Ма шта кажеш

ВАЖНО ЈЕ ДОСЕТИТИ СЕ
Два полицајца, која су патролирала улицама Ла Плате, из централе су добила налог да сместа одјуре на наведену адресу. Требало је да прискоче у помоћ човеку који се успаниченим гласом јавио и, муцајући, објаснио да је нападнут и опљачкан. Док је мирно ходао улицом на периферији овог града у савезној америчкој држави Мериленд, како је објаснио телефоном, испред њега су се зауставила кола из којих су истрчала двојица и, претходно га претукавши, одузела му новчаник и сат. Два полицајца су сместа одјурила и на наведеној адреси заиста нашла човека коме се, из оправданих разлога, не открива име. Чим су га видели, полицајцима је био сумњив. Убрзо су га навели да призна шта је посреди. Испоставило се да је тај четрдесетогодишњак читаву причу измислио у намери да га полицајци колима превезу до куће. Није могао да позове такси, јер је остао без кредита на мобилном телефону, али је знао да и тада може да окрене број 911 и добије полицију. Представници закона били су толико изненађени дрскошћу свог суграђанина да су га превезли до куће, али су ипак написали пријаву. Од судије зависи која ће му казна бити одређена .


ДВАНАЕСТОГОДИШЊАЦИ НАЈВИШЕ ЛАЖУ
Што је лажљивац млађи, то је интелигентнији, односно паметнији. Ову занимљиву чињеницу открива недавно истраживање научника с Универзитета у Торонту. Дакле, уколико дете изговори прву лаж, свесно и намерно већ у другој години, то значи да се његова памет развија муњевитом брзином. Чини се да је то слаба утеха за маме и тате. Ко воли да му дете лаже? Не, тврде психолози и неуролози из Торонта: лажи су показатељ да деца спознају свет око себе брже од осталих вршњака. Најпаметнији почињу да изговарају лажи већ у другој години. И најспорији почињу да избегавају истину у четвртој години. У дванаестој постотак изговорених лажи убедљиво је највећи. Ко преживи то раздобље и престане да лаже, значи да је одрастао као истинољубив човек, а не као патолошки лажљивац. Поменуто истраживање показало је да чак деведесет одсто деце лаже. Повремено, разуме се.


СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА „НАЈЛОНКИ”
Тај нежни женски одевни предмет, такозване најлон чарапе, „напуниле” су недавно седамдесет година. Створене у „Дипоновим” хемијским лабораторијама у САД, биле су револуционарно предиво које је подсећало на најфинију паучину, али ипак отпорнију. Најлон чарапе које су се качиле о „жабице”, односно халтере (или, пак, добро познате подвезице), први пут су се нашле у продавницама у мају 1940. године у САД. Пре најлон чарапа, жене су носиле чарапе од памука, вуне или свиле. Откако су их обукле, даме их до сада нису скинуле. Неке и даље носе оне старе моделе који се каче на старински начин.


ВОЛАН АУТА МОГ
Ча Сасун живи у месту Јеонџу, на око двеста километара јужно од Сеула. Ова шездесетдеветогодишња житељка Јужне Кореје, која се издржава гајећи поврће, схватила је да ће јој живот бити знатно олакшан ако поврће може сама колима да превезе до пијаце или да се, кад пожели да види децу, одвезе до Сеула. Дакле, требало је само да положи возачки испит и да купи неки половни ауто. Лако је то било помислити, али у случају Ча Сасун изузетно тешко извести. Наиме, ова жена се априла 2005. године уписала у ауто-школу, не сањајући каквој главобољи се изложила. У Јужној Кореји је, као и код нас, обавеза да се прво положе тестови, па се тек онда излази на вожњу. Е, ту су за Сасун почеле невоље. Тестове је успела да положи тек из деветсто шездесетог пута. Излазила је на полагање малтене сваког дана и била заиста упорна, што се у нашем народу каже – ко мазга. А онда, кад је добила потврду да је писмени део окончала, вожњу је положила брзо, из десетог пута.


ПАЗИ, ГОСПОД НА ДРУМУ!
Догађај је недавно забележен у Нортемптону, граду у савезној америчкој држави Масачусетс. Можда и не би био вредан помена да један од јунака приче нема сасвим несвакидашње име. Наиме, полиција је стигла на увиђај мало пошто је неименована жена колима налетела на педесетогодишњег мушкарца који је улицу прелазио на пешачком прелазу. Срећом, расејана жена се, пре свега, кретала брзином мањом од педесет километара на сат тако да је, кад је у последњем тренутку угледала човека на прелазу, успела да закочи и само да га окрзне браником. Оно што је полицајце изненадило је да се тај житељ Нортемптона зове Lord Jesus Christ (Господ Исус Христос). Кад им се представио, полицајци су били уверени да с њима збија неслане шале, али онда су се уверили да не лаже, кад им је дао своју личну карту. Како је могуће да се неко зове Lord Jesus Christ, тема је неке сасвим друге приче .