је светски повртњак на крову. Реч је о два велика повртњака која се налазе на два велика облакодера. У дворишту бруклинског „Navy Yard” продају поврће за бројне њујоршке ресторане и бакалнице, а биљке се гаје управо ту. Само што се до повртњака стиже лифтом. На крововима узгајају салату, босиљак, патлиџане, краставце, купус, па и воће.
У Бруклину је и раније расло дрвеће, често и на крововима, али да се узгајају купус, парадајз, салата – то је већ нешто друго. Чак је и њујоршки градоначелник Мајкл Блумберг овим поводом одржао конференцију за представнике медија хвалећи бруклинске фарме на крововима. На само два облакодера могућно је сваке године произвести бар стотину тона поврћа и воћа.
Нико се није надао да ће повртњаци нићи на крововима вишеспратница! Али замисао уопште није лоша.

                       КУЦА И ОВЦА



Прича која следи многима је измамила сузе. Наиме, на једној фарми у Аустралији, у долини Барса, овца је добила младунце. И док су сви јагањци били бели, само је једно имало руно с црним тачкама.
Мајка овца сместа је одбацила јагњешце. Када би јој пришло, она би га само ритнула. То је изгледа приметила куја далматинске расе, иначе љубимица породице Болтон, власника фарме. Јагње је имало црне мрље по руну, баш као што далматинци имају црне мрље на длаци! Можда се куји учинило да би јагње могло бити неки њен близак рођак. Зато је пригрлила јагње, грејала га и , уопште, понашала се као да му је мајка. Оно је почело да је прати и тако се родило необично пријатељство.
Једино што куја не може да понуди јагњету јесте млеко. Зато га Болтонови хране на флашицу, али искључиво под окриљем нове мајке. Остаје да се види како ће се развијати пријатељство између црно-белог пса и црно-белог јагњета.

        УПОРНОСТ СЕ (НЕ) ИСПЛАТИ

Ендру Кан има живце као конопце, чим га није мрзело да на телефонској вези остане тачно петнаест сати, четрдесет минута и једну секунду. Овај житељ аустралијског града Аделаиде, имајући на уму колико се некад чека кад добијеш оператера, почео је да мери време чим је окренуо број резервација авионских карата компаније „Квантас”. Механички глас с друге стране „жице” понављао је да ће се сваког часа јавити неко од оператера, треба само да буде стрпљив. Кан је био стрпљив и, како каже, размишљао о томе докле иде безобразлук запослених у „Квантасу”. Упорно држећи слушалицу раменом приљубљену уз једно, па друго уво, шеткао је по кући, спремао храну, гледао телевизију, али везу није прекидао. Кад је видео да ће истећи и шеснаести сат, напокон му је прекипело, више није желео да чека. Наредног дана лично је отишао у пословницу „Квантаса” и затражио неког од директора, да уложи протест. Добио је извињење и образложење да се „случај испитује”.

ПАЗИ ГДЕ СЕДАШ!

Кад је покушала да устане са шоље тоалета, схватила је да не може. У први мах збуњена изузетно неугодном позом, жена којој се из сасвим разумљивих разлога не открива име није могла да схвати шта је снашло. У јавни тоалет једне од „Волмартових” радњи у Монтичелу, у америчкој држави Кентаки, збуњена жена свратила је не слутећи шта ће јој се догодити. Неко је из обести, касније се испоставило, даску намазао суперлепком, тако да је жена остала „закована” за шољу. Прво јој је било незгодно да се огласи из кабине, али није имала куд, почела је да запомаже и дозива помоћ. Ускоро су стигли ватрогасци, у пратњи лекара. Читава „операција” одлепљивања потрајала је, али је срећом успешно окончана. Жена је, за сваки случај, одвезена у болницу где су јој објаснили да мора да ставља одређене мелеме на згуљену кожу с бутина и „оног” дела тела, али пуштена је кући. Полиција испитује ко је починилац ове неслане шале, надајући се да ће ухватити „обешењака” и предати га суду.

МЕДВЕД У СТАКЛАРСКОЈ РАДЊИ

Штета што није могао да каже како се тескобно осећао, али да је неким невероватним случајем проговорио „људским” језиком, можда би рекао да је био као „слон у стакларској радњи”. Ником није јасно како је младунче медведа залутало у тржни центар у Фрејзеру, градићу у Пенсилванији. Очигледно у потпуном шоку од светала, мноштва људи, огледала, стакла, ова четвороножна „девојчица” испуштала је тужне звуке и нервозно клизала по углачаном поду. Видело се да је медведица избезумљена, а ништа мање узнемирени нису били ни посетиоци центра. Убрзо су стигли ватрогасци и људи из друштва за заштиту животиња. На једвите јаде успели су да утерају младунче у један од „кракова” кружних врата која су, потом, блокирали. За сваки случај морали су, пре него што су однели медведића на сигурно, да га успавају. Све је добро кад се добро сврши.

Илустровао:

Милан Ристић

Активне теме форума

Нови корисници

Тренутно на сајту