3320 25. 9. 2015.
Ma шта кажеш
ДУГОУХИ ОВЧАРНајновија звезда „Јутјуба”, светске Интернет странице за размену видео-снимака, није ни филмска глумица, нити какав славни спортиста, већ мали зека по имену Чампис који живи на фарми, на северу Шведске, и има пет година. Од како је дошао на свет, гледао је псе овчаре како воде бригу о овцама и гурају их у тор, окупљају на пашњацима... Никоме није јасно како, али зец је тек недвно, с непогрешивом тачношћу научио да подражава псе овчаре и брине о овцама.
Када су први пут видели шта зна њихов зека, власници фарме били су запрепашћени. После неколико успешних покушаја, препустили су му овчарски „посао”. Напослетку су га и снимили и „окачили” снимак на „Јутјуб”. За само недељу дана, снимак је имао више од седам стотина хиљада прегледа. Дан Вестам, професионални дресер паса овчара, сматра да је Чампис још вештији од својих псећих „колега”. „Он је рођени чувар”, рекао је господин Вестам новинарима који су дошли на фарму да се увере у зекино овчарско умеће. „Скакуће неуморно око оваца, тако да ниједна не може да му промакне и случајно побегне!”
КАД РАЧУНАР ЗАХВАТИ СХИЗОФРЕНИЈАНаучница с Универзитета Тексас у Остину направили су рачунар који готово у потпуности опонаша људски мозак да би на њему симулирали све симптоме једне још неистражене болести каква је схизофренија.
Задатак им нимало није лак ако се зна да је схизофренија душевна болест која доводи до промене одређених делатности мозга које оболелој особи онемогућавају да разликују стварне од нестварних доживљаја или искустава, ометају логичко размишљање, нормалне осећајне доживљаје према другим особама и нарушавају понашање у друштву. Последица тога су поремећај мишљења, сумануте замисли, помућено запажање, недостатак воље, губитак осећања, промена понашања.Да би се разоткрили узроци схизофрених поремећаја, па самим тим и спречиле нежељене последице, рачунарски стручњаци су дигитални модел људског мозга оспособили тако да у њега могу да убацују „податке” свих могућих познатих узрочника болести од унутрашњих, урођених, до спољашњих утицаја и надражаја, односно прилика, оптерећења или стресова на које су људи мање „отпорни”, али и мерење количине допамина, хемијске супстанце која делује као хормон кога лучи хипоталамус и који делује као неуротрансмитер у централном и периферном нервном систему а за који неки научници верују да је од пресудног значаја за ово обољење.
На мрежи рачунара научници помно прате на шта, како и у којој мери мозак шаље одговоре који би требало да их доведу до проналажења правог лека.
СПАС ИЗ ДАЛЕКАЈедној госпођи из Охаја (САД) недавно је позлило. Последњим снагама, покушала је да телефоном позове сина... Нажалост, погрешила је број. Међутим, ипак је успела да нађе спас. Помогао јој је непознати човек који се налазио далеко од више стотина километара!
Седамдесетогодишња Лорета Смит, приметила је да не осећа десну страну свога тела. Неколико секунди касније, срушила се на под. Некако је успела да левом руком из џепа извади мобилни телефон. Покушала је да позове сина... Уместо њега, добила је двадесетосмогодишњег Кенија Кратера у Денверу, у Колораду. Младић је одлично разумео шта је госпођа Лорета хтела да му каже. Мислећи да разговара са сином, описала је како се осећа, те да страхује да је добила тежак мождани удар. Кени је сместа позвао Хитну помоћ, успевши да нађе адресу госпође Смит према њеном броју телефона. Помоћ је стигла брзо и госпођа је смештена у болницу. Сада се већ боље осећа и сматра да свој живот дугује младом Кенију Кратеру.
Илустровао:
Андреј Војковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
