3320 25. 9. 2015.
Ma šta kažeš
САМ СВОЈ ЛЕКАР
Чим осети неке тегобе, просечан Британац ће, уместо да посети лекара, укључити Интернет. Недавно спроведене анкете показале су да у последње време све више житеља Уједињеног Краљевства више воли да на неком од претраживача на рачунару испишу шта им фали и да, кад мисле да су открили од чега болују, почну сами да се лече. Наравно, испоставило се да их то одводи у још веће невоље јер се, у педесет одсто случајева, толико „уживе” у неку нетачну дијагнозу да се уплаше да су веома озбиљно болесни и да им је крај близу. Један од пет испитаника, на пример, каже да је био сасвим убеђен да има све симптоме прединфарктног стања. Лекари објашњавају да, осим кад се ради о неким безазленим тегобама, људи никако не смеју сами себи да постављају дијагнозу, још мање да почињу неку непроверену терапију.
ТРАВЕ ПОЈЕЛЕ МАМУТЕ
Резултати истраживања научника с Универзитета Висконсин (САД), објављени у часопису „Наука”, откривају занимљиву слику из давне прошлости. Последње ледено доба достигло је врхунац у плеистоцену, у време кад се континентални лед ширио на јужну хемисферу, носећи у понор сав биљни и животињски свет. На основу детаљних анализа фосилних остатака на подручју Северне Америке, вођа овог научног подухвата Жаклина Гил сматра да је изумирање мамута и мастодоната омогућило развој новим биљним врстама. Ово је посебно погодовало листопадним шумама које пре тога нису имале повољне услове за развој, јер су се налазиле на подручју где су живели биљоједи.
Током последњег периода глацијације (стварање ледника), између плеистоцена и холоцена (пре 18 000 и 6 000 година), десиле су се велике климатске промене које су довеле до изумирања 34 животињске врсте, попут мамута и сабљастог тигра. Све до данас научници су тврдили да је нестанак праисторијских животиња последица климатских промена које су уништиле животну средину, али и претераног лова. Наиме, познато је да је Хомо еректус користио месо мамута у исхрани. Међутим, најновија научна открића указују да су џинови прошлости нестали пре 14 800 и 13 700 година, много пре појављивања Кловис Индијанаца, највећих ловаца Северне Америке у праисторији и једног од најстаријих палеоиндијанских култура.
МАМА СВЕ МОЖЕ САМАКад би требало да каже које све дужности обавља, мајка би морала да седне и добро се замисли. Јер, списак би заиста био веома дугачак, кажу недавно спроведена истраживања. Послујући по кући, мајка потроши у просеку тринаест сати. Да би то постигла мора да устане најкасније у седам и да се у постељу увуче око десет увече. На листи дужности је спремање куће, прање веша, пеглање, кување, потом улога забављача и психолога, рачуновође који брине о кућном буџету. Ту се списак не завршава. Мама је и наставница деци, њихова васпитачица, а кад дође тренутак мора да прихвати и улогу организатора путовања или шетача пса. Све у свему, иако наводно није запослена, мајка мора да се снађе у више од двадесет професија.
ЛАКИ (НИ)ЈЕ ИМАЛА СРЕЋЕ
Најстарија овца на свету живела је у Аустралији. Умрла је након 23 године, што је двоструко више од просека. Овца Лаки била је уписана у Гинисову књигу рекорда и у свом граду Лејк Болаку уживала је углед знамените личности. У овом градићу, на западу Мелбурна, са свега 300 становника, туристичка организација искористила је славну земљакињу па се њен лик налази на разгледницама, обележивачима прочитаних страна који се, поред узорака њене вуне и копије Гинисове потврде, продају као сувенири.
Иронија ове несвакидашње приче лежи у самом имену овчице Лаки. Иако упућује на срећу, није је много имала. Због непредвиђене старости остала је без зуба, што јој је у великој мери отежало живот, поготово кад је исхрана у питању. Уз то, Лаки је на крају, оболела од запалења зглобова. Поред тога што није могла да жваће, несрећна овчица тешко се и кретала.
Упркос мукама које су је снашле, умрла је кад је талас врућине погодио југоисток Аустралије. Сахрањена је под једном бресквом, њеним омиљеним дрветом.
ХОБОТНИЦА ДАМБОНеобична и помало смешна хоботница са перајима која подсећају на слонове уши, по којима је и добила име, живи на дну океана. Мекушца Grimpoteuthis, познатијег као Џамбо Дамбо, открила је група научника, док је бележила облике живота с океанских дубина. Звезда овог научног подухвата дугачка је два метра и тешка шест килограма.
Необична пераја која се налазе на глави служе јој за кретање великим дубинама (1000 до 4000 m), док трага за раковима, морским пужевима и другим мекушцима. Одлика ове врло ретке животиње је споро пливање које јој омогућава уштеду енергије, преко потребне на овим дубинама.
Научници верују да постоје различите врсте хоботнице Дамбо, сличног изгледа, које се могу наћи у готово свим океанским дубинама широм планете.
ШАРГАРЕПА ЈЕ ЛЕПА
Од десет мајки, осам признаје да ће, ако треба, и лагати само да децу приволе да једу здраву храну. Све оно што нису подносиле кад су оне биле мале и кад су њих родитељи убеђивали да је, на пример, шаргарепа одлична за вид, управо то сад раде својим кћеркама и синовима. Прибегавају свакаквим смицалицама, без имало стида, јер сматрају да је чак и лаж оправдана само ако нагна децу да нездраву замене здравом храном.
Имајући на уму да највећи број малишана, од најранијих дана, помно прате телевизијске рекламе и да су, кад оду у продавницу, дословно бомбардовани најразноврснијим грицкалицама, група од педесет америчких фармера досетила се како да „подвале” деци. Однедавно се по америчким самопослугама, међу кесицама с чипсом, кексом, чоколадним бомбонама, кикирикијем, могу наћи и слична паковања с малим шаргарепама. За дивно чудо, иако је протекло сувише мало времена за озбиљно истраживање, ипак се показује да и одрасли, а посебно деца, махинално посегну за кесицом са шаргарепом. Вероватно се изненаде кад, уместо неког чипса, схвате да су загризли сирово поврће.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
