Ма шта кажеш

ВЕЧЕРА НА НЕБУ
Како би задивио своје пословне партнере, белгијски предузимач осмислио је ресторан који виси са 16. спрата зграде. Налази се на огромној и стабилној платформи, одликује га веома љубазно особље и неуобичајен амбијент јер се налази на висини од 50 метара. Ресторан је предвиђен за 22 особе, а на јеловнику је шест различитих јела, која кувар припрема на лицу места. Пројекат „Вечера на небу” постао је веома омиљен, па је убрзо остварен и у Паризу, Дубаију, Милану, Истанбулу, Лондону, Лисабону и Лас Вегасу. Творац ове замисли сматра да ће се у будућности висећи ресторан користити не само за вечеру, већ и за аперитив, па и доручак. За сада овакав ужитак себи могу да приуште само богаташи, јер је за један оброк потребно издвојити 1200 евра по особи .

ГЛЕДАЈ... ЗАГЛЕДАЈ!
Микроскопија је наука која се бави истраживањем малих предмета. Колико малих? Овим питањем бавили су се истраживачи на Техничком институту у Калифорнији и тако дошли на замисао да развију технику помоћу које може да се запази и најмања ствар која може да се замисли. Наиме, изумели су посебан уређај помоћу кога смо у стању да посматрамо бесконачно мале промене у грађи материје. Овакав призор обезбеђује веома кратак блесак ласера, односно мноштво таквих. Тако се може посматрати основна хемијска реакција: стварање молекула сударом атома, и поновни настанак атома растављањем молекула. Све се дешава у фемтосекунди, што је једнако милионитом делу милијардитог дела секунде.

ОЧИ БОЈЕ ХАЉИНЕ
Ко год мисли да су сочива у боји изум с краја протеклог века, грдно се вара. Појавила су се у продаји педесетих година у Сједињеним Америчким Државама, али не као оптичко помагало већ првенствено као веома значајан и незаобилазан модни детаљ.
Модни креатори тог времена смислили су да је изузетно отмено да даме имају очи у боји одеће. Дакле, не хаљину у боји очију, јер би то значило неколико нијанси исте боје, већ обрнуто. Спретни оптичари одмах су се дали на посао и почели да праве мала контактна сочива у свим могућим бојама, тако да су даме могле да поруче „боју очију која одговара хаљини”. Како тадашња технологија још није била усавршена, иако су сочива била танка и израђена у разним величинама, на средини се налазио необојени део да би „поглед” на свет био нормалан.
Цена пара сочива износила је око 1250 евра .

ЕПИТАФ ЗА РИШЕЉЕА
Убрзо после смрти познатог секретара краља Луја XIII, кардинала Армана Ришељеа (1582–1642), Паризом се рашчуо следећи сатирични епитаф:
„Овде почива чувени кардинал који је учинио више зла него добра. Добро је урадио лоше, лоше је, међутим, урадио добро” .













НАГЛУВА БАЈКА
Вилхелм Грим, један од двојице писаца познатих бајки, за разлику од брата Јакоба, веома је волео да излази у друштво. Кад га је нека дама једном замолила да исприча још непознату бајку, он после дужег оклевања овако поче:
„Једном је живела веома наглува жена, ружног лица. Никада није говорила и била је много несрећна јер ниједан лекар није могао да јој помогне. Ипак је упознала младог мушкарца. Тај младић јој је једном рекао: ’Волим те!’ И у том тренутку престала је да буде наглува”.



ГУРМАНСКА ХИРОВИТОСТ
Кад је стигла у Шефилд где је требало да одржи концерт, позната америчка певачица Витни Хјустон најпре је из хотелске собе позвала омиљени кинески ресторан који обавезно посећује кад борави у Лондону.
Зашто је Витни звала ресторан у Лондону? Да би наручила храну уочи концерта. Јер, знала је из искуства да уочи концерта увек огладни! Али то није све. Замолила је власнике ресторана да јело из Лондона пошаљу таксијем у Шефилд. Они су то и учинили. То једно једино јело таксиста је возио 270 километара. А затим се вратио. Имајући све у виду, кинески специјалитет и није био тако скуп. Заједно с вожњом три стотине двадесет долара.

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?
За тачност и брзину рада мозгу је потребна вежба и храна. Само правилно развијен мозак може да испуни основне захтеве свакодневног живота. Људски мозак развија се целог живота, а највише од зачећа до треће године. У овом раздобљу ствара се број нервних ћелија и поставља основ комуникацијске мреже између нервних ћелија – неурона. Од свих хранљивих материја, јод је најважнији за развој неуронске мреже.
Јод је основни градивни елемент за стварање хормона штитасте жлезде која утиче на раст и развој свих ткива и органа и одређује ниво енергетске размене и биохемијских реакција у организму (метаболизам). Од свих ткива и органа мозак и нервна грађа најосетљивији су на утицај хормона штитасте жлезде, односно јода. Недостатак јода један је од главних узрока поремећаја учења или оштећења мозга, који најтеже последице оставља ако се деси још у мајчиној утроби.
Најтежа последица недостатка јода је смањење интелигенције – губи се 10–15 бодова коефицијента интелигенције (IQ) мерено на целокупном становништву. Болести услед недостатка јода (IDD) угрожавају способност учења код 41 милиона деце годишње широм света.
Недостатак јода најчешћи је разлог менталне заосталости деце у свету. Око две милијарде људи, односно 30 одсто човечанства живи у ризику од развијања поремећаја који настају као последица недостатка јода, 700 милиона има гушавост, а око 20 милиона су озбиљно ментално заостали.