3320 25. 9. 2015.
Ма шта кажеш
БИЉКЕ, КУЋНЕ ОТРОВНИЦЕСваке године одређени број људи затражи лекарску помоћ због тровања које су изазвале – кућне биљке. Није да људи нису баш свесни да су неке отровне, али случајно се догоди да се ипак отрују. Јер, реч је о обичним биљкама које често имамо прилике да видимо у становима јер су изузетан украс. Њихова лепота по свој прилици доприноси да заборавимо да могу да нашкоде нашем здрављу. Према извештају Националног центра за токсикологију Италије, најчешћи разлог тровања (посебно деце) су цикламе, рододендрони, олеандери, глициније, јасмин, дифенбахија и друге кућне биљке…
КАРТЕ УЗ ПОЈАС ЗА СПАСАВАЊЕ
Сви чамци за спасавање у француској морнарици, поред осталих неопходних ствари, требало би да буду снабдевени и са по једним пакетом карата за играње направљеним од непромочивог материјала. Ова одлука донесена је на основу става стручњака који сматрају да бродоломници, поред осталих тешкоћа, с великом муком подносе часове после бродолома. Играње карата може да им олакша туробну судбину и ишчекивање спаса, објављено је у дневном листу „Монд” 1957. године.
 |
Џорџ Бернард Шо (1856–1950), прослављени британски писац, новинар и критичар, ирског порекла, добитник Нобелове награде за књижевност 1925. године, био је заговорник слободних веза. Браку никада није придавао велики значај, а причама о њему увек је давао поспрдан тон.
Кад га је једном приликом млада новинарка, неупућена у пишчеве животне ставове, испитивала о шансама младе жене да се уда, као пример је додала:
– Шта кажете, какве су моје шансе?
Шо ју је погледао испод ока и мирно одговорио:
– Драга моја дамо, о томе боље немојте ни да мислите.
– А зашто да не мислим? – желела је да зна млада новинарка.
– Зато што мислим да сте исувише паметни да бисте се задовољили мушкарцем који би био толико глуп да се вама ожени.
ОСИГУРАН НОС
Шездесетчетворогодишњи Британац Најџел Пули најбољи је дегустатор сирева у целом Краљевству. Он годишње „оњуши” око 12.000 тона сира и непогрешиво одреди квалитет и укус најтраженијих и најпродаванијих врста. Али, како је за њега, као и за сваког доброг дегустатора сира, чуло њуха од пресудног значаја за рад, Пули је прихватио понуду једног осигуравајућег друштва да осигура нос на пет милиона фунти.
Дакле, не само да има част да једе најбоље и најквалитетније сиреве, Најџел Пули има и најскупљи природни „алат” за рад.
 |
Нешто слично нека никоме не падне на памет да чини. Јер, ова фотографија сведочи о сусрету посебне врсте. Пољубац са слике није завршио трагично, као што би се могло очекивати. Трајао је десетак секунди, све док госпођа са слике није казала: „Добро, добро, доста је било!”
Јер, кад види како поред његовог кавеза пролази Ана Хулија Торес, Јупитер као да полуди од радости. Чини све како би је намамио да се приближи кавезу. Онда следи цмакање. Јупитер је велики лав, а Ана Хулија је госпођа која га је пре десет година ослободила од немилосрдних власника циркуса где су животињу дословно свакодневно мучили. Јупитер то очигледно није заборавио.
Велика мачка данас живи срећно – сви се о њему помно брину у „Вили Лорена”, центру за бригу о животињама у месту Кали, у Колумбији. Госпођа Торес, велики љубитељ животиња, основала је овај центар и надгледа његов рад. Јупитерови пријатељи из центра су слон који храмље, слепи мајмун, папагаји који су преживели пожар, и бројне друге наухрањене животиње. Укупно седамсто некадашњих несрећника.
ДРУШТВО МРТВИХ ПИСАЦА
На једном банкету, приређеном у част славног књижевника, говорник је величао Марка Твена и упоређивао га с Хомером, Шекспиром и Гетеом.
После краће паузе, Твен је устао и овако му одговорио:
„Управо сте ме упоредили с Хомером, Шекспиром и Гетеом. Поређење вам је веома успело: Хомер је мртав, Шекспир је мртав, Гете је мртав – а ни ја се, после свега тога, не осећам најбоље...”.
БЛЕРУ, ИЗГОРЕ ТИ ТОСТ!
Четири ватрогасна возила нашла су се муњевито пред вилом некадашњег британског премијера Тонија Блера у Вотон Андервуду, у Енглеској, где је породица проводила ускршње празнике. Зашто? Јер се неколико минута раније у вили огласила противпожарна сирена. Испоставило се да уопште није било пожара. Бивши премијер припремао је доручак и заборавио тост који је почео да гори. Хлеб се препекао, а дим у кухињи постао је врло густ… Напослетку се зачуо аларм. Будући да је велелепна кућа Блерових заштићени споменик културе, то значи да је повезана с ватрогасном станицом. Узалуд је госпођа Блер покушавала да објасни да је у кући све у реду. Ватрогасци под пуном опремом морали су да провере о чему је реч. Проверили су све електричне водове у кући. Подразумева се, уз заједљиви осмех упућен Блеру.
Илустровао:
Катарина Савић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
