Ма шта кажеш
ИСПОВЕДНИК С ФЕНОМ
Уврежено је мишљење да жене, кад им није све потаман, оду у куповину или посете фризера. Недавно спроведено истраживање открива колико пута током живота припаднице лепшег пола промене фризуру – у просеку више од сто пута. У узрасту од тринаест до шездесет пет година девојке и жене се офарбају, скрате косу, стављају уметке, бар два пута годишње. На питање зашто то раде жене као основни разлог наводе – досаду и жељу да другачије изгледају. Наравно, промена не мора увек да значи и да су задовољне исходом, али то их ипак не спречава да поново оду код фризера, макар на прање и фенирање. Јер, како објашњава једна тридесетогодишњакиња, у салону се обично сита исприча с другим муштеријама, а ако одабере правог фризера, он (или она) постају јој нека врста исповедника, коме може да олакша душу.
„ПОБОЖНО” СВИРАЊЕ
Чувени композитор Лудвиг ван Бетовен (1770–1827) седео је једне вечери у друштву у коме је домаћинова кћерка присутнима „досађивала” свирајући на клавиру неки прелудијум. Кад је домаћица замолила композитора да искрено каже шта мисли о њеном музицирању, Бетовен је рекао:
„Видим да је ваша кћи дубоко побожна.”
„А какве везе с вером има њена уметност?”, зачуђено је упитала девојчина мајка.
„Она свира по начелима Светог писма: нека лева рука не зна шта ради десна”, љубазно јој је објаснио Бетовен.
ДОБРОДОШЛИЦА ЗА ПРОФУ
Професор се вратио с одмора, отворио врата своје канцеларије и само што није пао у несвест. Читав простор, сви зидови, прозори, намештај, књиге, рачунар, све до најмањих ситница попут кутије са спајалицама и сваке појединачне оловке, било је умотано у металну фолију. После првог шока, професор је почео да се осврће око себе и, како је нагласио, знао је да га из прикрајка гледају студенти и очекују како ће примити ову ујдурму. Читав догађај одиграо се на колеџу Густав Адолф у Минесоти, а предмет шале био је Скот Бер, професор хемије. Студенти су после објаснили да не би баш смели са сваким да се нашале на овакав начин, али унапред су знали да ће професор Бер, кога сви доживљавају као блиског пријатеља, знати да прихвати ову смицалицу с великом симпатијом и – били су у праву. Иначе, да би све умотали у фолију искористили су десет паковања, свако у дужини од по шездесет метара, и предано све увијали недељу дана.
ДОК ВАС ТОРТА НЕ РАСТАВИ
Незаобилазан догађај на сваком венчању јесте сечење торте, често огромне и украшене фигурицама младенаца направљеним од шећера.
Насмејте се томе! А сада, иронија једног енглеског посластичара, Феја Милара, који је дошао на замисао да прави торте и за прилике када се не прославља. Наиме, овај посластичар израђује „торте за развод”. Ова несвакидашња посластица препознатљива је по изгледу као, на пример, она у облику сломљеног срца, затим торта с више спратова с фигуром бившег мужа која пада низ степенице или она на којој статуе „ње” и „њега” пуцају једна у другу... Направио их је, како каже, за жене које би имале потребу да се забаве и насмеју са својим пријатељицама или због оних који би волели да обавесте свет да су се вратили „у игру”.
ЛОПТЕ НА ЧЕТИРИ НОГЕ
Изгледа да епидемија дебљине не погађа само људе већ и њихове кућне љубимце. Недавно смо писали о претерано гојазним мачкама, сад из Велике Британије стиже вест да су им и пси све заокругљенији. Истраживање које је обухватило тридесет пет хиљада кучића показује да је чак трећина тамошњих љубимаца предебела. Наравно, за то нису криви четвороношци него њихови власници који им потурају масну храну, слаткише, грицкалице и, што је најгоре, све их мање изводе у шетњу. Ако се нешто што пре не предузме, стручњаци верују да ће до 2015. године више од половине паса у Енглеској имати вишак килограма, што може опасно да им угрози здравље. Наиме, угојено куче лакше ће да оболи од шећерне болести, срчаних тегоба или артритиса.
НА КРКАЧЕ
Спасиоци у националном парку на северу Велса недавно су примили необичан позив. Једна млађа жена јавила им се мобилним телефоном и замолила да јој помогну. С псом расе лабрадор отишла је у шетњу, успињући се Сноудоном, највишом планином у крају. Њен десетогодишњи четвороножни љубимац у једном тренутку само је сео на земљу и, упркос њеним молбама да крену натраг, није се померао. Жена је схватила да су му јастучићи на шапама толико надувени и израњављени да није могао да се ослони на њих. Није било друге, сачекала је спасиоце којима је требало три сата да, смењујући се и носећи пса на кркаче или у наручју, стигну безбедно до подножја.
број: Уврежено је мишљење да жене, кад им није све потаман, оду у куповину или посете фризера. Недавно спроведено истраживање открива колико пута током живота припаднице лепшег пола промене фризуру – у просеку више од сто пута. У узрасту од тринаест до шездесет пет година девојке и жене се офарбају, скрате косу, стављају уметке, бар два пута годишње. На питање зашто то раде жене као основни разлог наводе – досаду и жељу да другачије изгледају. Наравно, промена не мора увек да значи и да су задовољне исходом, али то их ипак не спречава да поново оду код фризера, макар на прање и фенирање. Јер, како објашњава једна тридесетогодишњакиња, у салону се обично сита исприча с другим муштеријама, а ако одабере правог фризера, он (или она) постају јој нека врста исповедника, коме може да олакша душу.
Чувени композитор Лудвиг ван Бетовен (1770–1827) седео је једне вечери у друштву у коме је домаћинова кћерка присутнима „досађивала” свирајући на клавиру неки прелудијум. Кад је домаћица замолила композитора да искрено каже шта мисли о њеном музицирању, Бетовен је рекао:
„Видим да је ваша кћи дубоко побожна.”
„А какве везе с вером има њена уметност?”, зачуђено је упитала девојчина мајка.
„Она свира по начелима Светог писма: нека лева рука не зна шта ради десна”, љубазно јој је објаснио Бетовен.
ДОБРОДОШЛИЦА ЗА ПРОФУ
Професор се вратио с одмора, отворио врата своје канцеларије и само што није пао у несвест. Читав простор, сви зидови, прозори, намештај, књиге, рачунар, све до најмањих ситница попут кутије са спајалицама и сваке појединачне оловке, било је умотано у металну фолију. После првог шока, професор је почео да се осврће око себе и, како је нагласио, знао је да га из прикрајка гледају студенти и очекују како ће примити ову ујдурму. Читав догађај одиграо се на колеџу Густав Адолф у Минесоти, а предмет шале био је Скот Бер, професор хемије. Студенти су после објаснили да не би баш смели са сваким да се нашале на овакав начин, али унапред су знали да ће професор Бер, кога сви доживљавају као блиског пријатеља, знати да прихвати ову смицалицу с великом симпатијом и – били су у праву. Иначе, да би све умотали у фолију искористили су десет паковања, свако у дужини од по шездесет метара, и предано све увијали недељу дана.
ДОК ВАС ТОРТА НЕ РАСТАВИ
Незаобилазан догађај на сваком венчању јесте сечење торте, често огромне и украшене фигурицама младенаца направљеним од шећера.
Насмејте се томе! А сада, иронија једног енглеског посластичара, Феја Милара, који је дошао на замисао да прави торте и за прилике када се не прославља. Наиме, овај посластичар израђује „торте за развод”. Ова несвакидашња посластица препознатљива је по изгледу као, на пример, она у облику сломљеног срца, затим торта с више спратова с фигуром бившег мужа која пада низ степенице или она на којој статуе „ње” и „њега” пуцају једна у другу... Направио их је, како каже, за жене које би имале потребу да се забаве и насмеју са својим пријатељицама или због оних који би волели да обавесте свет да су се вратили „у игру”.
Изгледа да епидемија дебљине не погађа само људе већ и њихове кућне љубимце. Недавно смо писали о претерано гојазним мачкама, сад из Велике Британије стиже вест да су им и пси све заокругљенији. Истраживање које је обухватило тридесет пет хиљада кучића показује да је чак трећина тамошњих љубимаца предебела. Наравно, за то нису криви четвороношци него њихови власници који им потурају масну храну, слаткише, грицкалице и, што је најгоре, све их мање изводе у шетњу. Ако се нешто што пре не предузме, стручњаци верују да ће до 2015. године више од половине паса у Енглеској имати вишак килограма, што може опасно да им угрози здравље. Наиме, угојено куче лакше ће да оболи од шећерне болести, срчаних тегоба или артритиса.
НА КРКАЧЕ
Спасиоци у националном парку на северу Велса недавно су примили необичан позив. Једна млађа жена јавила им се мобилним телефоном и замолила да јој помогну. С псом расе лабрадор отишла је у шетњу, успињући се Сноудоном, највишом планином у крају. Њен десетогодишњи четвороножни љубимац у једном тренутку само је сео на земљу и, упркос њеним молбама да крену натраг, није се померао. Жена је схватила да су му јастучићи на шапама толико надувени и израњављени да није могао да се ослони на њих. Није било друге, сачекала је спасиоце којима је требало три сата да, смењујући се и носећи пса на кркаче или у наручју, стигну безбедно до подножја.
Изгледа да су се Енглези олењили јер, како кажу најновије статистике, све их више мрзи да изађу у природу. Највише воле да седе у кући, на каучу, с даљинским управљачем у руци, буљећи у телевизију. Британци проведу у просеку четрдесет три сата недељно заваљени у софи или на каучу. У намери да их некако извуку напоље, градски оци различитих енглеских градова дошли су на замисао да у парковима или на појединим трговима направе софе од траве, неке дугачке и по десет метара. За такав кауч од трске, потом прекривен травом, потребно је месец дана да „израсте”. Десетак софа направљених широм Велике Британије показале су се као изузетно омиљене и сви се утркују ко ће пре да заузме место. |
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре