Ma шта кажеш
УЗАЛУДНИ ЉУБАВНИ ТРУД
Није букнула страст између две панде које су недавно имале уговорен састанак у единбуршком зоолошком врту. Овај „договорени брак” за сада уопште не показује знаке успеха: између две животиње, за које су сви у зоолошком врту мислили да ће се одмах заволети и убрзо парити, није букнула ниједна једина искрица страсти. И мужјак и женка били су потпуно равнодушни једно према другом...
Кинеске панде су у Шкотску стигле из Лондона и сви су се надали да ће се, чим се буду среле (и то насамо, ван домашаја погледа посетилаца), истог часа – заволети. Међутим, као се испоставило, женка заправо није имала довољно хормона, односно, време раздобља парења је за њу ове године прошло.
Ипак, мужјак Јанг Гуанг (Сунчева светлост) и женка Тиан Тиан (Љупкост) нису показали знаке непријатељства. Поиграли су се, али то је било све. Узалуд су се челници единбуршког зоо-врта надали да ће се у својим скривеним „одајама” парити и да ће се ту, у Шкотској, родити њихови младунци.
Осмогодишње панде стигле су из Кине пре извесног времена. Тачније речено, Кина их је само позајмила Британцима како би се ова животињска врста спасла од истребљења и како би један део ове „лозе” заживео у Шкотској...
СПОМЕНИК РОБОКАПУ
Детроит ће бити место који ће красити споменик Робокапа – полицајца-робота главног јунака играног филма „Робокап” холандског редитеља Паула Верховена из 1987. године. Радња филма дешава се у блиској будућности, управо у Детроиту, у америчкој држави Мичиген. Полицајац, борац против криминала бива убијен... Међутим, он на известан начин оживљава као робот, познат као робот-полицајац, односно Робокап. Главну улогу у филму из 1987. године тумачио је Питер Велер, а после великог успеха, снимљено је још неколико наставака.
Како су градске власти дошле на замисао да подигну споменик Робокапу? То уопште није била њихова идеја! Становници Детроита, поклоници филма, преко друштвених мрежа на интернету, удружили су се и сакупили више од педесет хиљада долара. Затим су новац и молбу послали градским властима. Сматрају да је Робокап симбол њиховог града који би требало да буде град без насиља.
ШТА СПАЈАЈУ СПАЈАЛИЦЕ?
Преписка путем рачунара има безброј предности над оном, не тако давном, „папиролошком”. Ма како необично изгледало, статистичари из Сједињених Америчких Држава истичу да тако нема расипања пара на гомиле спајалица које држе спојене листове хартије. Наиме, да би се утврдило шта се дешава с огромним количинама канцеларијских спајалица које се свакодневно употребљавају у министарствима и разним другим надлештвима и установама, америчко Министарство за рад у Вашингтону именовало је за то седамдесетих година посебну комисију.
Истраживање, обављено на узорку од 100.000 спајалица показало је да је од те количине само 20.000 комада буде употребљено за основну намену. Остале послужиле у друге сврхе, односно тачно 3196 спајалица искоришћено је за чишћење муштикли и лула, 5308 за чишћење ноктију, 5434 за чачкање ушију, 19.413 као жетон приликом играња карата, 14.163 поломи се и савије приликом дуготрајних и досадних телефонских разговора, 7200 послужи као привремена закачаљка на неким деловима одеће. Остатак падне на под и заврши у корпи за отпатке.
РОДИТЕЉИ ГРАБЉИВЦИ
У граду Мејкону, у америчкој држави Џорџији, ове године није приређен традиционални лов на ускршња јаја. Наиме, на први дан Ускрса, ујутру, деца би се окупљала у градском парку и тражила јаја (углавном од чоколаде) које је ту наводно оставио ускршњи зека. Обичај је настао пре више деценија.
У потрагу за јајима кретала су сама деца и намера организатора, била је да свако добије бар један „ускршњи сувенир”. Међутим, како су закључили градски одборници, родитељи су последњих година постали толико грабљиви и насртљиви, да нису пуштали ни своју, а камоли туђу децу да траже ускршње дарове. Дечји „лов на шарена јаја” претворио се заправо у тучу родитеља и немилосрдно отимање о слаткиша и јаја. Зато су градске власти уочи Ускрса обзнаниле да због грабљивих родитеља, овог пролећа деца неће имати прилику да учествују у потрази за даровима које им је у парку оставио ускршњи зека.
ПРОДАТ ГРАД
Бафорд, један од најмањих градова на свету, месташце које има само једног јединог становника, недавно је продато за девет стотина хиљада долара. Место се налази на југоистоку Вајоминга. Занимљиво је да су Бафорд купили досељеници из Вијетнама. Шта осим тог једног становника има у Бафорду? Постоји бензинска пумпа, продавница, као и школа још из 1905. године. Наравно, она нема ниједног ђака. Ту су и планинска колиба, гаража, кућа са три собе и четири хектара земљишта. Већ поменути, једини становник Бафорда Дон Самонс, изјавио је да му је најзад лакнуло. Одлучио је да се одмах повуче са места председника општине! Бафорд је основан 1860. године.
НЕЋУ ДА КУВАМ, ПЕГЛАМ...
Један амерички недељни часопис за домаћинство недавно је на Универзитету Мичиген спровео занимљиво испитивање међу студенткињама од 17 до 22 године на тему „Како замишљате брак?” Само три одсто изјаснило се да има извесног интересовања за вођење домаћинства, а остале, њих 97 одсто, одлучно је изјавило да уопште не желе да се баве кућним пословима. Испитанице су нагласиле да траже мужа који ће им омогућити удобан живот у коме нема кувања, прања и пеглања веша, спремања по кући. Чак две трећине студенткиња признале су да никада у животу ништа нису скувале.
Илустровао:
Илустровала Тања Милатовић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре