Ма шта кажеш

СПИСАК ПОКЛОНА, МОЛИМ!

Колико пута вам се догодило да не знате шта бисте некоме поклонили за зимске празнике? Или сте и сами добили пет истоветних поклона? Новчана средства су најчешће ограничена, тако да је „маневарски простор” прилично сужен… Број могућности заправо је велики уколико имате времена да размислите. Међутим, данас као да нико нема времена. Зато су неки дошли на замисао да направе сопствену листу жеља, врло сличну оној коју деца шаљу Деда-Мразу и „окаче” је на светску рачунарску мрежу.
Током празника, многи Њујорчани гледали су шта су њихови пријатељи записали и закачили на веб адреси www.mygiftlist.com, www.santaâshideout и другим. Наравно, ствари с листе могле су да се нађу у одређеним продавницама које су такође повезане. Потражи се најпре нечија листа, а онда ваља следити упутства…
Истраживања тржишта показала су ипак да су овогодишњи дародавци суздржанији, те да никоме не пада на памет да погреши или потроши више него што је потребно. Отуда и листе жеља. И где је онда ту чар изненађења?

ЗАСТОЈ ЗБОГ СЛАДОЛЕДА

Велики камион с приколицом ишао је кроз америчку државу Индијану. Пут је био клизав и возач је у једном тренутку осетио да губи контролу над возилом. Слетео је с пута, а приколица се преврнула. Срећом, нико није био повређен. Али, кутије са осамнаест хиљада килограма сладоледа најразличитијих укуса разлетеле су се по друму. Две траке аутопута биле су прекривене леденом посластицом и саобраћај је заустављен. Шест сати трајало је претоваривање сладоледа. Припадници саобраћајне полиције облизивали су се чекајући када ће посао привести крају у нади да ће бити награђени на одговарајући начин. Сладоледом.

БЕЛГИЈСКИ КРОКОДИЛИ

Полицајци на северу Белгије нису могли да верују сопственим очима. Помишљали су да је Деда Мраз умешао прсте… Међутим, није. Наиме, обилазећи напуштене виле током празника, у једној наизглед пустој кући чули су необичне шумове… Нешто се чудно дешавало у мраку. Када су провалили у кућу, имали су шта да виде: једанаест заточених крокодила из Нила! Животиње су биле у тако јадном стању да се нису посебно ни опирале. Лежале су потпуно изнемогле. Наравно, власник виле није имао дозволу за држање гмизаваца у кући. Било је јасно да их је прокријумчарио с намером да их прода. Али како је то успео да уради? То није био тако једноставан подухват. Крокодили су одмах смештени у оближње прихватилиште за животиње и нахрањени. Празник је за њих био стварно празник.

                                                                                Илустровала Марија Николић

                                    АНТИЧКИ ГРАФИТИ

Приликом откопавања римских старина у Помпеји, вековима затрпаној под вулканским пепелом, на једном веома исписаном зиду нађен је и овај натпис:

„Чудан ли си, зиде, кад се још ниси претворио у развалине што на себи мораш да носиш толико покварености разних пискарала”.
А још је боље погодио онај који је на истом зиду написао:
„Има их читав низ који су надуго и нашироко шкрабали по зиду, док сам ја једини који ништа није написао”.

МОЖЕ, АЛИ...

Иво Андрић је једном седео с неколико београдских новинара и повео се разговор. Новинари су дошли код Андрића с намером да га интервјуишу, али он на то није пристајао. Међутим, у разговору је испричао многе занимљиве ствари о себи и другима, па га је један од новинара упитао:
– Кад већ не пристајете на интервју, слажете ли се да објавимо овај спонтан и занимљив разговор?
Сви су с пажњом очекивали Андрићев одговор. Он се, после мале паузе, дискретно насмешио и рекао:
– Ево вам згоде с једним од ваших колега, па извуците из тога поуку... Дошао код мене једном неки врло симпатичан сарајевски новинар, наравно, ради интервјуа, а и да ме замоли за повремену сарадњу у његовом листу. Обећао сам сарадњу, интервју избегао, и овако као с вама дуго причао с њим. После неколико дана тај Сарајлија послао ми је поштом откуцани текст – на хартији је био цео наш „приватни” разговор. Замолио је да му одобрим објављивање тог разговора...
– Одобрили сте му, сигурно, кад вам је већ био толико симпатичан? – питао је неко из друштва.
– Дабоме – одговорио је Андрић и одмах додао:
– На полеђини рукописа написао сам читко: „Одобравам да се објави десет година после моје смрти. И. Андрић”

МОЖЕ
КРАЋЕ

Чувени римски говорник Цицерон (106–43. п. н. е) опкладио се са пријатељем ко ће од њих двојице написати краће писмо. После неколико дана пријатељ је примио писмо у којем је стајало само:
„Eo rus”. (Идем на село)
Пријатељ је, ипак, добио опкладу, јер је Цицерону овако одговорио:
„I”. (Иди)

Активне теме форума

Нови корисници

Тренутно на сајту