Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Ma šta kažeš



                      ШАПТАЧ СТЕВА


Познати глумац Добрица Милутиновић (1880–1956) је у мају 1951. године гостовао у Новом Саду. На сцени Српског народног позоришта играо је Шајлока у представи Шекспировог „Млетачког трговца”. Младом глумцу и Добричином пријатељу, Славку Симићу (1924–2007), пало је у част да организује то гостовање, Па је замолио шаптача Стеву Радиновића, великог мајстора свог заната, да припази на Добрицу који ову улогу дуго није тумачио.
За време извођења чувеног комада сала је била пуна као кошница, а на крају представе глумци су добили велики аплауз. Чим је завеса спуштена, Добрица је пришао шаптачу Стеви Радиновићу, пружио му руку и рекао:
– Стево, честитам! Био си одличан Шајлок.

                        ГЛЕ МАЛЕ ИДЕ!

Љубинка Бобић (1897–1978) играла је у представи „Дорћолска посла” свог колеге Илије Станојевића Чиче (1859-1930). Била је то мала улога у четвртом чину, девојчице фотографа Иде. Глумци су увек тај чин почињали реченицом:
– Гле мале Иде!
                
Уочи једне представе Љубинка се разболела и није дошла. Глумци су се, ипак, досетили како да реше тај проблем па су, видевши да је нема, овако почели четврти чин:
– Гле мале Иде, а учинило нам се!


КАД СЕ БОЕМ НАМРШТИ

Велики песник и боем Тин Ујевић (1891–1955) једном је, за опкладу, везаних очију пробао разна вина и по укусу погађао које је које.
– Црно, преклањска берба. Донели сте га од „Гинића” – спремно је одговорио песник после прве пробе.
– Сићевачко! Лањско. Троше га код „Трандафиловића” и „Три сељака” – био је још прецизнији.
– Смедеревка, овогодишње, није најбоље. Виноград окренут југозападу... – рекао је песник након треће пробе.
После тога донели су му чашу обичне воде. Ујевић је и то испробао, намрштио се, попио још неколико гутљаја па, скидајући повез са очију, поражено изговорио:
– Ово никад нисам пио.


            

                            КАКВА НЕСРЕЋА!

Радоје Домановић (1873–1908) седео је, по обичају, са друштвом у кафани. У једном тренутку њиховом столу се прикључио неки непознат чиновник. Намрштени Радоје је, слушајући дошљакова дуга наклапања о свему и свачему, упорно ћутао. Али, када је чиновнику пало на ум да у разговору напомене како се родио истог дана када је умро песник Ђура Јакшић, мајстор сатире огласио се овом бритком опаском:
– Их, побогу! Две несреће за српски народ у један те исти дан!

                        СУВИШАН ПОСАО

                


Пролазећи једном крај неког гробља, Марк Твен је угледао раднике који су подизали зид. На његово питање, шта раде, радници су му дали очекиван одговор, а славни хумориста је тада духовито приметио:
– Мислим да вам је то сувишан посао. Они који су унутра неће изаћи, а они који су напољу немају намеру да уђу.

              

број: