Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Ма шта кажеш


ФУДБАЛЕР, ПОЗОРИШНИ ГЛУМАЦ
    Тумачећи насловну улогу у филму „Мој пријатељ Ерик” Кена Лоуча, славни француски фудбалер Ерик Кантона постао је омиљен и међу поклоницима филма. Његово појављивање пред камерама похвалили су и критичари. Француски репрезентативац и једна од некадашњих звезда „Манчестер јунајтеда” одлучио је да настави да се бави глумачким послом. Али, то неће бити филм. За 26. јануар 2010. године била је заказана премијера у париском позоришту „Марињи-Поеско”. Реч је о савременом комаду, а Ерик тумачи главну улогу.
    Постоји и објашњење за Ерикову страст према глуми. Његова супруга Рашида Бракни, пореклом Алжирка, позната је позоришна и филмска глумица.


ГЛУВИ КОНЦЕРТ
    На једном концерту испред великог руског писца Лава Толстоја (1828–1910) седеле су две даме које су све време гласно разговарале и тако ометале суседе. У разговору једна од њих упита другу:
    „Да ли си икад пробала да слушаш концерт затворених очију?”
    Толстој, коме је разговор веома сметао, искористи прилику и упита:
    „Извините, поштоване даме, да ли сте икада
пробале да слушате концерт затворених уста?”


АНАКОНДА У КОФЕРУ


    По Лос Анђелесу дуго је кружила прича да је паркинг код Института за природњачка испитивања при Универзитету Калифорнија најсигурније место за остављање кола. Ту се, наводно, може оставити возило пуно ствари и откључано и нико га неће ни пипнути.
    Разлог за такву сигурност није почивао ни на обезбеђењу, нити на видео надзору, већ на једном немилом догађају који се збио пре неколико година. Тада је обијен аутомобил професора Џона Мориса, чувеног калифорнијског зоолога, и са задњег седишта однесен један леп и посебно израђен кожни кофер. Приметивши нестанак кофера, професор је одмах обавестио полицију.
    – У коферу је необична драгоценост. Али, само за мене и моје колеге. Из Јужне Америке донео сам велику анаконду, готово непознате врсте. Молим вас, издајте наређење да све радио-станице непрекидно објављују упозорење крадљивцима да не отварају кофер – затражио је професор Џон Морис.
    Кофер с анакондом никада није нађен, баш као ни крадљивци. Али на универзитетском паркингу убрзо после немилог догађаја појавио се духовит натпис: „Не обијајте кола! У њима има само драгоцених змија”.


ТАКО СЕ ШАЛИО ДИКЕНС
    Чарлс Дикенс лепо је поступао са својим слугама, а понекад би се с њима и нашалио. Једног дана куварица је на сто изнела макароне, спремљене на италијански начин. Писац је у њима нашао длаку која је била необично слична коси куварице. Кад се она вратила у собу, аутор „Оливера Твиста” јој је, уз љубазни осмех, рекао:
    „Урсула, ако приметите да вам нека влас недостаје, не будите превише жалосни, нашао сам је у макаронима”.




БАКА У ШКОЛСКОЈ КЛУПИ

    Извесна Тосији Окомото из Когошима, места на југозападу острва Кјушу у Јапану, завршила је прошле године први разред основне школе. Сада чека одобрење школске управе да упише други разред. За Тосији не важе иста правила као за њене школске другове.
    Ништа чудно, јер Тосији Окомото није обичан ђак, већ госпођа од 62 године која је лане одлучила да се описмени заједно са својим унуком, прваком Јошитом. Школска управа одобрила јој је похађање часова. Тако су се бака и унук уписали у исту школу и успешно завршили први разред.
    Госпођа Окомото изразила је жељу да и идуће године похађа школу јер јапанско писмо није баш лако научити.
    Овај текст објављен је под насловом „Бака у школској клупи” у најтиражнијем јапанском дневном листу „Јомиурни шимбун” 1974. године.



ДОВОЉНО ЈАК РАЗЛОГ
    Славни италијански драматичар и прозни писац Луиђи Пирандело (1867–1936) једном се обратио адвокату да му састави тужбу за развод брака.
    „Који су ваши разлози?”, питао га је адвокат.
    „Ожењен сам”, рекао је кратко Пирандело.


ШЕТАЧ КОЈИ ЈЕ ЗАКАСНИО НА КОНЦЕРТ
    Славни барокни композитор Јохан Себастијан Бах (1685–1750) био је познат као страствени шетач. Иако је имао бројну породицу, свакодневно компоновао и свирао за време црквених служби, слободно време прилагођавао је шетњама и пешачењу. Док је боравио у Арштату, чуо је да ће у Халеу свирати његов земљак, такође познати композитор и чембалиста Георг Фридрих Хендл.    Знатижељан да чује Хендлова дела и напокон упозна човека који је у Енглеској био хваљени дворски композитор, Бах је кренуо на концерт. Доследан себи, није ни помишљао да узме кочију, већ је пошао пешице.     После преваљених четрдесет километара, стигавши у Хале, чуо је да је само неколико минута раније Хендлова кочија напустила ово место.


ДИМИНА ПЕЧУРКА
    Кад је Александар Дима отац једном путовао по Немачкој био је веома забринут јер није знао ни реч немачког. После доласка у омањи град, свратио је у тамошњу крчму да би ручао. Желео је да једе печурке, али није умео да их наручи. Зато је позвао крчмара и пред њим, на комаду хартије, нацртао печурку. Крчмар је потврдно климнуо главом и брзо отишао. Дима се већ радовао како ће добро да руча, кад се појавио крчмар, носећи у руци – кишобран.
Илустровао: 
Катарина Савић
број: