Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Ма шта кажеш



                        ЛЕТИ, ПТИЦО!



Орнитолози су исправили сами себе кад је реч о километражи коју превале птице селице. Наиме, најновија истраживања показала су да ове птице могу дневно да пропутују и до 500 километара, а не само150 како се доскора веровало.


                        КАЖИ ШТА ПИШЕ НА ТЕТОВАЖИ

Тетоважа је за многе постала потреба. Човек који одлучи да негде на телу трајним мастилом утисне цртеж, фотографију, број или шта већ сматра да би било одговарајуће, углавном с поносом воли да покаже тетоважу. У такве се убраја Ричард Ештон, двадесетседмогодишњи тренер из Лондона. Овај доскора непознати становник Велике Британије заслужио је место у нашој сталној рубрици зато што је, како се и види на фотографији, на читавим леђима истетовирао личне податке из пасоша. Учинио је то 2006. године, док је с тадашњом девојком обилазио Аустралију.
Једном приликом, схвативши да је заборавио личне исправе у хостелу, ушетао је у једну аустралијску банку и, на запрепашћење запослених и свих присутних у банци, скинуо је кошуљу. Ричард Ештон потом је збуњеној службеници на шалтеру објаснио да су сви његови неопходни подаци истетовирани на леђима. Што је најзанимљивије, жена је у рачунар унела податке које је преписала с Ричардових леђа и, кад је видела да се заиста поклапају са званичним, уз потврду му је дала тражених педесет долара.
А шта на све то кажу британски званичници? Сматрају да је избор сваког човека да тело украси чиме год пожели, али наглашавају да тај необичан пасош не би прихватили кад Ричард Ештон излази из Енглеске или се однекуд враћа у земљу.

                                       СЛОНОВАЧА НА ЛОМАЧИ

             

Крајем јула 2011. године небо изнад националног парка Цаво у Кенији дуго је обасјавао велики пламен. Званичници ове афричке државе назвали су га „пламен опомене”. На великој ломачи нашла се необична потпала – пет тона заплењене слоноваче.
Чувари природе и припадници полиције на Црном континенту већ дуги низ година воде борбу против криволоваца, првенствено оних на слонове. Да би се смањио незаконити одстрел ове угрожене врсте а омогућио званичан извоз „белог злата”, како се још назива слоновача, у многим земљама донет је закон којим је дозвољен ограничен лов на одређене, остареле јединк. Ипак, 2002. године страдало је око триста слонова за потребе црног тржишта у Сингапуру.
Пошто се криволовци не предају тек тако, знатно су пооштрене казне за одстрел млађих џинова сурлаша и уведено је уништавање плена, попут овог спаљеног на ломачи у Кенији, како се слоновача не би поново нашла на тржишту.


САТ ОТКУЦАВА

Како се изборити са све већим бројем гојазних? Професори фискултуре и тренери тимова различитих спортова успели су да наговоре званичнике средње школе из Беј Шора, места у савезној америчкој држави Њујорк, да набаве посебне направе које се носе и подсећају на ручни сат. Назване „полар ектив”, ове направе не само да непрекидно бележе откуцаје срца особа које их носе већ препознају да ли је човек активан или мирује, да ли је будан или спава. Уз помоћ „полар ектива” школски званичници сматрају да ће моћи да почну окршај с вишком килограма од кога пати велики број ученика. Школа у Беј Шору није једина поручила ове направе које иначе коштају деведесет долара по комаду. Слично су урадиле и поједине школе из Сент Луиса и Њу Џерзија. Пошто се америчка јавност узбуркала због, како наглашавају, угрожавања приватности и права на самостално одлучивање о томе како ће ко изгледати, сместа је стигло и образложење из школских управа. Једино што желе је да помогну ђацима и то, подразумева се, само онима који пристану да носе „сат” и желе да буду део програма борбе против гојазности. Стручњаци ће бити у прилици да „прате” сваког ученика и да му помогну да одабере спорт или одговарајуће вежбе истовремено га саветујући како да промени свакодневне навике и да, између осталог, нездраву храну замени здравом.

ИМА ЛИ
ИШТА
БОЉЕ


Када су познатог немачког
лекара Рудолфа Вирхова
(1821–1902) позвали у госте,
понудили су му и пиће које је он радо прихватио. Домаћин му је
наточио пуну чашу доброг вина и,
видевши да ју је гост одмах искапио,
запитао га је:
„Има ли ишта боље
од чаше таквог вина?”
На то је Вирхов, без премишљања,
одговорио:
„Има, пуна боца таквог вина...”

„ОВО
ЈЕ
ЛЕНШТИНА”


Знаменити немачки хирург Ернст фон Бергман (1836–1907) као ученик није био вредан. Његов учитељ једном приликом обећао је награду ономе ко буде најбоље написао задатак о томе шта је ленштина.
Награду је добио Бергман за састав у коме је на првој страници написао:
„Ово”, на другој: „је”
и на трећој: „ленштина”.


број: